Melodium

Deca i ja

2011-12-03T00:42:00.028+01:00

Deci je veoma teško održati pažnju, pa cak i kada su u pitanju aktivnosti koje ona izuzetno vole, kao što je pevanje, sviranje ili ples. Ulažem mnogo napora da svi moji ucenici - od jednogodišnjaka pa do pubertetlija - budu zainteresovani za rad sve vreme dok traje nastavni cas. Motivacija je kljuc za svaku vrstu ucenja, a ona je razlicita u zavisnosti od uzrasta, sposobnosti i interesovanja deteta. Sa mališanima se ne može stalno raditi na muzickom sadržaju, jer oni su puni životnih utisaka koje sa mnom žele da podele. Zato je moja uloga i vaspitna.

Osim muzičke kulture, ono što radim podrazumeva i učenje dece kako da budu bezbedna i da ne rade nepoželjne radnje kojima su sklona, kao što je guranje, otimanje igračaka, mlataranje muzičkim instrumentima, skakanje ili trčanje po učionici. Često ponavljam istu poruku, samo na različite načine. Mnogo minuta.....sati....ode na objašnjavanje da nije lepo čačkati nos dok pevamo ili da me ne prekidaju u sred pesme samo zato što su primetili novu trzalicu. Međutim, deca jedva čekaju da sa mnom podele priču kako je tata slupao auto, deda opucao zeca ili da su kod baka Ruže najavili Božić..... Često ne mogu da se suzdrže. To je tako lepo... i tada mi ništa više nije naporno. Na mnogobrojne načine pokušavaju da privuku pažnju na sebe - trče u krug, „padaju“ sa stolice, prave grimase, ponekad me čak i ignorišu.... Ali ja se ne predajem. Nikad! Nee nee. Iako ponekad moram da pokažem gde je granica, nikad se zapravo ne naljutim. Nabacim osmeh i nastavljam dalje. Ona, ako se i naljute, prođe ih u sekundi.

Svakodnevno učim od moje dece. Ona me podsećaju na ono šta je važno u životu kao što su prijatelji, hrana ili dovoljno odmora. Ona me uče da cenim male, ali „važne“ stvari u životu, kao što su, na primer, vrtenje u krug oko svoje ose, spuštanje niz tobogan, trčanje (nešto što je meni recimo jako naporno) i kako besmislice mogu da budu stvarno smešne, ali stvarno smešne.....a ja volim da se smejem. :) Upravo te, naizgled trivijalne, smešne stvari, takoreći gluposti, budu odlična podloga za ozbiljniji rad. Na kraju krajeva svi mi pokušavamo da se zabavimo.Tako i moja deca i ja...učimo lagano kroz zabavu, dišemo punim plućima i pevamo iz srca.

Nikada nisam smatrala da sam genijalac kada je u pitanju vaspitanje dece ali sagledavajući šta sam sve do sada postigla, pretpostavljam da sam veštija nego što sam mislila.

Muzičko druženje

2011-11-27T00:55:00.005+01:00

Koncerti obično omogućuju učenicima scensko iskustvo i šansu za javno predstavljanje veština i vokalno-instrumentalnih dostignuća. Da bi doživljaj bio prijatan, a time predstavljao i motivacioni stepenik za izvođača, neophodno ga je pripremiti pred poznatom publikom punom podrške. To je jedan od razloga za organizovanje druženja i preslušavanja učenika instrumentalnog odseka naše škole.

Predstavilo se pedesetak đaka našeg instrumentalnog odseka od kojih je više od dve trećine mlađeg školskog uzrasta. Od početka školske godine su prošla nepuna tri meseca što je za početnike dovoljno da započnu pravilnu postavku tela i šake i nauče da sviraju kratke kompozicije. Naši najmlađi đaci su se uspešno izborili sa velikim dirkama klavira i širokim pragovima gitare pa smo čuli pesmice kao što su “Na kraj sela”, “Pčelica”, “Vozić”, “Marš” i “Mesečina” uz harmonsku pratnju nastavnika. Neki mališani su veoma ponosni kada počnu da sviraju sami, bez pratnje, te su insistirali na odabiru kompozicija u takvom aranžmanu. Nakon što su sva deca iz najmlađe grupe završila sa sviranjem, porazgovarali smo o onome što se činilo interesantnim. Nekoliko mališana je istaklo neobičnu kompoziciju “Famous people” napisanu u jazz stilu koju je izveo Miki, kao i “Uspavanu lepoticu” Čajkovskog koju je Višnja odsvirala vrlo muzikalno. Retko je čuti istovremeno sviranje i pevanje a takvu priliku smo imali uz iznenađujuće lepo Dimitrijevo izvođenje pesme “Krofnice”.

Stariji đaci su uglavnom veštiji jer sviraju duže vreme, ali u grupi učenika starijeg uzrasta imali smo početnike – Oliveru i Dimitrija koji su bili izvanredni. U toj grupi se biraju duže i teže kompozicije, pa smo čuli zahtevniji repertoar klasike, a zatim pop, rok, džez, bugi, kantri, kao i narodne (kako naše, tako i strane), odnosno etno pesme. Videli smo različite načine sviranja gitare – klasični (prstima) i trzalicom, te na električnim gitarama. Nakon sviranja je bilo teško izdvojiti najbolji utisak jer su izvođenja bila odlična, a vrlo različita. Nekima se svidela kompozicija “Kondorov let” koju je na klaviru sjajno interpretirala Nataša, drugi su izdvojili “Kapričo”, odnosno varijacije na Paganinijevu temu za koje je potrebna određena virtuoznost a koje je vešto iznela Kim na električnoj gitari. Svima se svideo jasan i zvonak ton koji su imali i jedan i drugi Danilo, kao i pesma “You and I” koju je izvanredno otpevala Dunja prateći sebe za klavirom.

Naravno, nakon preslušavanja smo se neobavezno družili, a ostaje da se vidi kakav utisak su izvođači ostavili na komisiju koja je sve pažljivo posmatrala i beležila. Kada se utisci saberu, deca i roditelji će dobiti pisani izveštaj. Đaci se nadaju peticama.

Ritmičko razmrdavanje

2011-11-09T21:45:00.007+01:00

Ponavljanje koje doživljavamo kao ritam, temelj je svake muzičke misli kao i celokupnog ljudskog života. Ritam koraka, otkucaja srca, disanja... sve oko nas je ritam, te što je jasniji to je čovek u većoj harmoniji sa prirodom i životom. Ma koliko da je tapšanje, pucketanje prstima ili udaranje nogom o pod u ritmu prirodan način dečijeg izražavanja, u ovom savremenom i brzom životu sve je manje mogućnosti za to. Spontane dečije igre kao što su tapšalice, brzalice i razbrajalice su nestale iz školskih dvorišta.

Ritmičke igre u detinjstvu su od velikog značaja - kako za razvoj muzikalnosti, tako i uopšte, za psihofozički napredak. Na našim časovima često podstičemo na ritmičke aktuvnosti da bismo ih naučili da slušaju, usvajaju, osećaju i potom samostalno prate ili reprodukuju ritam kompozicije. Iz dana u dan, iz jedne vežbe u drugu takve aktivnosti će davati sve bolje rezultate, a dete će se lakše suočiti i sa drugim, vanmuzičkim sadržajima ukoliko ima izgrađen dobar osećaj za ritam. Poznato je da dete koje ga nema često nailazi na problem sa čitanjem, pisanjem, govorom, te zaostaje u savladavanju veština kao što su: ples, recitovanje, gluma, ali ponekad i savim obična dečja igra i komunikacija.

U “Melodiumu” negujemo posebno osmišljene časove “Kreativnog solfeđa i teorije muzike” (Nivoi 1, 2 instrumentalnog odseka) u koje smo uvrstili obavezno – ritmičko razmrdavanje. Koristeći sopstveno telo, kao i najjednostavnije rekvizite – poput čvrste plastične čaše – deca uživaju gradeći najrazličitije ritmičke obrasce i kroz veselu, kreativnu atmosferu utemeljuju i postavljaju na viši nivo svoj osećaj za ritam, obogaćujući sopstvenu “ritmičku maštu.” Nekada im zadajem prave “ritmičke bravure” kojima, pored ritmičkih veština, razvijaju odličnu koncentraciju i pažnju. Potom uvežbanoj ritmičkoj sadržini dodajemo pokret, rekvizit, ton... te pravimo mali vizuelno ~ slušni performans. Na času radimo kao tim, učimo jedni od drugih, deca razvijaju osećaj pripadnosti, zajedničkog rada, te se i međusobno pomažu. Svaki čas je finalni proizvod energije, mašte, kreativnosti i muzičko ~ teorijskih saznanja i veština.

“Melodium đaci” su sjajna deca, kao i uostalom i sva druga, kojima data ideja i prikazana veština pokreće ono najbolje u njima, samo im treba pružiti mogućnost i šansu za to.

Početnička dilema

2011-10-29T01:13:00.001+02:00

Kako odabrati pravi instrument za početnika? Muzičke prodavnice prepune su instrumenata raznovrsnih proizvođača, raznovrsnih modela i još raznovrsnijih cena. Veoma je važno izabrati instrument koji će odgovarati onome ko na njemu treba da svira. Nekoliko faktora treba uzeti u obzir pri odabiru instrumenta.

Pre svega važno je znati razliku među osnovnim tipovima gitare.

Akustična gitara – Najprostije rečeno akustično je ono što se može čuti i stoga ovoj grupi gitara pripadaju one gitare koje ne koriste pojačala, već imaju rezonantno telo i jednostavno ih i dobro možemo čuti. One mogu imati metalne ili plastične žice, a mogu se svirati trzalicom ili prstima (noktima).

Klasična gitara – Ovu grupu čine akustične gitare sa plastičnim žicama. Najčešće se sviraju prstima (noktima), ali mogu se svirati i trzalicom.

Električna gitara – Da bismo mogli da čujemo električnu gitaru u punom zvuku neophodno nam je pojačalo. Ona se uglavnom svira trzalicom.

Elektro-akustična gitara – je kombinacija prethodnih vrsta. Pored toga što je možemo priključiti na pojačalo ona takođe ima rezonantnu kutiju i odlično se čuje i bez pojačala.

Sada je važno da znamo koji stil muzike želimo da sviramo kako bismo izabrali pravi instrument. Stilova muzike ima puno, a ovde ćemo nabrojati one za koje se kod nas mladi najčešće odlučuju.

Rok i pop – Ovi muzički žanrovi se uglavnom sviraju na električnim gitarama, ponekad na elektro-akustičnim a retko na čisto akustičnim gitarama.

Heavy Metal – na električnoj gitari.

Klasika – svira se isključivo na klasičnoj gitari.

Džez – ravnopravno koristi sve vrste.

Što se tiče rasporeda tonova na vratu gitare, broja žica i tehnike sviranja nema principijelne razlike između akustične i električne gitare. Dokle god ste u pravom štimu, sve ono što odsvirate na akustičnoj gitari moći ćete da odsvirate i na električnoj (za obrnuti slučaj poklapanje nije potpuno, tako da ako se neko odluči za neki žanr koji koristi isključivo električnu gitaru trebalo bi da što pre nabavi takav instrument).

Ako ste se do sada već odlučili za neku od vrsta gitara, sledeće na šta je potrebno obratiti pažnju su dimenzije i izrada instrumenta. Pre svega treba gledati da li je instrument odgovarajuće veličine, da nije ni premali, ni preveliki. Za mlađe početnike, a takođe i za one sitnijeg rasta, preporučljivo je da izaberu ¾ gitaru. Borba sa predimenzionisanim instrumentom najčešće rezultira pogrešnim držanjem i potrebno je puno vremena ispraviti ga. U svakom slučaju neophodno je probati više instrumenata i izabrati onaj koji najbolje “leži”.

Što se izrade instrumenta tiče početniku je veoma teško da oceni kvalitet zvuka i ispravnost instrumenta generalno. Zbog toga je kupovina novog instrumenta koji je pod garancijom, odnosno za koji je obezbeđena tehnička podrška, sigurno dobitak. Da li kupovati gitare koje se prodaju po supermarketima i kineskim prodavnicama? Čuda su moguća, ali generalno instrumenti koji se tamo prodaju ne zadovoljavaju neophodne kriterijume koji omogućuju ozbiljno sviranje na instrumentu. Zato instrument treba potražiti u prodavnicama muzičkih instrumenata, jer je tamo moguće savetovanje i kvalitetan servis. Naravno u doba velike konkurencije i tamo se mogu naći jeftiniji instrumenti koji nisu dovoljno kvalitetne izrade. Tu sada na scenu stupa cena instrumenta. Ako ste u dilemi koji instrument da kupite poslužite se starom izrekom – Koliko para, toliko muzike. Početnik, naravno, treba da traži gitaru skromnije cene, ali ipak treba izbegavati najeftinije instrumente, jer su vrlo kratkog veka. Često se sreću paketi - gitara i pojačalo i sl. gde se odjednom dobije puno toga, što je odlično za početnika, ali ako ste u mogućnosti bolje je kupiti posebno gitaru i pojačalo, jer su pojačala koja dolaze u tim paketima vrlo skromna, tek toliko da su na broju.

Oni koji znaju nešto o instrumentima mogu potražiti polovnu gitaru. Na taj način mogu po povoljnoj ceni naći dobar instrument.

Najbolja opcija je , ako je to moguće, povesti iskusnog gitaristu sa sobom kao pomoć pri izboru gitare kako nove, tako i polovne.

Zbog čega učiti sviranje klavira?

2011-10-20T20:34:00.000+02:00

Svi smo mi negde pročitali, čuli i duboko u svesti sačuvali informaciju da muzika povoljno utiče na sve aspekte života. Pomaže nam na polju emocija, te u nekim slučajevima pomaže kod zdravstvenih problema i utiče na brži oporavak. Znamo da muzika povoljno utiče i na razvoj dece, da može da promeni raspoloženje i stvori nove veze i sećanja. Ipak, zašto roditelji svoju decu šalju baš na časove klavira, gitare ili pevanja? U današnje vreme, kada postoji toliko vannastavnih aktivnosti za decu, pitanje je zašto se baš odlučiti za muziku. Šta je presudno za takav korak? Obzirom da sam nastavnica koja svakodnevno komunicira sa roditeljima i decom, iz ličnog iskustva ću pokušati da vam opišem kakav uticaj može sviranje klavira imati na decu.

