Srećna Nova godina!

Malo se odmaramo...ali samo malo.
Svima želimo srećnu Novu godinu i prijatne praznike.
Budite nam i dalje zdravi, veseli, pametni i muzikalni.

Deda Mraz na maskenbalu

Ne zna se koji od dva događaja je izazvalo više radosti - mogućnost da mališani prikažu svoje maske i kostime ili dolazak Deda Mraza.
Maskiranjem deca na kratko postaju druga ličnost, koja odudara od svakodnevice. Na taj način uče o raznolikim ulogama koje ih očekuju u životu. Ako imaju mogućnost da biraju, uglavnom su to poznati likovi iz bajki i crtanih filmova. Dečaci favorizuju superheroje, a devojčice vile i princeze. Neka deca ne vole da se maskiraju, već da ostanu ono što jesu.

U ovogodišnjem maskenbalu "Melodium"-a je uživalo nekoliko različitih superheroja: Spajdermena (bila je i jedna Spajdermenka, odnosno Spiderwoman), Betmena, Supermena i Zoroa koji su nam prikazali osobenosti. Zadatak svakog od njih, kao i drugih zanimljivih karaktera (gusara, vitezova, kraljeva, vikinga, klovnova, Indijanaca, čarobnjaka, vatrogasaca...uh kako ih sve nabrojati...) je bio da se predstavi na specifičan način. Tražili smo da se u mnoštvu vila, princeza, kraljica i balerina izdvoje karakteristike koje će svakoj devojčici dati osećaj posebnosti. Tako nam se predstavila Vila iz Novog Sada, Vila sa Novog Naselja, Vila od Kamenice, Vila Leptirica, Ljubičasta i Lepršava Vila. Bilo je i likova iz bajki (Crvenkapica, Ledena Kraljica, Snežana) i karaktera iz animiranih filmova (Ben 10, Nodi, Jagodica Bobica, Miki i Mini). Slatke životinjice i bubice su nam dočarale pokrete tipične za svoj lik, ili ispričale gde žive i šta rade. Svojim mirišljavim laticama nas je osvežila Crvena Ruža. Uveselila nas je i mlada (bez mladoženje), koja se nije odvajala od svog buketa. Bake Mrazice su nagoveštavale da Deda Mraz samo što nije stigao. Ipak, nikako da se pojavi.

Kako tog dana nije bilo snega, naš Deda Mraz se - izgubio! Njegovi irvasi, navikli na snežno belilo, izgubili su orijentaciju. Javio nam je da je blizu i da nas čuje kroz prozor, ali da ne može da nas pronađe među sivim zgradama. Otvorili smo prozor i pevali novogodišnju pesmu kako bi ga muzika uputila da nas. Odjednom...šta se to čuje? Zvončići? Ho, ho, ho...

To je bio Deda Mraz, glavom i bradom. Pozdravio je decu i ispričao kako se Rudolf, irvas crvenog nosića, razboleo, te ga je i to omelo da stigne ranije. Iznenadio se videvši maštovite maske ispod kojih su se caklile okice. Nakon otpevanih pesama koje su pripremila za našeg gosta, deca su pohrlila da mu kažu kakav poklon žele za Novu godinu. Neka su šapnula Deda Mrazu na uvo, da ne čuje niko. Jedan četvorogodišnjak je rekao da želi ponija. "Kakvog ponija?" - upita Deda Mraz. "Plavog." - reče dečak. "Plavog ili pravog?" "Pravog plavog ponija" - vrlo će ozbiljno dečak.

Eh, Deda Mraze, eto zadatka za razmišljanje.

1000-ti član "Melodium"-a

U subotu, 18. decembra, je upisan 1000 - ti član naše škole! To je, igrom slučaja, mlađa sestrica naše bivše učenice. Ona će dobiti zlatnu karticu koja, osim što omogućava 5% popusta, predstavlja počasnog člana naše škole. Zlatnu karticu dobijaju oni koji pohađaju naše originalne programe (Melodium 1,2,3,4, Nivo 1,2) u kontinuitetu od tri školske godine. Naši počasni, zlatni članovi, redovnim dolascima i urednim plaćanjem olakšavaju rad "Melodium"-a. Kako su za to zaduženi roditelji, veoma se oslanjamo na njihovo mišljenje i sugestije za poboljšanje kvaliteta rada.