Najviše volim što kod sviranja klavira u početku učenja nema nikakvih bolnih procesa, kao što je slučaj kod sviranja žičanih instrumenata. Za razliku od duvačkih instrumenata, ton se dobija jednostavnim pritiskanjem dirke, što uliva deci samopouzdanje i budi želju za sviranjem. Klavir je temperovan instrument te se preko njega najbolje savlada muzička teorija koja je veoma bitna za dalje muzičko razvijanje. Kada naučite da svirate klavir olakšano je učenje drugih instrumenata. U "Melodium"-u preporučujemo da deca polaskom u osnovnu školu (6-7 godina) krenu na časove, a nešto starijima preporučujemo gitaru. Klavir predstavlja odličnu osnovu za dalje muzičko razvijanje.

Raznovrsna naučna literatura mi je ukazala na to da se klavir kao instrument u mnogome ističe u odnosu na druge instrumente. Naravno, ovde ne želim da potcenim bilo koji instrument, već da ukažem na prednosti i lepote koje nudi klavir. Upućenijima je poznato istraživanje koje su sproveli dr Raušer (Univerzitet u Vinskosinu) i dr Šo (Univerzitet u Kaliforniji), koje se zasniva na vezi između inteligencije i muzike. Deca su bila podeljena na četiri grupe od kojih je prva svirala na klaviru/sintisajzeru, druga je išla na časove pevanja, treća imala časove na kompjuterima a četvrta grupa dece nije pohađala nikakvu dodatnu nastavu. Dobijeni su sledeći rezultati: deca koja su pohađala časove klavira/sintisajzera su za 34% bolje uradila postavljane zadatke i pokazala bolje snalaženje u prostorno - vremenskom rezonovanju. Sviranje instrumenta, konkretno klavira, je superiornije u odnosu na druge aktivnosti jer dramatično povećava apstraktno rezonovanje dece, što je kasnije od velike pomoći za razumevanje matematike i srodnih naučnih disciplina.

Pored toga što je koristan, klavir je i zanimljiv instrument. Obično se susrećem sa komentarima da se on ne može poneti na žurke ili da se na njemu ne mogu svirati moderne pesme koje se sviraju na gitari. To je sve velika zabluda. Istina je da dete ne može da ponese klavir i zadivi drugare, ali sintisajzer (klavijature) će svakako moći da ponese i da svira sve pesme koje poželi. Klavir je instrument koji podržava sviranje svih žanrova muzike, tako da detetu neće biti dosadno jer će moći da odabere ono što voli da svira i želi. Deca imaju urođenu ljubav prema muzici, vole energične ritmove i brze melodije. Ukoliko im je na časovima pružen repertoarski izbor, deca će sa ljubavlju dolaziti na časove i vežbati kod kuće. Pored sopstvenog zadovoljstva, dete koje svira klavir će razvijati koncentraciju, samodisciplinu i brzo naučiti da razlikuje desnu i levu stranu. Pri sviranju klavira aktiviraju se mnogi centru u mozgu kao što je centar za vid i govor. Istovremeno sviraju obe ruke što nije ni malo lako, a sve to utiče povoljno na rad uma i na razvijanje pažnje kod dece. Takođe, muzika razvija maštu, što je u ovom 21.veku, složićete se sa mnom, veoma zapostavljeno.

Nadam se da sam vam bar malo približila svet muzike i pomogla da se odlučite baš za časove klavira ukoliko ste imali neke nedoumice. U nekom narednom druženju opisaću kako izgleda čas klavira, šta to deca rade na časovima, kako se igramo na crnim i belim dirkama i koliko nam je zabavno na svakom času. Ovo bi trebalo da bude dovoljno da vas ubedi u moć muzike i njenu potrebu da se nađe u životu vaše dece.

Nova školska godina

2011-10-11T20:13:00.000+02:00

Zahuktalase nova školska godina. Od raspusta ni traga.

Na moju veliku radost donela nam je nove đake, a na još veću,vratila mnoge "stare”. Sadasu stari polaznici moji mali pomoćnici, možda budući vaspitači.Oni vešto upućuju nove đake u tok časa i očekivano ponašanje, na šta se ovi raspoloženo i uz odobravanje svih vrlo lepo uklapaju. Pravila su jednostavna: kada pevamo stojimo pravo, kada govorimo pazimo da nismo previše glasniili da ne ulazimo drugima u reč, kadasviramo radimo to smišljeno i u ritmu, ispitujući, u granicamasvojih mogućnosti i talenata, na koji način se rukuje našimmnogobrojnim instrumentima. Kada slušamo muziku zatvorimo oči i lutamou mašti ili plešemo prateći ritam.Takokažu deca, a moj zadatak je lak - sa radošću obavljam nastavnički posao uztakve male pametnice.

Nemasumnje da smo uz početak školske godine za jedan raspust stariji iza pedalj viši. Za mene, to je lepota postojanja na ovome svetu,pogotovo kada imam tu čast da aktivno učestvujem u obrazovanju decegledajući ih kako rastu uživajući uz muzička zbivanja u“Melodium-u”.

Početakje sjajan, deca puna energije i znatiželje, te je svaki novi dannovi slatki izazov.

Septembarski nastupi

2011-10-08T21:13:00.007+02:00

Obično prokomentarišem svaki javni nastup učenika iz naše škole, ali desilo mi se da nisam stigla da propratim septembarske.

Prvi nastup u okviru manifestacije Mladi, zdravo da ste koja propagira zdrav život je pripao nama, nastavnicima. Osmislili smo "muzički piknik" na kojem su deca mogla da učestvuju zajedno sa nama svirajući instrumente koje smo doneli iz naše škole ili pevajući. Naravno, repertoar je bio sastavljen od poznatih pesama za decu. Ideju smo doneli sa Baby Exit-a, na kojem smo to isto radili pod našim šatorom, samo smo u ovom slučaju bili u saletli Dunavskog parka i imali ozvučenje. Baš nam se dopalo!

Naš drugi nastup je propratio manifestaciju Dani meda, koja se tradicionalno održava u Zmaj Jovinoj ulici. Osim mnogobrojne publike privučene slatkim proizvodima, nastup ćemo pamtiti po dobroj organizaciji kulturno-umetničkog programa za koje je bio zaduženo Veliko kolo i odličnom ozvučenju Knowhow produkcije. Ne samo što je sve teklo po dogovorenom rasporedu, već je bina bila prostrana, prigodno ograđena, tehnički uređaji su bili kvalitetni, a ton-majstori su pratili svaki pokret izvođača i čak ispoljili kreativnost dodajući zvučne efekte. Deca su na poklon dobila kutijicu meda i vodu, što je vrlo lep gest organizatora.

Treći nastup u septembru je bio povodom 166. rođendana jedne od najznačajnijih novosadskih ustanova kulture, Gradske biblioteke. Volimo da sarađujemo sa našim dragim prijateljima iz te ustanove, jer smo posvećeni istom cilju - širenju kulture, samo taj posao radimo različitim sredstvima. Kako se mi bavimo zvukom i tonovima a oni rečima i književnim delima, ne možemo im zameriti što je unajmljeno ozvučenje bilo amatersko, bez osnovnih sredstava i znanja za rad, pa je time i kvalitet bio neodgovarajući. Bibliotekari su decu- izvođače počastili sokovima, slanišima i slatkišima u divnom ambijentu dvorišta, te su im omogućili besplatno učlanjenje u biblioteku, na čemu smo jako zahvalni.

Obzirom da je školska godina tek počela i da smo tek uhvatili zalet morala sam da odbijem dva poziva za nastupe. Iako mi je bilo žao zbog propuštenih prilika, znam da sam donela ispravnu odluku - ukoliko deca nastupaju iz nedelje u nedelju postaju preopterećena. Previše česti nastupi im ne pričinjavaju toliko zadovoljstvo kao kada uvežbavaju pesme iščekujući ih.

Upisni krug

2011-09-29T11:25:00.012+02:00

Početak školske godine je obično obeležen upisom koji ume da se protegne i po nekoliko nedelja. Potrebno je uskladiti želje roditelja naših učenika sa realnim mogućnostima i pronaći odgovarajući termin za svakoga. Pri tom treba paziti da se ne premaši broj dece kojim se postiže optimalan rad na času, da se u grupi nađu deca odgovarajućeg uzrasta i nivoa sposobnosti, a da se opet zadovolji potreba za raznovrsnošću. Iz tog razloga se u školi "Melodium" krajem avgusta ponudi širok izbor termina za grupe čiji broj zavisi od uzrasta, odnosno očekivanog interesovanja.

Naravno, živimo u brzom vremenu i promene se dešavaju svakodnevno. Dešava se da se deca tokom septembra premeštaju iz grupe u grupu, ne bi li roditelji uskladili sve obaveze. Neki tek u septembru idu na more. Iz svih tih razloga, mnoge škole i školice počinju sa upisom kasnije. Na žalost nekih roditelja, u drugim školama nije toliko veliki izbor termina i grupa kao u "Melodium"-u pa ponekad moraju da preseku i odluče između dve aktivnosti. Tek u oktobru se situacija umiri i dobija se realna slika - ko je gde upisan i u kom terminu će pohađati časove. Za razliku od formalnog školovanja, u državnom sistemu, kod nas je procedura upisa i pohađanja nastave fleksibilnija. Najbitnije je da učenik dolazi redovno na časove i da ostane u jednoj školi (i u istoj grupi) cele godine jer se tek tad mogu videti rezultati. To i zahtevamo od roditelja i starijih učenika koji moraju da pokažu određen stepen ozbiljnosti, odnosno rešenosti da istraju u dugotrajnom procesu koji se zove učenje. Ipak, ničim ne možemo usloviti takvo ponašanje, osim da na samom početku ustanovimo obostrana očekivanja. Za onoga ko se pokaže da nije dorastao zadatku imamo rešenje koje je u obostranom interesu: pošaljemo ga kod konkurencije.

Za sada smo popunili 6 grupa za najmlađe od 1 do 3 godine (Melodium 1), pa iako ima još jedno do dva slobodna mesta, već je nekoliko mališana na čekanju za određene termine, naročito subotom. Vodimo računa o svakom ko se prijavio i trudimo se da što pre nađemo odgovarajuće mesto. Čim se uprazni mesto u nekoj grupi pozivamo roditelje sa liste čekanja i ukoliko im odgovara termin ubrzo dolaze na probni čas. Moramo biti vrlo pažljivi što se tiče broja upisanih u grupama za najmlađe jer na časovima učestvuju i roditelji.

Sve grupe za decu od 3 do 5 godina (Melodium 2) su za sada popunjene, osim jedne u kojoj ima mesta. Ja sam bila skeptična povodom grupe Musical English, nisam bila uverena da će se tako brzo popuniti jer smo mi poznatiji po drugim programima. Taj, koji je vrlo specifičan (učenje muzike kroz engleski jezik i engleskog jezika putem pesmica) nismo mnogo ni reklamirali, te sam mislila da će se prijaviti samo naši stari članovi. Međutim, roditelji saznaju jedan od drugoga, putem preporuke, pa čak i tu imamo neke ljude koji čekaju da se uprazni mesto.

Najstariji predškolci, grupe Melodium 3 su već iskusni, redovni, jako vole da dolaze u "Melodium". Kod njih muzikalnost počinje da dobija ozbiljniju formu - oni prave prve solističke i horske korake, uče složenije pesme koji se mogu snimiti ili izvoditi na javnim nastupima. Prošle godine smo imali popunjene čak tri takve grupe. Međutim, dobar deo dece iz tih grupa je porastao i otišao u stariju te smo ove godine ostali sa dve. Bilo je slabo interesovanje za jedan termin ("Slonići" - pon/pet 16:30) koji je ostao upražnjen i za sada neaktivan. Ukoliko se prijavi dovoljan broj zainteresovanih, svakako ćemo ga ponovo aktivirati.

Klaviristi i gitaristi su ove školske godine veoma brojni. Veoma nas raduje što imamo čak dve grupe Melodium 4 (to su oni koji su izrasli iz grupa Melodium 3) jer su oni osnova za razvoj instrumentalnog odseka. Optimalno su popunjene grupe Nivo 1, Nivo 2 i one za muzičku teoriju. Nakon višegodišnjeg učenja i druženja otišli su nam najstariji instrumentalci, dosadašnji nosioci koncerata i javnih nastupa, Hana, Đorđe i Strahinja. Koliko god da nam je žao što ih nećemo više imati kao uzor za mlađe, znamo da smo ih doveli do tačke sa koje mogu samostalno zaplivati muzičkim vodama. To nas čini ponosnima.

Melodium SHOW hor je tri godine sa uspehom izvodio veoma teške pesme i plesao zahtevne koreografije ali je sada došlo vreme za promene. U odnosu na broj i uzrast dece menjamo koncepciju. Umesto horske postavke imaćemo grupu pevača, odnosno graditi vokalne soliste, u zavisnosti od izbora pesama i mogućnosti dece. Za razvoj grupnog sazvučja radićemo nešto jednostavnije pesme u kojima ćemo eksperimentisati sa body percussion (korišćenje tela kao ritmičkog instrumenta). Da bismo nadogradili vokalnu tehniku kod dece sa izuzetnim sposobnostima, učićemo teže solističke pesme. Upravo sam dala deci zadatak da naprave spisak želja za solističke pesme i prve već pristižu. Biće tu dosta da se uči i vežba, a deca nisu jedina. Meni sledi preslušavanje muzike pisane za nove generacije.

SHOW CHOIR radionica, Cantat Novi Sad 2011

2011-09-05T18:24:00.006+02:00

Onome ko nikad nije pevao u horu ne vredi prepričavati osećaj koji obuzima pevača prilikom izvođenja muzike u grupi. To bi bilo slično opisivanju najukusnijeg kolača, slike koja oduzima dah ili leptirića u stomaku prilikom zaljubljenosti. Ko god je pevao u horu seća se kako se u nekom momentu, kada se poklope određene note i vokali, žmarci penju uz telo. U tom momentu ne postoje misli koje vrludaju, već preovlađuje osećaj radosti, gracioznosti, ponosa, lepote i blaženosti koji ponekad natera i suze na oči. Ne bih to nazvala suzama radosnicama, već baš - suzama lepote. Taj osećaj se kod mene ponekad javlja prilikom nastupa dece iz naše škole. Kada nadođe, ja se potrudim da suzbijem emocije da bih mogla da nastavim sa programom.

Zato mi je drago da sam imala priliku da učestvujem u SHOW CHOIR radionici u okviru manifestacije Cantat Novi Sad. Tu sam se podsetila kako je lepo biti deo grupe, truditi se, stvarati i udahnuti život umetničkom delu. Kako je lep i oslobađajući osećaj - pevati i plesati. Ne samo da sam se podsetila, već mi je bilo i dragoceno iskustvo, biti ponovo sa “druge strane”, obzirom da sam u zrelom profesionalnom dobu pretežno horski dirigent, a ređe horista.

Nije mi bilo teško da pevam i plešem po pet-šest sati, pet dana u kontinuitetu. Za promenu, bilo je interesantno imati specifičan muzički zadatak koji treba da se izvrši u određenom vremenskom roku, za čiji rezultat nisam ja glavna i odgovorna. Za mene je to predstavljalo godišnji odmor- biti oslobođen od odlučivanja, rešavanja svakojakih problema u kojima nisam ekspert (npr. popravka vodokotlića). Doduše, daleko od toga da je bilo lako. Muzički posmatrano, bio je veliki izazov pevati brodvejske deonice, koje se razlikuju od klasičnih (na koje smo navikli na Akademiji). Ono što je Amerikancima prirodno, skoro urođeno, nama je strano: ritmička sinkopacija, neobično naglašeni taktovi delovi, tekst koji se peva izostavljajući pojedina slova i spajajući delove (suprotno bel canto stilu u kojem se mora čuti svako slovo), razni uzvici i ad libitum (čitaj: odokativno) pevane melodijske fraze. Da ne pričam o koreografiji koja je zahtevala razrađene plesne veštine, a najviše brzopotezno memorisanje pokreta. U suštini, radi se o holističkom pristupu delu nasuprot posvećivanju pažnje detaljima, u kojem ukupna emocija preovlađuje u odnosu na tehniku. Bar je tako bilo na radionici, što je, pretpostavljam, bilo prilagođeno većini koja je po prvi put imala takvo iskustvo. SHOW CHOIR je američki izum koji se nije toliko proširio Evropom. Pitanje je da li će se proširiti, jer okupljanje i rad takvog hora zahteva velika ulaganja i produkciju (ipak je to SHOW!). Nešto najsličnije tome a da je poreklom iz Evrope je slovenački Perpetuum Jazzile (iako oni nisu toliko pokretni u koreografiji kao SHOW CHOIR).

SHOW CHOIR za mene nije stran pojam, naprotiv – postao mi je značajan kada sam, kao tinejdžerka, prisustvovala izvođenju jednog takvog američkog hora. Od tada datira moja želja da učestvujem u mjuziklu. Ona se, na sreću i ostvarila pre desetak godina, u ansamblu pozorišta Bangkok Community Theatre, kada sam imala priliku da glumim, pevam i plešem u nekoliko takvih predstava. Po povratku u Novi Sad želela sam da prenesem to iskustvo i znanje na mlađe generacije i tako je nastao Melodium SHOW hor (www.melodiumhor.rs). Obzirom da su u njemu uglavnom deca mlađeg školskog uzrasta, ne može se govoriti o pravom SHOW CHOIR-u, koji se u SAD osniva najranije u srednjoj školi, a poprima punu snagu tek sa omladinom studentskog uzrasta. Za onoga ko nije upoznat – SHOW CHOIR je pevački ansambl koji se specijalizovao u autentičnom izvođenju popularne muzike često nazivanom brodvejskim stilom. Zvučni aspekt je često pospešen vizuelnim: efektnom plesnom koreografijom, specijalno izrađenim kostimima i scenskim efektima. Ples je skoro jednako važan kao pevanje. Horisti moraju biti u top formi, da bi mogli da skaču po sceni i u isto vreme proizvode snažno sazvučje. Zato se u SHOW CHOIR primaju najbolji – audicije su sa visokim zahtevima jer se od pevača mnogo očekuje. Skoro svaki univerzitet u SAD ima svoj SHOW CHOIR koji predstavlja instituciju na mnogobrojnim takmičenjima. Konkurencija je velika, a broj i popularnost horova raste iz godine u godinu. Predstavu o takvom horu možete da steknete ukoliko pogledate seriju “Glee”, koja je, doduše, ušminkana verzija, odnosno sapunica za tinejdžere. Ali, muzika je odlična!

Ko je u petak, 28. 08. 2011. prisustvovao izvođenju tog našeg radioničarskog SHOW CHOIR-a u Katoličkoj Porti mogao se uveriti da je sve moguće uz ličnu motivaciju. Dirigent Dwight Jordan koji nas je vodio me je oduševio strpljenjem, smirenošću i upornošću. Iako je meni na samom početku izgledalo nemoguće da ćemo nakon pet dana biti u stanju da izvedemo pesme "I gotta Feeling", "Lean on Me", "Rock This Town" i "Hand Jive", Dwight je bio uveren u naše snage. Veoma cool tip.

Ako tad niste bili na koncertu – šteta! Pitanje je kada ćemo ponovo biti u situaciji da u Novom Sadu prisustvujemo SHOW CHOIR koncertu. Ipak, možete pogledati snimak koji će vam približiti događaj.

Bubice!

2011-08-18T13:42:00.010+02:00

Bubice, gotov je novi CD!

Posvećen je baš vama, najmlađim muzičarima iz komšiluka. Pa dobro, pustićemo i mame i tate da prisluškuju dok vi pevušite melodije i skačete uz ritmove novih pesama.

Prikupili smo ih sa raznih strana sveta: iz Grčke, Amerike, Meksika, Gane, Surinama i Austrije, a neke su sa domaćeg terena. Nekoliko pesama je Sandra napisala specijalno za vas, znajući da volite da se rekreirate, muzicirate nogama, rukama i prstima i istražujete zvukove različitih instrumenata. Slatki glasovi dece koja su se prošle godine družila sa nama su zabeleženi na nekoliko pesama u različitim periodima. Neke su snimljene tokom zime i proleća, a većina ovog leta, dok smo se pripremali za novu školsku godinu. Pored Sandrinih solističkih deonica, bogatom muzičkom doživljaju su doprinele naše drage nastavnice Jovana i Duška, a Vladan je sve stručno upakovao, namontirao i složio u muzičku celinu. CD se upravo štampa i biće spreman da vas dočeka na upisu.

Nije što je naš...ali CD je sjajan!

Orff kurs u Salcburgu

2011-07-27T23:56:00.027+02:00

Dugo sam iščekivala odlazak na usavršavanje koje odgovara mom, specifičnom muzičko-pedagoškom polju rada. Od tri evropska pristupa koja najviše cenim (Orff Schulwerk, Kodaly, Dalcroze - Eurhythmics), imala sam sreću da zavirim u prvi. Taj način muzičkog školovanja me je oduvek fascinirao i najviše uticao na izgradnju moje metode rada. Njega je inicirao Carl Orff, kompozitor poznat po scenskoj kantati “Carmina Burana”.

Nedelju dana u julu koje sam provela na univerzitetu Mozarteum u Salzburgu kao učesnik na internacionalnom letnjem kursu “Elemental Music and Dance Pedagogy Orff-Schulwerk" je bilo dovoljno samo da potvrdi moje oduševljenje Orfovim pristupom muzičkoj edukaciji. Na žalost, nije bilo dovoljno da zadovolji moju želju za znanjem o svim tajnama tog majstorskog zanata. Iako smo u srednjoj muzičkoj školi imali predmet u kojem smo izučavali Orfov instrumentarij, načine sviranja i mogućnosti aranžmana, apstraktan koncept koji nam je, kao učenicima, pružen, podrazumevao je samo papir i olovku. Pravili smo kompozicije i aranžmane za instrumente čije zvučanje nikada uživo nismo čuli, a kamoli svirali. Naravno, svi znaju za metalofon i frulicu koji se sviraju u našim školama, koji jesu deo Orfovog orkestra. Ipak, ako uzmemo da su to dva od mnogobrojnih instrumenata koji tek u zajedničkom zvučanju pružaju punu umetničku lepotu, ne možemo reći da smo uz ta dva uopšte stupili nogom na bogato muzičko tlo koje je izgradio Orf.

Međutim, suština Orfove ideje, u kojoj se pronalaze i pomenuta dva metodičara – (Dalcroze i Kodaly) nije u muzičkim instrumentima, već u pristupu, odnosno metodi, načinu podučavanja. To je koncept koji zagovaram u razvoju muzičara - instrumeti su samo alatke pomoću kojih se muzika može izraziti. Pomoć za proizvođenje muzike, koja se stvara sredstvima: zvucima, tonovima, njihovim nizanjem, slaganjem, variranjem ili čak odsustvom. A zvuci i tonovi ne moraju da seproizvode klasičnim muzičkim instrumentima, već glasom, telom i predmetima iz okoline. Orf je naročito naglašavao ritam kao osnovu za ekspresiju ljudskog bića, kao i neophodnost stvaranja atmosfere bliske dečijem svetu igre, dok su muzički sadržaji koji se koriste jednostavni, spontano proizašli, prirodni i bliski dečijoj mašto. Drago mi je da sam se na ovom kursu uverila da sam na dobrom putu i da u mnogim zemljama na svetu imam istomišljenike. Još draže mi je što su me sledbenici Orfovog pristupa podsetili na neke pedagoške vrednosti, koje su, na žalost, u Srbiji izbledele, kao što je pomaganje učeniku da istraži mogućnosti instrumenta bez presije od (pr)ocenjivanja od strane nastavnika, roditelja ili drugova i radost kolektivnog stvaranja muzike bez obzira na tehnički nivo izvođenja.

Ovog leta je bilo učesnika iz 32 države na svetu, među kojima su se nalazile, npr. Iran, Koreja, Tajland, Japan, Novi Zeland, Australija, Brazil, Kosta Rika, Čile, U.S.A. i mnoge evropske zemlje. Većinom, nastavnici muzike. Ja sam bila jedina iz Srbije, a najbolje sam se družila sa koleginicama iz Hrvatske i Slovenije. Međutim, vremena za druženje nije bilo. Rad, rad i samo rad – od jutra do večeri, sa pauzom za ručak. Rad se sastojao iz muziciranja: pevanja, sviranja, kretanja i plesanja, bez imalo priče i teoretisanja. Divno je videzi ljude koji su došli jer žele da uče: nakon časova niko nije žurio da izađe, već su svi ostajali da razmene iskustva, zabeleže nešto, pitaju profesora. Svi su žudeli da pokupe znanje!

Teško je izdvojiti profesora koji je ostavio veći utisak, jer je svako specijalista u svom polju , ali vidim da neki učesnici koji iz godine u godine dolaze, imaju omiljene. Mnogi profesori, kao što su Doug Goodkin i Sofia Lopez Ibor su u svetu najeminentniji prenosioci Orfovog pristupa, autori mnogih vrednih knjiga. Lično me je, svojom spontanošću i ogromnim pedagoškim znanjem i muzičkim veštinama, impresionirao Doug, koji nas je melodijom i ritmom proveo kroz različite kulture i naučio kako da lako, u momentu, adaptiramo kompozicije za Orfove instrumente tako da mogu da ih sviraju učenici svih uzrasta. Sofia je učinila isto, samo na drugi način, kroz igre – modelujući čas prema specifičnoj temi. Sa Rick Layton i Jackie Schrader smo učili pesme za mlađi, srednji i stariji uzrast dece, uz igru i instrumentalnu pratnju. Najveći izazov su za mene predstavljali časovi Judith Hirsch, koja nas je detaljno i intenzivno uvela u svet perkusija. Svirali smo različite stilove kao što su afro-kubanski, brazilski, hip hop i fank, a pored standardnih perkusija koristili kartonske kutije, limenke i šerpe. U početku sam mislila da ništa neću uspeti da pohvatam, nikako mi nije išlo “od ruke”, ali je vremenom i vežbom bivalo sve bolje i nakon četiri grupna časa perkusija sam veoma zadovoljna rezultatom, ali mi je strašno krivo što to neću nastaviti.

Andrea Ostertag nam je pokazala kako je telo instrument plesača, te smo kroz vežbe za buđenje čula i improvizaciju samostalno, sa partnerom i u grupi iskusili pokret u prostoru, vremenu i energiji. Pružajući i primajući ideje, telo smo koristili za ples i za pronalaženje veze sa govorom i muzikom. Christa Coogan se na to nadovezala i pomogla da izoštrimo fizičku i kinestetičku prirodu naše percepcije. Ističući duboku konekciju između pokreta i daha , podstakla nas je na međusobnu, bezglasnu komunikaciju. Christa me je podsetila koliko je važno čuvati i usmeriti telesnu energiju i održavati kondiciju. Njeni časovi su me iscrpli, ali sam se posle njih osećala slobodno, smelo i umetnički poletno. Reinhold Wirsching je podelio sa nama radost pevanja putem igara, zabavnih vežbi i aktivnosti za razvoj vokalnih sposobnosti kao što su kontrola daha, artikulacija i intonacija. Naučili smo lake govorne komade, kanone i pesme koje stimulišu vokalnu ekspresiju i improvizaciju, te jedva čekam da ih primenim.

Od sedam dana provedenih u Salcburgu, imala sam jedno popodne slobodno, a tad je bio pljusak. Da li mi je žao što nisam imala vremena za razgledanje grada ili šoping? Ili što nisam novac uložila u letovanje sa porodicom? Nimalo! Jedino žalim što sam imala novca za samo desetak knjiga iz opšte muzičke pedagogije, one su tako retke.