Dakle, 1000 učenika, odnosno dece i porodica je bilo uključeno u naš rad od osnivanja, u septembru 2003. godine. Neki učenici su se zadržali kraće, a neki su ostali sa nama svih ovih godina. Čest je slučaj da se, nakon što starije dete završi programe Melodium 1,2 i 3 upiše mlađe, iz iste porodice. Među našim najuspešnijim starijim đacima su oni koji su izrasli iz predškolskih programa i nastavili učenje muzike u programima Melodium 4, a zatim prešli na instrumentalni Nivo 1 i 2 ili vokalno usavršavanje u horu.

Ostali smo u kontaktu sa mnogima koji su prerasli okvire naše škole. Neki su se upisali u osnovnu, državnu muzičku školu i blizu su završetku. Oni koji su nam se pridružili kasnije su sad već srednjoškolci i probijaju put ka samostalnom izvođaštvu. Čujemo da su naši bivši đaci dobri, vredni i pametni, nadasve kreativni. Nije bitno da li će se naši đaci baviti muzikom na profesionalnoj osnovi, iako svakako usmeravamo one koji pokažu ambiciju. Kroz usavršavanje muzičkih znanja i veština kod učenika težimo produbljavanju afiniteta i otvaranju vidika. Želimo da u univerzalnom jeziku, kao što je muzika, svako od naših đaka pronađe sopstveni, originalan izraz i ima mogućnost da odabere put.

"Mesečina" - aktivnost slušanja i doživljavanja muzike

Kod ljudi koji su manje upoznati sa metodikom muzičkog vaspitanja i obrazovanja, muzičke aktivnosti za predškolski uzrast dece se često izjednačavaju sa pevanjem. To nije nimalo čudno, jer je pevanje važna aktivnost, neodvojiv deo muzičkog vaspitanja i osnova za razvoj muzičke kulture kod dece. Pevanje se u najmlađem dobu deteta ističe kao način izražavanja koji se razvija pod uticajem porodice i neposredne okoline, a zatim nadograđuje u vrtiću i školi. To je muzička aktivnost deteta čiji rezultat je jasniji u odnosu na druge procese učenja u istoj oblasti. Stoga nije čudno što se na priredbama i manifestacijama u kojima učestvuju mlađa deca, iz muzičke oblasti prikazuju pevačke (solističke ili horske) tačke, kao dostignuće, odnosno rezultat učenja. Izvođenje pesme je osmišljeno delo, prezentacija koja ima početak i kraj, tokom koje treba kontrolisati niz dešavanja. Da bi se taj niz uspostavio, odnosno da bi dete razvijalo i ispoljilo muzikalnost te "lepo" pevalo (ili u kasnijem uzrastu, sviralo), potrebno je razvijati i sposobnost slušanja i doživljavanja muzike.

Proces kojim se te sposobnosti razvijaju se na javnim manifestacijama ne može prikazati, niti bi publici bio interesantan. On se dešava na samom času, u interakciji dece i nastavnika, te je mogućnost percepiranja slike o razvoju veštine slušanja muzike vrlo ograničena. Verujem da bi roditeljima bilo drago da čuju i vide ono što se dešava na času, te prisustvuju neponovljivom doživljaju, momentima u kojima se dešava "učenje". Mnogi vaspitači i učitelji su mi rekli da bi, pored pevanja, želeli da u muzičke aktivnosti uključe i slušanje muzike, što zahteva obimnije pripreme. Ukoliko se deci samo pusti muzika, bez plana, vođenja pažnje i cilja, to se ne može nazvati aktivnošću kojom bi se usmereno razvijale slušne sposobnosti. Ponekad, takvo delovanje može imati i kontra-efekat. Ukoliko je pažnja usmerena na drugu aktivnost (npr. igru deteta sa drugarima) um ne može da procesira previše čulnih draži te teži da izbaci, anulira one koje su manje važne (primer su zvuci oko nas koje "ne čujemo" jer smo se na njih navikli - zujanje frižidera, klime, kompjutera). Ako bi se to često dešavalo, dečji um bi se navikavao da "ne čuje", odnosno ne obraća pažnju na muziku, što bi se moglo odnositi i na zvuke iz okoline, te bi moglo unazaditi prirodan, zdrav razvoj slušnih sposobnosti. Puštanje muzike kao "usputno" slušanje u dečijim aktivnostima treba razlikovati od puštanja i slušanja muzike koja ima za cilj stvaranje određene atmosfere, kao što je npr. tiha, nežna i sporija muzika koja će umiriti telo i duh i pripremiti decu za spavanje ili živa, energična, koja će ih dovesti u aktivno stanje.

Stoga, evo prikaza jedne od aktivnosti koja se može podvesti pod kategoriju slušanja i doživljavanja muzike, ali i inkorporiranje likovnih u muzičke aktivnosti, odnosno integrisanja umetničkih, audio-vizuelnih elemenata za razvoj kreativnosti kod dece. Dovoljno je univerzalna da se može realizovati kod kuće, u vrtićima i u nižem školskom uzrastu dece, a u zavisnosti od opredelenja naglasak može biti više na muzičkom i/ili vizualnom doživljaju i/ili saznanju, kao i stvaranju. Nama je u "Melodium"-u za realizaciju kompletne aktivnosti na času, sa grupama različitog uzrasta (3 - 7 god.) trebalo oko 25-30 minuta. Priprema je bila duža- kako se većina idejnih rešenja za naše časove kreira godinu dana unapred ali dopunjuje i menja u odnosu na okolnosti, materijali su bili spremni nedelju dana ranije. Dobra ideja je značajna za pripremu časa, ali je jednako važna organizacija i realizacija samog toka aktivnosti, odnosno kreativnost nastavnika u implementaciji ideje. Aktivnost smo nazvali "Mesečina":
1) Za inkorpororanje slušanja muzike i likovne aktivnosti, pripremili smo vodene boje. Na tvrđem papiru su belom voštanom bojom nacrtani krug i odsjaj mesečine u zamišljenoj vodi.






2) Kako se na belom papiru bela voštana boja ne vidi, naslikana je talasasta linija koja će odvajati perspektivu noćnog neba od vode, koju će deca naslikati.







3) Pripremili smo bioskopsku atmosferu i gledali insert iz animiranog filma sa muzikom "Clair de Lune", koji nije ušao u zvaničnu verziju Diznijeve "Fantazije".






4) U isečku iz filma nema specifične radnje, već je kroz nijansiranja boje i svetlosna prelamanja prikazana mirna noćna atmosfera, a muzika dominira i priča orkestarskom koloraturom. Pribojavali smo se da će deci, naviknutoj na brze promene i jarke boje i efekte u savremenim crtanim filmovima, ovaj biti dosadan. Međutim, deca su sa velikom pažnjom i tihim, ali primetnim zadovoljstvom pratila tok muzike i video prikaza. Atmosfera koja se stvorila delovala je nestvarno. Stvorio se muk, a zatim se čulo "Hajde opet..."

5) Nakon odgledanog filma, poslušali smo još jednom "Clair de Lune" u klavirskom izvođenju, što je doprinelo atmosferi i koncentraciji za likovnu aktivnost. U razgovoru smo dotakli temu orkestracije, koja je bila drugačija u filmu u odnosu na klavirsko izvođenje. Uočilii smo da, iako je dominirala mirna i nežna atmosfera, bilo je i promene u dinamici, Pričali smo o likovnoj perspektivi, naravno, jezikom koji deca razumeju i o bojama koje smo zapazili na filmu.





6) Objasnili smo deci da smo pripremili specijalan, "čaroban" papir, u stilu muzike, na kojem se ne vidi mesec, već treba da se pojavi tek kada četkica sa bojom pređe preko njega. Upitali smo decu koje boje bi najviše odgovarale za gornju polovinu papira (noćno nebo), a koje za donju (vodu). Inspirisan filmom i muzikom, a potaknut razgovorom, svako je mogao da odabere boje koje želi. Većina dece se opredelila za crnu boju u prikazu noći, a za oslikavanje vodene površine mališani su odabirali plavu, zelenu i ljubičastu.







7) I gle čuda! Kako se četkica sa bojom kretala sa jedne strane papira na drugu, počeo je da se pomalja mesec..







8) Uz Debisijevu muziku, mališani su bili veoma fokusirani...










9) ...nisu imali vremena za priču...








10)...već su se borili sa papirom koji nije hteo da ostane na mestu, što je dobro za razvoj koordinacije pokreta leve i desne ruke.










11) Deca su posmatrala da li se mesec pojavio i na slikama kod drugara.










12) Nije im smetalo što se boja razmazivala i van papira. Starija deca su uočila da se čestim umakanjem četkice u vodu gubi intenzitet boje, te treba više vremena da bi se papir osušio.