Koncert "Melodium u gradu muzike"

2011-06-19T22:23:00.005+02:00

Osmu godinu zaredom, najmlađi đaci "Melodium"-a su se predstavili na "daskama koje život znače". Već tradicionalno, izbor je pao na veliku scenu "Pozorišta mladih", na kojoj se osećamo kao domaći, bilo da smo u ulozi publike ili izvođača.

Svake godine na završnom koncertu imamo retrospektivu muziciranja na časovima te odabranim pesmama obilazimo oko sveta. Ove godine je koncept dobio varijaciju pa smo, umesto putovanja po svetu, šetali Novim Sadom, gradom muzike i sretali raspevane "turiste". Tako smo naišli na Ćiru, kojem su brkovi porasli toliko da ga se i vrane plaše! Dok je Ćira ostao da jede kajmak i pekmez, mi smo nastavili šetnju gradom i sreli gospođicu iz Surinama. Taman što nam je otpevala pesmu "Ala Presi", kad ugledasmo decu iz Japana, koja su igrala igru "Oma Vaši". Pridružili smo im se. Naišao je košarkaš iz Afrike, koji nam je otpevao pesmu "Čej čej kule". Turisti iz Engleske su došli u naš grad da uživaju u suncu, ali je i kod nas počela da pada kiša. Da bi rasterali oblake, otpevali su pesmu "Rain, Rain, Go Away". Magična pesma je dovela sunce, pa smo svi radosno otpevali "You Are My Sunshine". Od toliko kiše i sunca na nebu se pojavila duga, a Englezi su znali pesmu "I Can Sing a Rainbow". Goste smo poveli u oblizaka salaša koji se nalaze u okolini našeg grada. Dočekao nas je orkestar koji muče, laje, rže, grokće i kokodače, te smo uživali u neobičnoj interpretaciji pesme "Na salašu dede mog". Vrativši se u gradsku kulturu kojom se predstavljaju fine note, sreli smo male pijaniste, koji su nas proveli kroz zanimljiv repertoar. Momenat koji su uzbuđeno očekivali roditelji bebaca, naših najmlađih članova iz grupa "Melodium 1" je oduševio sve u sali. Dvadesetak bebaca se izmigoljilo sa svojih mesta u publici i popelo na binu da bi otpevalo i otplesalo omiljenog "Malog medu".

Zatim su nastupili stariji pevači, deca koja su rođena početkom ovog milenijuma. "Melodium SHOW hor" je otpevao moju novu kompoziciju "Generacija novog milenijuma", koja je posvećena upravo njima, deci novog tehnološkog doba. Nakon toga, pridružili su im se i mlađi đaci, razmrdavši se uz pesmu "Mambo No. 5", a za kraj smo ostavili pesmu koju su znali i roditelji, "Trla baba lan". Oprostili smo se uz pesmu "Doviđenja, bubice", koja ume da izazove po koju suzu.

Iako u sali nije bilo klime, vrućina nije smetala mališanima da budu veseli i raspevani. Publika koja je ispunila salu nam je dala dodatni polet da budemo najbolji što možemo. Neizmerno nam je drago što su posetioci donirali novac u kutiju za akciju "Devojka koja voli život", koju su naši mališani ukrasili, te jedva čekamo da je, uz ljubav i dobre želje, predamo Darji.

"Za Darju": koncert učenika instrumentalnog odseka

2011-06-10T17:48:00.002+02:00

Sinoć smo na Akademiji umetnosti imali završni koncert učenika instrumentalnog odseka. Većina "Melodium" nastavnika je tu stekla muzička znanja i veštine, te smo bili radosni što smo imali priliku da pokažemo našim đacima taj ambijent. Doduše, kada sam ja bila studentkinja, Akademija nije bila tako lepa i sređena, niti je imala multimedijalnu salu i modernu tehničku opremu. Lepo je videti da se ulaže u vrlo značajnu instituciju u Novom Sadu.

Većina dece je bila iznenađena sviranjem na pravom, polukoncertnom klaviru. Naviknuta na vežbanje na kućnim klavijaturama, sintisajzerima i na pianino u našem prostoru, deca su se oduševila punoćom i jasnoćom zvuka. Tehničar je bio veoma predusretljiv i obezbedio mikrofone, kablove i drugu opremu pa su se i gitaristi čuli kako treba. Najviše posla je imao nastavnik Vladan, kontinuirano štimujući gitare koje su se potom raštimavale. Repertoar je bio raznovrstan, a đaci fantastični. Očigledan je napredak koji su ostvarili u odnosu na početak godine. Iako je bilo male treme, sve je bilo na svom mestu. Baš smo se opustili i uživali.

Posebno smo bili srećni što smo prihodom od ulaznica mogli da doprinesemo fondu za Darju Kostić. Od toga će i Akademija Umetnosti izdvojiti novac, u sklopu akcije „Devojka koja voli život“. Meni je zbog toga puno srce.

Zmajeve Dečje Igre

2011-06-05T22:39:00.006+02:00

Čim zamiriše proleće, Novi Sad se probudi iz zimskog sna i seti se da stavi krunu grada kulture. Ređaju se festivali, parade i događaji koji mame ljude na ulice, te svako pronalazi zanimaciju. I pored toga, ne može se poreći da su, spram drugih dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti, manifestacije za decu malobrojne. Jedna od retkih koja opstaje već pola veka je manifestacija kojom odajemo čast našem najznačajnijem pesniku za decu. Svi Novosađani znaju za "Zmajeve Dečje Igre" i manje ili više, svi smo na neki način učestvovali u njihovom građenju, tako da se osećamo kompetentnim da procenjujemo kvalitet. Naravno da je ogromna razlika između onih nekadašnjih Igara, u vreme Tita, na kojima sam učestvovala kao klinka-pionirka i ovih savremenih, ali o tome drugom prilikom. Važno je da postoji vreme i mesto gde su deca angažovana i da im se posvećuje dužna pažnja.

Moje iskustvo je ove godine bilo vrlo zadovoljavajuće. Kao što je na nastupima uvek potrebno zrnce sreće što se tiče vremenskih uslova, organizacije i tehnike, poslužilo nas je i jedno i drugo. Kad bolje razmislim, nakon osam godina učestvovanja na Igrama sa decom iz "Melodium"-a, ova je prošla najbezbolnije.Vreme lepo, organizatori prijatni, ozvučenje i tonac odlični. Nemam naročit komentar o izvođenju naše dece, što je uvek slučaj kada je sve bilo u najboljem redu. "Melodium klinci" su bili preslatki, solisti izvanredni. I sa klincima i sa horom smo imali kratak, a efektan nastup. Do kraja školske godine nas očekuje nastup na Štrandu i naša dva završna koncerta.

Druženje i preslušavanje - maj 2011

2011-05-29T20:36:00.004+02:00

Na poslednjem ovogodišnjem druženju i preslušavanju učenika instrumentalnog odseka imali smo priliku da se pripremimo za završni koncert. Neka deca su već bila spremna, dok su drugoj dobro došle sugestije posmatrača i nastavnika da unaprede izvođenje. Sada se svi međusobno poznaju, pa je atmosfera opuštenija. Treme skoro da i nema. Uloge su pomešane - malo smo izvođači, malo publika. U ulozi publike, deca su slušala kompozicije različitih žanrova i epoha i izgrađivala muzički ukus. Nakon izvođenja su isticala pozitivne i interesantne primere.

Baby Exit i Dečije sportske Igre 2011.

2011-05-17T09:35:00.007+02:00

Došao je dugo očekivani dan - 15. maj, koji se obeležava kao Svetski dan porodice. Svake godine u to vreme se dešava Festival optimizma, poznatiji kao "Baby Exit", na kojem redovno učestvujemo. Taj festival slavi deseti jubilej, a deca iz "Melodium"-a nastupaju kao izvođači od 2005. godine. Bilo da su na Bini talenata, šampiona ili Đačkog Oskara, deci prija da pokažu šta znaju i umeju, a roditeljima da ih u tome obodre. Tada se Petrovaradinska tvrđava pretvori u šaroliki suncobran koji pleše u ritmu dečije muzike.

Ove godine je bina na kojoj se održavao naš program bila premeštena na plato sa fantastičnim pogledom na Dunav. U blizini su slikarski ateljei, gde je bio smešten i naš šator. Odmah po njegovom postavljanju preplavila su ga deca željna sviranja instrumenata. "Melodium klinci" su nastupili na Bambino Stage sa pesmama na raznim jezicima sveta, osvojivši publiku osmehom. Lepo iznenađenje je bilo to što je bina po prvi put imala horske praktikable, tako da su se mališani mogli poređati i jasno videti dirigenta, što se odrazilo i na kvalitet nastupa. Ceo travnati prostor je bio ograđen tako da je publika imala široku preglednost. Posle mališana su nastupili školarci, odnosno "Melodium SHOW hor" koji je, kao i uvek, proneo pozitivnu energiju. Na žalost, nismo mogli da čujemo sve solističke deonice u premijernom izvođenju pesme "Mambo No 5" jer tonac nije bio fokusiran na praćenje programa i ozvučavanje potrebnih mikrofona. No, to je mali peh spram onog koji se drugima desio na istoj bini dan pre, ili uopšte sa svim što bi moglo da pođe naopako. Neko od roditelja je spomenuo kako je za primer ponašanje naše dece koja, iako su mala, pokazuju veliku odgovornost, strpljenje i koncentraciju na manifestacijama, što se stiče i prenosi iskustvom. Stoga smo veoma zadovoljni našim ovogodišnjim nastupom i prostorom na Baby Exit-u.

Tog dana, na tvrđavi su se odigravale i Dečije Sportske Igre koje se izvode već četvrtu godinu, a na kojima "Melodium" nastupa od početka. Manifestacija promoviše zdrav život kroz dečije izložbe, sportska takmičenja i kulturno-zabavni program. Svake godine se radujemo velikoj bini, dobrom tajmingu, susretu sa sjajnim voditeljem Ratkom Kraljevićem i odličnom ozvučenju. Na visokoj i prostornoj bini "Melodium klinci" imaju preglednost ka publici, a "Melodium SHOW hor" može da pokaže svoje plesne veštine u punom sjaju.

Uprkos tome što se nebo naoblačilo oko 18 časova, mnogi su ostali do kraja svih ostalih programa za decu na tvrđavi, jer se retko sreće prilika da se na jednom mestu nađe tolika raznovrsnost sadržaja, maštovitost i interakcija učesnika.

Prvomajsko snimanje

2011-05-06T00:10:00.002+02:00

Dok je većina radnih ljudi počela sa prvomajskim slavljem mnogo pre prazničnog datuma, mi smo 30. aprila - stvarali. Naši mališani su bili radi da izdvoje vreme za snimanje u studiju. Dve pesme smo snimili na originalnim jezicima ("Ala Presi"-Surinam, "Čej, čej, kule" - Kenija) a dve su prepevane ("Bubašvaba" -Meksiko, "Na salašu dede mog" - S.A.D.). Bilo je predviđeno da snimimo tri pesme ali smo uspeli da snimimo još jednu i dobijemo dobar kvalitet, što je neobično mnogo za raspoloživo vreme. Obzirom da su pevači klinci od 6-8 godina, nismo hteli da ih zamaramo duže od dva sata. Za to vreme sa horom uspemo da snimimo najviše dve pesme, jer su pesme zahtevnije, očekivanja veća pa je i rad složeniji.

Meni je to snimanje do sada bilo najlakše i najzabavnije. Verovatno zbog toga što je bio odličan izbor pevača - deca koja su već dugo kod nas i čije sposobnosti vrlo dobro poznajemo. I same pesme su bile zabavne - u jednoj smo se pretvorili u orkestar životinja pa smo kokodakali, lajali, mukali, groktali i kvakali.

Neke od tih pesama ćemo premijerno izvesti na Baby Exit-u.Ukoliko budemo imali vremena da snimimo još nekoliko tokom leta, imaćemo novi CD.

Novosadski klub

2011-04-05T15:49:00.004+02:00

Iako je "Melodium" prošpartao našim gradom uzduž i popreko, do sada nije bio u prostorijama Novosadskog kluba, a mnogi Novosađani nisu ni znali da on postoji. Ja sam odavno zapazila tablu kluba ispred pasaža br. 3 i pitala se šta se tu dešava, ali me znatiželja nije toliko vukla da odem uz stepenice. Čudni su ti novosadski pasaži, deluju malecko, a kad se čovek popne na sprat odjednom iskrsnu ogromni prostori. Za razliku od drugih starih kuća u Zmaj Jovinoj ulici, ta je delovala dosta dobro i održavano. Ako sam dobro shvatila, klub deli prostorije sa Novinarskim udruženjem, a oko njih se nalazi još nekoliko organizacija. Čak ni toliki prostor nije bio dovoljan da se komforno smesti četa naših đaka i roditelja. Navikli smo na gužvu (bolje da nas ima previše nego premalo) te smo uspeli brzo da se postrojimo. Osim roditelja naših đaka, publiku su činili stari, ugledni Novosađani, koji su uživali u mladosti i radosti naših mališana. Mali klaviristi i gitaristi su nas dostojno predstavili, izvanredno svirajući. Odlično je što su se klinci (konačno!) mogli čuti, jer je prostor bio zatvoren. Bili su preslatki pevajući, a naročito svirajući udaračke instrumente kao mali orkestar. Lepo.

Šiiiiiiz šešiiiiir

2011-03-27T23:28:00.025+02:00

Kakvo šarenilo! Naše "vesele" i "nasmejane" učionice su tokom šašavih dana bile ispunjene raznolikim, razigranim i maštovitim kreacijama na kojima bi pozavidele modne kuće. Tih dana je vatromet ideja prštao na glavama naših mališana. Svako se snalazio kako je najbolje umeo. Dok su neka deca danima pravila šešire sa roditeljima, starijom braćom i sestrama, druga su izabrala nešto iz već postojeće kolekcije, odnosno ormana. Među "Melodium" mamama koje su pomagale ima takvih talenata da nije isključeno da će ih posle našeg modnog ludiranja angažovati dizajneri šešira.

Vrlo je nezahvalno odabirati NAJ...bilo da je to najlepši, najmaštovitiji, najšašaviji, najšareniji, najrazigraniji, najslađi, najljupkiji ili najbogatiji šešir. Svaki od šešira za koje je utrošeno vreme je NAJ! Ipak, mi ćemo nagraditi šešir "Vatrogasna jedinica". Fotografije će same reći koliko su naši đaci i roditelji maštoviti, umetnički talentovani i vredni.

Neverovatno. Bravooo!
.....

Sintisajzer

2011-03-20T18:31:00.008+01:00

Sredinom svake školske godine, najstarija grupa predškolaca u okviru programa "Melodium 3" pravi početne korake u sviranju složenijih instrumenata. Prvo upoznajemo instrumente sa dirkama među kojima se nalaze klavir (odnosno pianino) i električni instrumenti - sintisajzer i klavinova, kojima je zajedničko to što imaju klavijaturu. Način sviranja akustičnih i električnih klavira je isti, osim nijansi koje dolaze do izražaja kod profesionalnog bavljenja muzikom. Sintisajzer podrazumeva i aranžiranje, odnosno korišćenje tastature i internog kompjutera koji omogućuje sazvučje čitavog orkestra.

Kada radimo u grupi, započinjemo upoznavanje klavijature na sintisajzeru koji je primamljiv za decu jer se rukovanje dugmićima čini lako, a svakako je zabavno. To je sjajno jer podstiče muzički afinitet dece. Ipak, naš zadatak je da se ne zaustavimo samo na improvizaciji nasumičnim pritiskanjem tastera, već da ih naučimo kako da smisleno barataju tom tehnologijom. Za početak, deca su naučila da koriste taster za uključivanje/isključivanje, utišavanje/pojačavanje tona, a zatim na koji način da menjaju njegovu boju (registar instrumenata). Uskoro će naučiti kako da menjaju tempo u kojem svira ritam sekcija na sintisajzeru-aranžeru. Kako su deca ranije naučila da slušno raspoznaju tonove u visokom i dubokom registru, sada su ih pronašla na klavijaturi. Naučila su da raspoznaju malu i veliku grupu crnih dirki, što im daje orijentaciju za bele, odnosno notu DO. Nakon toga su već spremna za učenje jednostavnih pesmica.

Tokom grupnih časova u programu "Melodium 3", izdvajamo decu koja su stasala za školu za 10-minutni individualni rad sa nastavnicom. Cilj takvog druženja je da se deca upoznaju sa klavijaturom i steknu sliku o tome šta znači svirati instrument. Tokom tih susreta, naša nastavnica prati i podstiče njihov afinitet, koncentraciju, muzičku memoriju i lakim vežbama usmerava ka pravilnom držanju tela, ruke i šake. Tako uočava ko će naredne godine biti spreman za individualne časove sviranja instrumenta a kome se preporučuje pevanje ili druge muzičke aktivnosti.

Naši đaci jedva čekaju petak, jer petkom sviramo sintisajzer.

Predavanje i radionica u Subotici

2011-03-11T12:53:00.003+01:00

U četvrtak, 10. marta, Sandra je održala predavanje i radionicu "Kreativne muzičke aktivnosti" u jednom od objekata predškolske ustanove "Naša radost" u Subotici. Obzirom da to nije bio deo iz obaveznog, akreditovanog programa stručnog usavršavanja Zavoda, te da je zainteresovanima ostavljena mogućnost slobodnog izbora, bili smo prijatno iznenađeni odzivom. U publici se, u dva termina, našlo ukupno stotinak vrednih i kreativnih vaspitača/ica koji su bili aktivni učesnici, te stvorili sjajnu, pozitivnu atmosferu.
Predavanje je prisutne uvelo u savremeni pogled na psihologiju i pedagogiju muzike, da bi se zaokružilo ciljevima i komponentama programa muzičkih aktivnosti za predškolski uzrast dece. Izloživši najčešće probleme u realizaciji muzičkih aktivnosti, vaspitači/ce su bili podstaknuti na kreativno razmišljanje ("out of the box") i delovanje. Radionica je pozivala na konkretan rad i praktičnu primenu, izvođenjem vežbi opuštanja i disanja, ritmičko-melodijskih igara sa i bez instrumenata, metodama za slušanje i opažanje muzičkih celina. Stekli smo utisak da se vaspitačima najviše svidela dramatizacija pesme "Idemo u lov" u kojoj su iskreno uživali te očekujemo da će je i subotička deca vrlo brzo savladati.
Od 87 prikupljenih listića za evaluaciju, ocenjivanjem prezentacije od 1 (najniže) do 5 (najviše), prisutni su izrazili zadovoljstvo na sledeći način: Ocenu 5 je dalo 90.8%, ocenu 4 je dalo 8% a ocenu 2 je dalo 1.1% učesnika. Na pitanje "Da li biste ponovo prisustvovali sličnoj radionici u Sandrinom izvođenju?", odgovor DA je dalo 96.6%, MOŽDA je iskazalo 2.3%, a NE je iskazalo 1.1% učesnika. Pored statistike, najupečatljiviji su lični i pisani komentari koji su ispunili Sandrino srce i koji će joj dugo davati poleta.

Zahvaljujemo na toplom prijemu!

Sandra i Danilo u Šapcu

2011-03-06T20:14:00.005+01:00

Ne znam tačno kada smo Danilo i ja poslednji put zajedno nastupali, ali sigurno ima više od dve godine. Dok su moje obaveze bivale sve brojnije Danilo se posvetio studiranju, te je bilo neminovno da stopiramo koncerte. Nismo imali nameru da ih ponovo pokrećemo.

Ipak, slučaj nas je nagnao da se sastavimo i održimo koncert u hipermarketu "Roda" u Šapcu. Naime, taj nastup je bio dogovoren za decu iz "Melodium SHOW hor"-a čiji veći deo članova se razboleo, te sam u želji da ne izneverim organizatore i publiku zamolila Danila da mi pomogne.

Bez mnogo dogovaranja o repertoaru, sutradan smo krenuli na put do Šapca. U kolima smo se preslišavali tekstova koje smo pozaboravljali (Čekaj...da li idemo u Afriku da tražimo ili da sadimo papriku? Je li prva strofa "Grize gladni papagaj..." ili "Jednogrba kamila..."? Da li se ona odmah pomamila ili začas se pomamila? Kako ide kad tata traži da kupi brata: Pitao je u dućanu...? A šta je sa onim kupusom iz Srema, internatom i Banatom? Ko ovde peva tercu?). Moj suprug, koji nas je vozio, morao je da odsluša repertoar nekoliko puta.

Na koncertu je bilo veoma interesantno, dečica su uživala. Pomalo sam zaboravila taj osećaj, koliko je lepo, prijatno i korisno zabaviti decu na umetnički način. Deca retko imaju priliku da slušaju živo (a kvalitetno) izvođenje pesama u kojem i sama mogu da učestvuju. Interakcijom stvaramo blisku konekciju sa decom. Svaki put izgradimo veselu atmosferu i uvučemo ih u muziku, tako da i oni povučeni počnu da pevaju i đuskaju. Ovog puta, u tome nam je pomogao Gagi sa ekipom animatora. Bilo je slatko!

Nastup na Sajmu pčelarstva

2011-02-25T21:50:00.005+01:00

Iako većina Novosađana zna za Festival meda koji se obično odgirava sredinom septembra, malo ih je čulo za Sajam pčelarstva u našem gradu. Nije ni čudo, jer je u pitanju prvi sajam takve vrste, a koji se dešava na SPENS-u. Poziv za učešće nas je stoga iznenadio, iako uvek imamo pripremljen materijal za nastup.

"Melodium klinci" su izveli pesme sa različitih kontinenata. Počeli smo sa našom narodnom "Sedi Ćira na vrh slame" u modernijem aranžmanu, a zatim izveli pesmu iz zapadne Afrike "Čej čej kule", koju tamošnja deca pevaju kao pozdrav suncu. Usledila je pesma koju mališani obožavaju - meksička "Bubašvaba" (La Cucaracha) u našoj verziji postaje slatka, razigrana i raspevana bubica. Šlag na torti je bila pesma iz Surinama izvedena na Sranang Tongo jeziku "Ala presi komisi d'a botri" (značenje: u svakoj kuhinji postoji šef), koju su deca izvela sa velikim poletom. Naravno, iako su dali sve od sebe, klinci su se slabo čuli jer su pevali "uživo", što je razumljiva retkost za takve manifestacije (ozvučenja koja se obično koriste kod nas ne mogu da obuhvate brojnu grupu pevača).

"Melodium SHOW hor" je, kao i uvek, bio na zavidnom nivou. Osim već poznatog repertoara, prvi put smo izveli pesmu "Shoop shoop", koju je Teodora sjajno iznela kao solista. Dok su stariji horisti pevali i plesalu, mališani su se dobro zabavljali kao publika, skačući uz rokenrol. Neki od klinaca su pokušavali da kopiraju koreografiju, te je moguće da će upravo oni, za koju godinu, postati deo našeg hora.

Moram da pohvalim organizaciju kulturno umetničkog programa (udruženje "Veliko kolo"), koja mi je u početku delovala preambiciozno za prvi put. Kako je najavljeno 900 izvođača, plašila sam se da bi mogla da se napravi tipična greška takvih manifestacija, gde deca čekaju na nastup po dva-tri-četiri sata. To sam i napomenula organizatoru u inicijelnom razgovoru, tražeći da se posveti posebna pažnja poštovanju dogovorene satnice. Na divno iznenađenje, ne samo da nismo čekali, već je scena bila spremna za nas i pre dogovorenog vremena! Fleksibilnost je dobro došla i publici i izvođačima da u međuvremenu prošetaju pored tezgi sa medom, propolisom i polenom.

Sve u svemu - vrlo lepo i korisno.

Fotografisanje

2011-02-15T11:35:00.009+01:00

U subotu, 12. februara, organizovali smo snimanje fotografija ili, kako se još kaže, photo shoot session. Fotograf je preneo svu studijsku opremu u naše prostorije, te je tog dana "Melodium" promenio ruho i postao foto studio.

Lično, više volim fotografije ljudi koje prikazuju prirodnu, realnu situaciju, zadubljenost u neku aktivnost, misao ili emociju, od onih za koje se pozira. Za vaspitno-obrazovni rad značajne su fotografije snimljene iz neutralne perspektive kojom se ne utiče na proces, već se odražavaju svakodnevni momenti i redovne aktivnosti. Video zapisima sa časova i nastupa se prati stvaralaštvo naših učenika i nastavnika. Takvi imidži dokumentuju šta se u kom periodu radilo, na koji način i ko je učestvovao, te pomažu u samoevaluaciji. Ipak, za snimanje kvalitetnih, reprezentativnih fotografija na "licu mesta" obično nema tehničkih uslova, jer bi to remetilo redovan tok aktivnosti. Stoga smo želeli da napravimo kvalitetne fotografije koje će posmatraču približiti atmosferu u "Melodium" programima. Oni su kreirani za različit uzrast - prvenstveno dece, a zatim za omladinu i odrasle osobe, te smo među đacima tražili modele.

Na osnovu dosadašnjih fotografija sa naših časova odabrali smo decu koja su se činila fotogeničnom. (Šta to znači - sva deca su lepa i slatka i sva bi trebala da budu fotogenična!?) Za razliku od odraslih osoba, kojima tehnički uslovi (osvetljenje, prostor), sugestije fotografa, samopouzdanje i iskustvo mogu pomoći da izgledaju dobro, fotogeničnost se kod mališana više odnosi na otvorenost, spremnost na saradnju, prilagodljivost promenama, ali i sposobnost da u određenom momentu izraze karakter i emocije.

Biti model u izradi profesionalnih fotografija je dobra vežba za stariju decu kojoj će, ukoliko započnu karijeru muzičara, javni nastupi biti redovne aktivnosti. U izboru školaraca i omladinaca nismo imali mnogo dileme jer poznajemo njihove sposobnosti i težnje. Sa druge strane, mališani su poznati kao nepredvidivi u nesvakidašnjim situacijama, te smo ih pozvali više nego što je bilo potrebno. Iako je to stvorilo malu gužvu u čekaonici, sve se ipak odigravalo po predviđenom rasporedu. Duška je tokom snimanja animirala najmlađe (i ja sam potpala pod njen uticaj te morala da se smejem na vragolije koje je izvodila) a Andrea vodila računa o dolascima i odlascima dece. Fotograf Srđan, alijas Okus Fokus, je bio izuzetno strpljiv i pozitivan te je uticao na stvaranje prijatne atmosfere. Njegovo umeće smo ranije iskusili te se i ovog puta pokazalo odličnim. Dok je on sve vreme imao sjajnu koncentraciju, moja je počela da popušta u poslednjem satu snimanja (videla sam da su i nastavnici koji su, kao i ja, tog dana bili na nogama od jutra, počeli da posustaju). Umorila sam se kao da smo imali tri nastupa zaredom.

Nakon što sam kod kuće pregledala fotografije, mogu da kažem da je vredelo truda, vremena i uložene energije. Imali smo sjajno iskustvo. Rezultat su izvanredne fotografije koje jedva čekam da dam učesnicima i pustim u javnost kroz medije (neke se već nalaze na header-u našeg web sajta, www.melodium.org).

Izuzetno, bravo za sve!

Snimanje

2011-02-12T12:29:00.001+01:00

Prošle subote, 5. februara, "Melodium SHOW hor" je imao audio snimanje.