13) Neka deca su za vodenu površinu kombinovala dve boje, što je rezultiralo interesantnim nijansama. Još poneki talas, i...









14) ...evo mesečine!










15) "Clair de Lune" by Melodium kids:

Mini koncert u beogradskom "Mercator"-u

U subotu, 4.12.2010. je osvanulo pravo zimsko, ledeno jutro. Imali smo zakazan nastup u tržnom centru "Mercator" u Beogradu za 12 časova, ali smo iz Novog Sada morali da krenemo u 9:15 da ništa ne bismo prepustili slučaju.

Deca su bila vrlo raspoložena i razgovorljiva te nam se činilo da je putovanje trajalo kratko. U autobusu smo još jednom prošli proceduru - kretanje pre i posle nastupa, redosled izvođenja pesama i snalaženje sa mikrofonima. Na mesto dešavanja smo stigli u 11 sati, te je bilo dovoljno vremena za pripremu. Obišli smo scenu a zatim otišli u prostorije za presvlačenje. Dok smo prolazili pored lepo uređenih izloga, decu su najviše mamili šareni slatkiši. Naravno, to smo ostavili za kasnije. Popeli smo se u prostorije za promotere, odakle smo imali pogled na unutrašnjost robne kuće, koja je, iz te perspektive, izgledala ogromno. Presvlačenje, uštimavanje, i - bili smo spremni da se pokažemo u najboljem svetlu. Bina je bila odgovarajuće veličine, ali smo, za svaki slučaj, isprobali osnovne pokrete koji zahtevaju više prostora. To je privuklo prolaznike koji nisu znali za proslavu rođendana Merkatora, pa se ispred bine skupila prilična grupa mališana i njihovih roditelja, iščekivajući naš nastup. Proverili smo CD-e, ozvučenje, mikrofone i - već je došlo 12 časova, kada je najavljen naš koncert.

O samom izvođenju najbolje je sudila publika, koja nam se pridružila pevušeći i igrajući. Izveli smo, kako pesme za mlađu decu ("Kad bi svi", "Hleba, masti...", "Iznad duge"), tako i za školarce ("Tvist", "Oh, When the Saints", "Nastavnički rokenrol"). Najviše nas je interesovalo kako će proći nove pesme, koje smo prvi put izveli pred publikom - "Trla baba lan" i "Walk This Way". Bile su odlično primljene. U prvoj se ističe moderan aranžman, kojeg je napravio Dejan Brkić, sa slatkom, ne preterano zahtevnom koreografijom, te sjajna interpretacija hora i istupanja solista. U drugoj je to vrcav tekst (u kombinaciji srpskog i engleskog jezika) koji govori o "borbi", odnosno neslaganju dečaka i devojčica u predtinejdžerskom uzrastu. Koreografija je zahtevnija, sa čestim promenama formacija koji traže nešto više prostora. Naravno, to je samo osnova za građenje pesme, koju su deca izvela kao profesionalci. Ne mogu da kažem koji "tim" je bio bolji - dečaci ili devojčice, jer su oba iznela specifičan karakter, što i jeste bio cilj.

Nakon sjajnog nastupa usledilo je malo razgovora sa publikom koja se raspitivala postoji li "Melodium" u Beogradu, pa zatim presvlačenje, malo trčkaranja po Merkatoru i povratak kući... Da je vreme bilo lepše, mogli smo otići do ZOO vrta, ali napolju je bilo toliko hladno da smo tu opciju izbacili. Ipak, posle nam je bilo žao što smo se sa vozačem dogovorili za povratak u 13 časova, jer smo mogli ostati da gledamo sjajnu predstavu naših kolega i drugara iz Novog Sada, iz pozorišne trupe "Čarolija".

Nakon svakog nastupa, bar pola probe je posvećeno zapažanjima, komentarisanju o uspešnosti proteklog događaja, što bi se u pedagoškom leksikonu nazvalo "evaluacija" i "samoevaluacija". To nam pomaže da nadograđujemo kvalitet i prevaziđemo sami sebe. Deca su pregledala video snimke i bila veoma zadovoljna izvođenjem. Ustanovili smo male greške, što tehničke (kompjuter nije "slušao" tonca pa je puštao matrice po sopstvenom nahođenju), što naše sitne greške u koracima (koreografiji). Pevanje je bilo izuzetno, stav i komunikacija sa publikom - sjajni!

Sveukupan utisak: odličan, 5!