Snimali smo dve nove pesme u našem studiju, a uloga ton majstora je poverena Vladanu Ostojiću (instruktor gitare u našoj školi). Pesme smo uvežbavali poslednjih dva meseca, u čemu su nas malo omeli praznici i školski raspust. Prvo smo snimali pesmu "Shoop shoop" koja je poznata po izvođenju Cher i upotrebi u filmu "Mermaids" ("Sirene"). Sandra je obradila tekst za izvođenje na srpskom jeziku tako da bude tematski blizak deci školskog uzrasta, a naročito tinejdžerima koje muče slatke ljubavne brige. Teodora je svoju solističku ulogu sjajno odradila! Za drugu pesmu, Mambo No. 5, odabrano je nekoliko solista koji su više pričali nego što su pevali, baš kao što radi Lou Bega. Sandra je prilagodila tekst deci koja vole ples, pokret i mrdanje u ritmu muzike. Koreografija za te pesme je već osmišljena te nas očekuje uvežbavanje i sinhronizovanje pokreta u grupi.

Sledeći nastup imamo 26. februara u Šapcu, do kada planiramo da je jedna od te dve pesme uvežbana i spremna za izvođenje.

Otvaranje izložbe o Novom Sadu

2011-02-04T13:30:00.008+01:00

Poslednjeg dana januara 2011. godine, učenici škole "Melodium"su uveličali otvaranje izložbe "Novi Sad - slobodan grad 1748-2011" u prostorijama limanske Mesne Zajednice.

Sjajno uvodno predavanje višeg kustosa Muzeja Grada, mr Gordane Petković, provelo nas je kroz istorijat našeg grada. Priča o starom Novom Sadu, a naročito o statusu grada, je predstavljena reprodukcijama mapa, fotografija i dokumenata iz XVIII veka, koje je publika bila radoznala da podrobnije pregleda nakon otvaranja izložbe. Tada su nastupili naši "Melodium" klinci, koji nisu mogli učestvovati u punom sastavu, zbog ograničenog prostora, ali je odabrana devetočlana grupa odlično reprezentovala svoje drugare. Naši klinci, od kojih ni jedan nema više od šest godina, se nisu samo pokazali kao slatki mališani, već kao odlični pevači. Oni su, smelo, otvoreno, tačno, sa radošću i bez ikakve treme otpevali tri pesme, od koje su dve bile srpske tradicionalne ("U Milice", "Sedi Ćira na vrh slame"). Iako je "Melodium" više internacionalno opredeljen (pevamo pesme na raznim jezicima sveta, iz raznih kultura), sad se pokazalo da je dobro što svake godine obradimo po nekoliko pesama iz Srbije.

Mada je pripremljena zakuska izgledala jako primamljivo, nismo mogli da se zadržavamo na koktelu jer smo žurili nazad u "Melodium" na časove. Vrednice!

Aktivnosti za doživljavanje odnosa između tonskih trajanja

2011-01-30T17:39:00.010+01:00

Pored stalnih aktivnosti pevanja pesama iz raznih kultura i sviranja različitih instrumenata, u programima "Melodium 2" i“Melodium 3”, januar je bio posvećen istraživanju ritma, a naročito odnosa između tonskih trajanja.

Integrišući audio, vizuelni i taktilni osećaj upotrebom materijala iz svakodnevnog okruženja, deca su iskusila, a potom razlikovala kratko i dugačko trajanje tona. Eksperimentišući sa proizvođenjem tonova na pojedinim instrumentima, uočila su i primenila različite načine (jednostavne tehnike) sviranja za dobijanje kraćeg i dužeg tona.

Predstavljajući različite dužine tona kraćim i dužim linijama na tabli, mlađa deca su grupno izgovarala jednostavne ritmičke figure. Starija su kombinovala linije za stvaranje ritmičkog obrasca kojeg su prvo izgovarala, zatim izražavala tapšanjem a potom odsvirala štapićima.

Jedan čas je bio završen tako što je svako dete kreiralo sopstvenu kompoziciju izgovarajući je i zapisujući na papiru. Potom je zadatak za stariju decu bio da roditeljima pročitaju svoj zapis. Iako to nismo mogli da otpratimo, mislimo da su i roditelji podelili oduševljenje dece.

Na drugom času, nastavljeno je opažanje dužine trajanja tonova slušanjem muzičkih primera. Korišćene su zaokružene muzičke celine za uočavanje grupe brzo i kratko odsviranih tonova (pizzicato, staccato) nasuprot dugo držanim i povezanim (legato). Kako je naglasak bio na sveukupnom doživljaju, deca su kretanje ritmičko-melodijskih celina izrazila upotrebom pripremljenih trakica. Slušajući muziku i regujući na nju, deca su pokretala trake artikulišući grupe kratkih i odsečnih tonova nasuprot dugo držanim i povezanim.

Čas se završio pravljenjem trakica za kućnu upotrebu (lepljenjem na štapić), uz slušanje već doživljene muzike. Pratili smo reakcije dece koja su, napravivši svoju traku, počela spontano da je koriste izražavajući ritam i način izvođenja muzike kroz pokret.

Nema lepšeg osećaja za nastavnika od časa koji je ispunio očekivanja.

Vežbanje instrumenta, za roditelje (2. deo)

2011-01-26T13:42:00.006+01:00

6. ENTUZIJAZAM

Dok je pohvala nastavnika korisna da osnaži ono što učenik već radi dobro, entuzijazam roditelja pomaže deci da budu oduševljena onim što još nisu započela. Npr. slušajući neku kompoziciju za klavir sa CD-a možete reći da jedva čekate da je čujete u izvođenju deteta. Entuzijazam ne morate uvek iskazivati direktno detetu, već posredno – oduševljeno pričajući svom supružniku, rođaku ili učiteljici o napredovanju deteta – trudeći se da ta pohvala dopre do detetovih ušiju. Govoreći pozitivno o detetu, njemu samom stvarate dobru sliku o sebi koju će se truditi da zadrži. Entuzijazam je „zarazan“ i prenosi se na dete, kao i na okolinu.

Vaš entuzijazam utiče na detetovu motivaciju za napredovanjem.

7. PROVERA

Kada ima konkretne zadatke koje treba da uradi, dete još na početku nedelje treba da napravi plan ostvarivanja. Redovna provera je neophodna da bi dete znalo kojim tempom napreduje. Roditelj je u tom slučaju – ne inspektor – već posmatrač i savetnik. Ukoliko se proverom utvrdi da dete zaostaje u svom planu, nepotrebno je pridikovati, već, umesto toga, treba sve snage usmeriti ka što boljoj daljoj organizaciji. Restruktuiranje zadataka i obaveza zahtevaće Vaše učešće, jer dete u tome još nije vešto.

Provera izvršenih zadataka je temelj za stvaranje novih, da bi napredak bio kontinuiran.

8. PRISUSTVUJTE ČASOVIMA

Vaše povremeno prisustvovanje časovima daje detetu osećaj sigurnosti i posvećivanja pažnje od strane roditelja. Na našim časovima ste uvek dobrodošli! Budući da svako dete ima različit stav i ponašanje kada je roditelj prisutan na času (neka deca su slobodnija, a druga zatvorenija), razgovarajte sa detetom o tome i odredite koliko često – i da li treba da prisustvujete časovima. Na času ćete dobiti nova muzička saznanja koja će Vas uputiti u problematiku izvođenja. Imajte na umu da je Vaša uloga u tom slučaju da budete publika, koja će sa oduševljenjem pričati o doživljaju, a ne kritičar. I samo prisustvo roditelja u čekaonici može biti korisno, te dobra prilika da porazgovarate sa nastavnikom.

Prisustvovanje času može biti korisna i zabavna aktivnost u kojoj ćete steći nova iskustva i produbiti odnos sa detetom.

9. KADA NE POMAGATI

Neka deca najbolje rade kada im je data sloboda mišljenja i akcije. Ona obično odbijaju nastojanja roditelja za bilo kakvu pomoć pri rešavanja problema. Druga prolaze kroz privremene teškoće u komunikaciji sa roditeljima i uradiće suprotno od onoga što roditelji zahtevaju. Nezavisno od odnosa koji roditelj ima sa svojim detetom, kako učenik postaje sve samostalniji u procesu vežbanja, uloga roditelja treba postepeno da se pomera od stalne pomoći do biti na raspolaganju ukoliko ga dete zatreba. Ipak, pokažite da ste tu i da brinete.

U zavisnosti od nivoa komukacije sa detetom, učestvujte kao konsultant ili samo kao podrška, pokazujući detetu da brinete.

10. POVERENJE

Iako nekad neće izgledati da je čas prošao najbolje, shvatite ga kao prepreku koja mora da postoji da bi se prevazišla. Ukoliko stalno hvalimo dete – naše pohvale će izgubiti vrednost. Ukoliko stalno kritikujemo – dete će prihvatiti stanje kao nepopravljivo i prestaće da se trudi. Pedagoška stručnost nastavnika se ogleda u pronalaženju balansa, individualnog prema svakom detetu, koje će ga usmeravati ka napretku. Na individualnim časovima se izgrađuje posebna veza između nastavnika i učenika, bazirana na poverenju. Naši nastavnici polaze od verovanja u detetove snage, analizom sposobnosti i mogućnosti, koja mora biti usklađena sa roditeljskom podrškom. Zbog toga se trudimo da prevazilaženje prepreka postane detetov način života. Umesto da dete konstatuje: „Ne mogu“, usmeravamo ga da iskaz preoblikuje u: „Sada ne mogu, ali ću uskoro moći!“.

Poverenjem će se prevazići mnoge prepreke u instrumentalnom usavršavanju.

Vežbanje instrumenta, za roditelje (1. deo)

2011-01-16T21:27:00.008+01:00

U „Melodium“ – u svako dete voli časove instrumenta na kojima uči osnove tehnike sviranja. Zahvaljujući našim sjajnim nastavnicima, na časovima su deca angažovana i aktivna. Ipak, šta se dešava kada dete ode sa časa?

Nastavnikov zadatak je da na času detetu daje smernice kako da vežba – a sam posao vežbanja se ostvaruje samostalno. Ukoliko od početka učenja sviranja na instrumentu dete počne da vežba samostalno, izgradiće osećaj lične odgovornosti, što doprinosi ne samo muzičkom napretku, već i rezultatima u školi i uopšte životu.

Takvim pristupom muzika / vežbanje postaje deo života deteta, čime smo bliži ostvarenju cilja kojim se učenik osposobljava da samostalno čita, piše, sluša, analizira, istražuje, doživljava i interpretira muziku.

Pripremili smo sugestije u pružanju roditeljske motivacije za učenje sviranja instrumenta. One se prvenstveno odnose na roditelje dece mlađeg školskog uzrasta, ali će koristiti i roditeljima tinejdžera.

1. BUDITE ZAINTERESOVANI

Osnovno što možete učiniti je da pokažete interesovanje za aktivnosti na času i potaknete dete da bude spremno za sledeći čas . Generalna zainteresovanost može se iskazati željom za saznanjima o instrumentu i kompozicijama, npr. postavljanjem pitanja: „Čemu služi desna pedala kod klavira?“, „Koji je najviši ton koji sviraš u _______ kompoziciji? “ Zašto se u bas ključu note na istim linijama zovu drugačije nego u violinskom?“, “Šta ti je najteže da odsviraš? Zašto?“ Pri tome, ne trudite se da proveravate znanje, već da razmenjujete iskustva i utiske.

Deca imaju prirodnu potrebu da budu u centru roditeljske pažnje, što omogućava napredak.

2. RAZUMITE I PODSTIČITE

Podstrek ima veliku ulogu u promeni ponašanja. Ukoliko uvidite da dete nešto radi dobro i pohvalite ga, verovatno je da će se takvo ponašanje ponoviti. Još veći uticaj se ostvaruje ukoliko roditelj tačno zna na šta treba obratiti pažnju i ako pohvali dete za konkretnu aktivnost. Npr. „Čuo/la sam da si uvežbao/la u sporom tempu drugi red koji je problematičan. Ponosan/na sam što si uspeo/la da ga savladaš!“, ili „Dopada mi se kako sad zvuči kompozicija koja te je dugo mučila“.

Ukoliko je dete frustrirano greškama koje pravi tokom vežbanja, roditeljska pomoć se može sastojati iz saosećanja („Vidim da te taj takt baš muči...“) ili sugestije da taj deo pokuša da odsvira na sasvim drugačiji način – brže, sporije, napamet, smešno, tužno... Neretko, u pitanju je samo mentalna blokada jer dete ponavlja istu grešku umesto da je ispravlja, pa treba pribeći drugačijem pristupu. Tu metodu često koristimo na samim časovima.

Instrumentalni pedagozi se, generalno, slažu u stavu da roditelj ne treba da ukazuje detetu na način ispravljanja greške, jer je to posao nastavnika. Umesto toga, zadržite se na usmerenju da biste želeli da čujete problematičan deo „odsviran na drugačiji način“.

Ne zaboravite da stalne pohvale bez opravdanog razloga zvuče lažno – dete to oseća. Pohvala za konkretnu aktivnost govori da ste se udubili u problematiku.

Podstrek, ohrabrivanje i razumevanje roditelja su ključ uspeha.

3. PODSEĆANJE NA CILJEVE

Uspešnost vežbanja zavisi od razumevanja i sprovođenja uputstva nastavnika, konkretnih zadataka za tekuću nedelju. Tražite od deteta da prepriča šta treba da unapredi, kako biste bili sigurni da je dete shvatilo šta treba da vežba. Neka vam dete izloži na koji način planira da dođe do rezultata. Nastavnik obično ispiše beleške sa zadacima koje treba ispuniti do sledećeg časa. Najbolje će biti da se o ovome razgovara odmah nakon časa, dok su utisci deteta sveži.

Podsećanje na konkretne zadatke vodi ostvarenju ciljeva, korak po korak.

4. ORGANIZUJTE

Čak i kada su detetu jasni zadaci za sledeću nedelju, nekada se čini da ih je previše, te sama pomisao na organizovanje dete sprečava da krene u akciju. Vi mu možete pomoći da pronađe najbolje vreme za vežbanje, u određivanju koliko dugo će da traje, ili kada će se dešavati. Ne mora se sve što je nastavnik zapisao vežbati u istom danu. Pristupite tom poslu kao konsultant deteta. Kontrolišite neopaženo, podsećajući npr. dete koje stalno svira istu pesmu - da je _______ kompoziciju odlično uvežbao i ali biste voleli da čujete sledeću u tako dobrom izvođenju.

Organizacija vežbanja doprinosi stabilnosti i samopouzdanju deteta, te vodi dete ka ostvarenju zadataka.

5. ISTAKNITE PLAN VEŽBANJA

Uštedećete vreme i bolje organizovati nedelju ukoliko odmah nakon časa zabeležite raspored vežbanja za tu nedelju i okačite ga na vidno mesto. Deca su preopterećena u školi i teško je balansirati između brojnih obaveza, ali je veća verovatnoća da ono što je zapisano bude i ispunjeno. U dogovoru sa detetom možete utvrditi plan vežbanja spram drugih obaveza, raspoređujući prioritete i ostavljajući mogućnost promene. Važno je da dete učestvuje u kreiranju plana, jer time pojačava osećaj odgovornosti ne samo prema roditelju i nastavniku, već i prema sebi.

Plan vežbanja usađuje u detetu osećaj odgovornosti, ali i kontrole nad sopstvenim životom.

Nastavak u narednom blogu.

Srećna Nova godina!

2010-12-31T17:27:00.002+01:00

Malo se odmaramo...ali samo malo.
Svima želimo srećnu Novu godinu i prijatne praznike.
Budite nam i dalje zdravi, veseli, pametni i muzikalni.

Deda Mraz na maskenbalu

2010-12-23T15:47:00.012+01:00

Ne zna se koji od dva događaja je izazvalo više radosti - mogućnost da mališani prikažu svoje maske i kostime ili dolazak Deda Mraza.
Maskiranjem deca na kratko postaju druga ličnost, koja odudara od svakodnevice. Na taj način uče o raznolikim ulogama koje ih očekuju u životu. Ako imaju mogućnost da biraju, uglavnom su to poznati likovi iz bajki i crtanih filmova. Dečaci favorizuju superheroje, a devojčice vile i princeze. Neka deca ne vole da se maskiraju, već da ostanu ono što jesu.

U ovogodišnjem maskenbalu "Melodium"-a je uživalo nekoliko različitih superheroja: Spajdermena (bila je i jedna Spajdermenka, odnosno Spiderwoman), Betmena, Supermena i Zoroa koji su nam prikazali osobenosti. Zadatak svakog od njih, kao i drugih zanimljivih karaktera (gusara, vitezova, kraljeva, vikinga, klovnova, Indijanaca, čarobnjaka, vatrogasaca...uh kako ih sve nabrojati...) je bio da se predstavi na specifičan način. Tražili smo da se u mnoštvu vila, princeza, kraljica i balerina izdvoje karakteristike koje će svakoj devojčici dati osećaj posebnosti. Tako nam se predstavila Vila iz Novog Sada, Vila sa Novog Naselja, Vila od Kamenice, Vila Leptirica, Ljubičasta i Lepršava Vila. Bilo je i likova iz bajki (Crvenkapica, Ledena Kraljica, Snežana) i karaktera iz animiranih filmova (Ben 10, Nodi, Jagodica Bobica, Miki i Mini). Slatke životinjice i bubice su nam dočarale pokrete tipične za svoj lik, ili ispričale gde žive i šta rade. Svojim mirišljavim laticama nas je osvežila Crvena Ruža. Uveselila nas je i mlada (bez mladoženje), koja se nije odvajala od svog buketa. Bake Mrazice su nagoveštavale da Deda Mraz samo što nije stigao. Ipak, nikako da se pojavi.

Kako tog dana nije bilo snega, naš Deda Mraz se - izgubio! Njegovi irvasi, navikli na snežno belilo, izgubili su orijentaciju. Javio nam je da je blizu i da nas čuje kroz prozor, ali da ne može da nas pronađe među sivim zgradama. Otvorili smo prozor i pevali novogodišnju pesmu kako bi ga muzika uputila da nas. Odjednom...šta se to čuje? Zvončići? Ho, ho, ho...

To je bio Deda Mraz, glavom i bradom. Pozdravio je decu i ispričao kako se Rudolf, irvas crvenog nosića, razboleo, te ga je i to omelo da stigne ranije. Iznenadio se videvši maštovite maske ispod kojih su se caklile okice. Nakon otpevanih pesama koje su pripremila za našeg gosta, deca su pohrlila da mu kažu kakav poklon žele za Novu godinu. Neka su šapnula Deda Mrazu na uvo, da ne čuje niko. Jedan četvorogodišnjak je rekao da želi ponija. "Kakvog ponija?" - upita Deda Mraz. "Plavog." - reče dečak. "Plavog ili pravog?" "Pravog plavog ponija" - vrlo će ozbiljno dečak.

Eh, Deda Mraze, eto zadatka za razmišljanje.

1000-ti član "Melodium"-a

2010-12-20T13:14:00.005+01:00

U subotu, 18. decembra, je upisan 1000 - ti član naše škole! To je, igrom slučaja, mlađa sestrica naše bivše učenice. Ona će dobiti zlatnu karticu koja, osim što omogućava 5% popusta, predstavlja počasnog člana naše škole. Zlatnu karticu dobijaju oni koji pohađaju naše originalne programe (Melodium 1,2,3,4, Nivo 1,2) u kontinuitetu od tri školske godine. Naši počasni, zlatni članovi, redovnim dolascima i urednim plaćanjem olakšavaju rad "Melodium"-a. Kako su za to zaduženi roditelji, veoma se oslanjamo na njihovo mišljenje i sugestije za poboljšanje kvaliteta rada.

Dakle, 1000 učenika, odnosno dece i porodica je bilo uključeno u naš rad od osnivanja, u septembru 2003. godine. Neki učenici su se zadržali kraće, a neki su ostali sa nama svih ovih godina. Čest je slučaj da se, nakon što starije dete završi programe Melodium 1,2 i 3 upiše mlađe, iz iste porodice. Među našim najuspešnijim starijim đacima su oni koji su izrasli iz predškolskih programa i nastavili učenje muzike u programima Melodium 4, a zatim prešli na instrumentalni Nivo 1 i 2 ili vokalno usavršavanje u horu.

Ostali smo u kontaktu sa mnogima koji su prerasli okvire naše škole. Neki su se upisali u osnovnu, državnu muzičku školu i blizu su završetku. Oni koji su nam se pridružili kasnije su sad već srednjoškolci i probijaju put ka samostalnom izvođaštvu. Čujemo da su naši bivši đaci dobri, vredni i pametni, nadasve kreativni. Nije bitno da li će se naši đaci baviti muzikom na profesionalnoj osnovi, iako svakako usmeravamo one koji pokažu ambiciju. Kroz usavršavanje muzičkih znanja i veština kod učenika težimo produbljavanju afiniteta i otvaranju vidika. Želimo da u univerzalnom jeziku, kao što je muzika, svako od naših đaka pronađe sopstveni, originalan izraz i ima mogućnost da odabere put.

"Mesečina" - aktivnost slušanja i doživljavanja muzike

2010-12-11T17:29:00.027+01:00

Kod ljudi koji su manje upoznati sa metodikom muzičkog vaspitanja i obrazovanja, muzičke aktivnosti za predškolski uzrast dece se često izjednačavaju sa pevanjem. To nije nimalo čudno, jer je pevanje važna aktivnost, neodvojiv deo muzičkog vaspitanja i osnova za razvoj muzičke kulture kod dece. Pevanje se u najmlađem dobu deteta ističe kao način izražavanja koji se razvija pod uticajem porodice i neposredne okoline, a zatim nadograđuje u vrtiću i školi. To je muzička aktivnost deteta čiji rezultat je jasniji u odnosu na druge procese učenja u istoj oblasti. Stoga nije čudno što se na priredbama i manifestacijama u kojima učestvuju mlađa deca, iz muzičke oblasti prikazuju pevačke (solističke ili horske) tačke, kao dostignuće, odnosno rezultat učenja. Izvođenje pesme je osmišljeno delo, prezentacija koja ima početak i kraj, tokom koje treba kontrolisati niz dešavanja. Da bi se taj niz uspostavio, odnosno da bi dete razvijalo i ispoljilo muzikalnost te "lepo" pevalo (ili u kasnijem uzrastu, sviralo), potrebno je razvijati i sposobnost slušanja i doživljavanja muzike.

Proces kojim se te sposobnosti razvijaju se na javnim manifestacijama ne može prikazati, niti bi publici bio interesantan. On se dešava na samom času, u interakciji dece i nastavnika, te je mogućnost percepiranja slike o razvoju veštine slušanja muzike vrlo ograničena. Verujem da bi roditeljima bilo drago da čuju i vide ono što se dešava na času, te prisustvuju neponovljivom doživljaju, momentima u kojima se dešava "učenje". Mnogi vaspitači i učitelji su mi rekli da bi, pored pevanja, želeli da u muzičke aktivnosti uključe i slušanje muzike, što zahteva obimnije pripreme. Ukoliko se deci samo pusti muzika, bez plana, vođenja pažnje i cilja, to se ne može nazvati aktivnošću kojom bi se usmereno razvijale slušne sposobnosti. Ponekad, takvo delovanje može imati i kontra-efekat. Ukoliko je pažnja usmerena na drugu aktivnost (npr. igru deteta sa drugarima) um ne može da procesira previše čulnih draži te teži da izbaci, anulira one koje su manje važne (primer su zvuci oko nas koje "ne čujemo" jer smo se na njih navikli - zujanje frižidera, klime, kompjutera). Ako bi se to često dešavalo, dečji um bi se navikavao da "ne čuje", odnosno ne obraća pažnju na muziku, što bi se moglo odnositi i na zvuke iz okoline, te bi moglo unazaditi prirodan, zdrav razvoj slušnih sposobnosti. Puštanje muzike kao "usputno" slušanje u dečijim aktivnostima treba razlikovati od puštanja i slušanja muzike koja ima za cilj stvaranje određene atmosfere, kao što je npr. tiha, nežna i sporija muzika koja će umiriti telo i duh i pripremiti decu za spavanje ili živa, energična, koja će ih dovesti u aktivno stanje.

Stoga, evo prikaza jedne od aktivnosti koja se može podvesti pod kategoriju slušanja i doživljavanja muzike, ali i inkorporiranje likovnih u muzičke aktivnosti, odnosno integrisanja umetničkih, audio-vizuelnih elemenata za razvoj kreativnosti kod dece. Dovoljno je univerzalna da se može realizovati kod kuće, u vrtićima i u nižem školskom uzrastu dece, a u zavisnosti od opredelenja naglasak može biti više na muzičkom i/ili vizualnom doživljaju i/ili saznanju, kao i stvaranju. Nama je u "Melodium"-u za realizaciju kompletne aktivnosti na času, sa grupama različitog uzrasta (3 - 7 god.) trebalo oko 25-30 minuta. Priprema je bila duža- kako se većina idejnih rešenja za naše časove kreira godinu dana unapred ali dopunjuje i menja u odnosu na okolnosti, materijali su bili spremni nedelju dana ranije. Dobra ideja je značajna za pripremu časa, ali je jednako važna organizacija i realizacija samog toka aktivnosti, odnosno kreativnost nastavnika u implementaciji ideje. Aktivnost smo nazvali "Mesečina":
1) Za inkorpororanje slušanja muzike i likovne aktivnosti, pripremili smo vodene boje. Na tvrđem papiru su belom voštanom bojom nacrtani krug i odsjaj mesečine u zamišljenoj vodi.

2) Kako se na belom papiru bela voštana boja ne vidi, naslikana je talasasta linija koja će odvajati perspektivu noćnog neba od vode, koju će deca naslikati.

3) Pripremili smo bioskopsku atmosferu i gledali insert iz animiranog filma sa muzikom "Clair de Lune", koji nije ušao u zvaničnu verziju Diznijeve "Fantazije".

4) U isečku iz filma nema specifične radnje, već je kroz nijansiranja boje i svetlosna prelamanja prikazana mirna noćna atmosfera, a muzika dominira i priča orkestarskom koloraturom. Pribojavali smo se da će deci, naviknutoj na brze promene i jarke boje i efekte u savremenim crtanim filmovima, ovaj biti dosadan. Međutim, deca su sa velikom pažnjom i tihim, ali primetnim zadovoljstvom pratila tok muzike i video prikaza. Atmosfera koja se stvorila delovala je nestvarno. Stvorio se muk, a zatim se čulo "Hajde opet..."

5) Nakon odgledanog filma, poslušali smo još jednom "Clair de Lune" u klavirskom izvođenju, što je doprinelo atmosferi i koncentraciji za likovnu aktivnost. U razgovoru smo dotakli temu orkestracije, koja je bila drugačija u filmu u odnosu na klavirsko izvođenje. Uočilii smo da, iako je dominirala mirna i nežna atmosfera, bilo je i promene u dinamici, Pričali smo o likovnoj perspektivi, naravno, jezikom koji deca razumeju i o bojama koje smo zapazili na filmu.

6) Objasnili smo deci da smo pripremili specijalan, "čaroban" papir, u stilu muzike, na kojem se ne vidi mesec, već treba da se pojavi tek kada četkica sa bojom pređe preko njega. Upitali smo decu koje boje bi najviše odgovarale za gornju polovinu papira (noćno nebo), a koje za donju (vodu). Inspirisan filmom i muzikom, a potaknut razgovorom, svako je mogao da odabere boje koje želi. Većina dece se opredelila za crnu boju u prikazu noći, a za oslikavanje vodene površine mališani su odabirali plavu, zelenu i ljubičastu.

7) I gle čuda! Kako se četkica sa bojom kretala sa jedne strane papira na drugu, počeo je da se pomalja mesec..

8) Uz Debisijevu muziku, mališani su bili veoma fokusirani...

9) ...nisu imali vremena za priču...

10)...već su se borili sa papirom koji nije hteo da ostane na mestu, što je dobro za razvoj koordinacije pokreta leve i desne ruke.

11) Deca su posmatrala da li se mesec pojavio i na slikama kod drugara.

12) Nije im smetalo što se boja razmazivala i van papira. Starija deca su uočila da se čestim umakanjem četkice u vodu gubi intenzitet boje, te treba više vremena da bi se papir osušio.

13) Neka deca su za vodenu površinu kombinovala dve boje, što je rezultiralo interesantnim nijansama. Još poneki talas, i...

14) ...evo mesečine!

15) "Clair de Lune" by Melodium kids:

Mini koncert u beogradskom "Mercator"-u

2010-12-09T15:17:00.010+01:00

U subotu, 4.12.2010. je osvanulo pravo zimsko, ledeno jutro. Imali smo zakazan nastup u tržnom centru "Mercator" u Beogradu za 12 časova, ali smo iz Novog Sada morali da krenemo u 9:15 da ništa ne bismo prepustili slučaju.

Deca su bila vrlo raspoložena i razgovorljiva te nam se činilo da je putovanje trajalo kratko. U autobusu smo još jednom prošli proceduru - kretanje pre i posle nastupa, redosled izvođenja pesama i snalaženje sa mikrofonima. Na mesto dešavanja smo stigli u 11 sati, te je bilo dovoljno vremena za pripremu. Obišli smo scenu a zatim otišli u prostorije za presvlačenje. Dok smo prolazili pored lepo uređenih izloga, decu su najviše mamili šareni slatkiši. Naravno, to smo ostavili za kasnije. Popeli smo se u prostorije za promotere, odakle smo imali pogled na unutrašnjost robne kuće, koja je, iz te perspektive, izgledala ogromno. Presvlačenje, uštimavanje, i - bili smo spremni da se pokažemo u najboljem svetlu. Bina je bila odgovarajuće veličine, ali smo, za svaki slučaj, isprobali osnovne pokrete koji zahtevaju više prostora. To je privuklo prolaznike koji nisu znali za proslavu rođendana Merkatora, pa se ispred bine skupila prilična grupa mališana i njihovih roditelja, iščekivajući naš nastup. Proverili smo CD-e, ozvučenje, mikrofone i - već je došlo 12 časova, kada je najavljen naš koncert.

O samom izvođenju najbolje je sudila publika, koja nam se pridružila pevušeći i igrajući. Izveli smo, kako pesme za mlađu decu ("Kad bi svi", "Hleba, masti...", "Iznad duge"), tako i za školarce ("Tvist", "Oh, When the Saints", "Nastavnički rokenrol"). Najviše nas je interesovalo kako će proći nove pesme, koje smo prvi put izveli pred publikom - "Trla baba lan" i "Walk This Way". Bile su odlično primljene. U prvoj se ističe moderan aranžman, kojeg je napravio Dejan Brkić, sa slatkom, ne preterano zahtevnom koreografijom, te sjajna interpretacija hora i istupanja solista. U drugoj je to vrcav tekst (u kombinaciji srpskog i engleskog jezika) koji govori o "borbi", odnosno neslaganju dečaka i devojčica u predtinejdžerskom uzrastu. Koreografija je zahtevnija, sa čestim promenama formacija koji traže nešto više prostora. Naravno, to je samo osnova za građenje pesme, koju su deca izvela kao profesionalci. Ne mogu da kažem koji "tim" je bio bolji - dečaci ili devojčice, jer su oba iznela specifičan karakter, što i jeste bio cilj.

Nakon sjajnog nastupa usledilo je malo razgovora sa publikom koja se raspitivala postoji li "Melodium" u Beogradu, pa zatim presvlačenje, malo trčkaranja po Merkatoru i povratak kući... Da je vreme bilo lepše, mogli smo otići do ZOO vrta, ali napolju je bilo toliko hladno da smo tu opciju izbacili. Ipak, posle nam je bilo žao što smo se sa vozačem dogovorili za povratak u 13 časova, jer smo mogli ostati da gledamo sjajnu predstavu naših kolega i drugara iz Novog Sada, iz pozorišne trupe "Čarolija".

Nakon svakog nastupa, bar pola probe je posvećeno zapažanjima, komentarisanju o uspešnosti proteklog događaja, što bi se u pedagoškom leksikonu nazvalo "evaluacija" i "samoevaluacija". To nam pomaže da nadograđujemo kvalitet i prevaziđemo sami sebe. Deca su pregledala video snimke i bila veoma zadovoljna izvođenjem. Ustanovili smo male greške, što tehničke (kompjuter nije "slušao" tonca pa je puštao matrice po sopstvenom nahođenju), što naše sitne greške u koracima (koreografiji). Pevanje je bilo izuzetno, stav i komunikacija sa publikom - sjajni!

Sveukupan utisak: odličan, 5!

Prilog za Fejsbuk stranicu "I mi želimo da čujemo kišu"

2010-11-25T19:53:00.005+01:00

Anatomija zvuka, sluha i slušnih sposobnosti

Zvuk nastaje vibriranjem opne, membrane i prenosi se vazduhom u talasima te dopire do slušnog aparata i drugih perceptora draži (npr. kože i kostiju) kod čoveka. Nivo (visina) zvuka se meri u frekvencijama, čija je osnovna jedinica herc (Hz), a koja se odnosi na broj krugova (ciklus) kojima talas vibrira u sekundi - što je viši nivo, vibracija je brža (ton čujemo kao viši) i obrnuto.

Dok bebe mogu da čuju frekvencije u rasponu od 20 Hz do 20,000 Hz, prosečna odrasla osoba može da registruje zvuke do oko 16,000 Hz. Osim od biološkog razvoja slušnog aparata, prag čujnosti pojedinog čoveka zavisi od kulture i uticaja sredine. Jedan od prvih istraživača u oblasti zvuka i njegovog uticaja na čoveka, Alfred Tomatis, beleži da zvuci visoke frekvencije (od 3000 Hz do 8000 Hz) utiču na pojedine kognitivne funkcije (mišljenje, opažanje, memorija), zvuci srednje frekvencije (750 Hz do 3000 Hz) podstiču rad srca, pluća i utiču na emocije, a niskofrekventni zvuci (125 Hz do 750 Hz) utiču na fizičko kretanje. Intenzitet zvuka meri se u decibelima, a fizički bol čovek počinje da oseća na 125 decibela. Druge karakteristike, kao što je boja zvuka, nemaju naučno utvrđenu skalu, već se za njihovo raspoznavanje upotrebljavaju subjektivni izrazi (u teoriji evropske muzike zvuk se razlikuje od muzičog tona, koji je određen visinom, jačinom, trajanjem i bojom).

Tomatis je prvi, sa naučnog stanovišta, pručavao distinkciju između psihologije slušanja i sluha. Razjasnio je preovlađujuću funkciju desnog uha u kontrolisanju govora i muzikalnosti i razvio tehnike kako bi poboljšao te funkcije. Njegova tvrdnja da „glas može da reprodukuje samo ono što uho može da čuje“ je poduprta teorijom koja je našla praktičnu primenu u razvoju govora, a usvojen je naziv teorije „Tomatisov efekat“ od strane Francuske akademije medicinskih nauka. Tomatis je došao do saznanja da fetus unutar materice čuje zvuke, te da uho fetusa postaje funkcionalno oko četvrtog i po meseca trudnoće. Obimnim istraživanjima koja je započeo 1950. godine, stvorio je novu paradigmu razvoja uha proučavajući vestibularni sistem koji ljude čini sposobnim da održavaju ravnotežu i regulišu pokrete mišića. Taj sistem integriše informacije prenete zvukom, organizuje ih i omogućava čoveku da razlikuje horizontalno od vertikalnog i da se po sopstvenoj volji kreće u željenom pravcu. Pravilno slušanje pozitivno utiče na čoveka - od boljeg upravljanja sopstvenim glasom, do lepšeg rukopisa i držanja tela, dok poremećaji u vestibularnoj funkciji rezultiraju smetnjama u govoru i slabom koordinacijom pokreta. Kako su slušni nervi putem moždine povezani sa svim mišićima tela, zvuk direktno utiče na mišićni tonus, ravnotežu i fleksibilnost, a vestibularna funkcija uha direktno utiče na očne mišiće, vid i pokrete lica, kao i na žvakanje i ukus. Unutrašnje uho je povezano sa grlom, srcem, plućima, stomakom, jetrom i drugim unutrašnjim organima te se zvučne vibracije i na taj način prenose i nalaze u interakciji sa parasimpatičkim nervima.

U poređenju sa opštim sluhom, što podrazumeva sposobnost prijema auditivne informacije putem ušiju, kože i kostiju, slušanje jeste sposobnost da filtriramo, da se selektivno usresredimo i odreagujemo na zvuk. Ukoliko je osoba nesposobna da sluša, neće biti u stanju da usavrši sofisticiranije metode učenja. U interakciji sa ljudima, većinu vremena provodimo slušajući. Prema navodima Kembel, D. (2004) istraživanja ukazuju da slušanje čini 55 procenata naše svakodnevne komunikacije, dok govor zauzima 23%, čitanje 13% i pisanje 9%. Pravilno slušanje – čitavog spektra zvukova omogućava nam da budemo daleko prisutniji u sadašnjem trenutku.

Objektivni tok vremena ljudi percepiraju putem optičkih, akustičkih i taktilnih osećaja. Od svih ljudskih organa, „uho je najsposobnije da razlikuje najmanje vremenske intervale, što ga čini najsavršenijim aparatom vremena“(Nastasijević, 1972). Psihološkom analizom zvučnih i statičkih osećaja, organ sluha i ravnoteže služi kao pouzdani instrumenti saznanja vremena i prostora, a to su aritmetička i geometrijska poimanja. Nastasijević ukazuje na recepciju umetnosti preko dva čula – oka i uva, a izdvaja muziku kao umetnost koja se prima i putem kožnog osećaja vibracija. On smatra da u ljudskoj koži postoji kvalitativna razlika u osećanju niskih i visokih frekvencija, te dovodi u vezu ritam i čulo senzibiliteta (organum tactus). „...mi ritam možemo uvom da čujemo, okom da vidimo, ali i isprekidanim dodirima naše kože na ma kome mestu, možemo sigurno da ga osećamo“. Osobe koje u isto vreme imaju oštećen i vid i sluh mogu da osete muziku dodirom, te takav način percepiranja sveta postaje jedno od vrlo važnih komunikacijskih sredstava sa okolinom.

Objašnjavajući uticaj zvuka na ljudski organizam prirodnim (biološkim) putem, tek se načinje tema o uticaju muzike kao društvenog fenomena. Iako je muzika sačinjena od zvukova i zvučnih predstava, ona je mnogo više od zvuka. Muzika, kao umetnost stvorena od strane čoveka, je ideja prenesena u tonove i tonska sazvučja koja u slušaočevoj svesti stvara određena emocionalna stanja i predstave.

Literatura: biće ispisana naknadno...

(Izvod iz seminarskog rada „ Uticaj muzike na razvoj sposobnosti“, studenta Aleksandre Grbić Hrustić (2005) Postidplomske studije „Menadžment u obrazovanju“, ACIMSI - Univerzitet u Novom Sadu. Predmet: „Menadžment samorazvoja i samoaktualizacija“. Profesor: dr Milka Oljača.)

I mi želimo da čujemo kišu - prvi deo

2010-11-23T18:04:00.009+01:00

Potaknuta pozivom da "lajkujem" Fejsbuk stranicu "I mi želimo da čujemo kišu", razmišljala sam o tome kako u "Melodium"-u nikada nismo imali dete koje je imalo teža slušna oštećenja. Da li, obzirom da "Melodium" nema takva iskustva, mogu da pružim ličnu perspektivu?

Bilo je kod nas dece sa raznim, posebnim potrebama, kao što i sada radimo sa njima. U nekim slučajevima, efekti našeg rada, ili muzičko-pedagoškog uticaja su bili izvanredni. Punim srcem smo pratili kako dete raste, muzički i društveno se razvija jednako kao i druga, psihofizički zdrava deca. U takvim primerima ključnu ulogu su odigrali roditelji koji su bili na našim časovima - prvo kao pomagači, a zatim samo kao posmatrači, ne uključujući se u tok aktivnosti (upravo ove godine je u jednoj grupi mališan sa izvesnim oblikom autizma, za kojeg prosečan posmatrač ne bi primetio da se razlikuje od druge dece, naprotiv: on ima izvanredan sluh i među najboljim je pevačima, potpuno posvećen muzičkom doživljaju i izražavanju).

Primetili smo da se neuspeh (odnosno ne-napredak, status quo) dešavao kod dece čiji roditelji nisu prihvatali da je neophodna stručna pomoć, kao osnova, a tek onda muzička edukacija u terapijske svrhe, odnosno, u najčešćem slučaju kod nas, radi socijalizacije, inkluzije deteta. Muzički pedagozi koji rade u "Melodium"- u nisu muzikoterapeuti i ne mogu pomoći u slučaju težih obolenja. Ipak, inkluzija dece sa posebnim potrebama, koja se sad i zakonski uvodi u osnovne škole, kod nas je oduvek postojala. U toj oblasti smo se samousavršavali i kontinuirano učimo - kako teorijski, tako i iz praktičnog iskustva.

Moje, lično iskustvo sa raznovrsnom decom je... raznovrsno. U internacionalnoj školi (E.L.C., Bangkok, Tajland) sam radila sa decom oštećenog sluha koja su imala slušne aparate, te sam ih posmatrala jednako/drugačije kao i bilo koje dete. Deca sa autizmom, kao i ona sporijeg mentalnog razvoja su imala pratioca/asistenta, uz kojeg su izvršavala zadatke. Logoped je dolazio u školu u kontinuiranim vremenskim intervalima i beležio razvoj govora sve dece, te su se nastavnici konsultovali u pristupu prema deci koja napreduju brže ili sporije, tako da se iskoristi maksimum. I među "običnom" decom u školi je bilo mnogo specifičnih potreba, koje se medicinski ne klasifikuju kao "posebne" - to su bila deca koja, iz raznih razloga, nisu primala pažnju roditelja onoliko koliko im je trebalo, ili koliko su želela (odnosno optimalno) te su neuobičajena ponašanja zahtevala konsultacije sa specijalistima. Bilo je i usvojene dece, kao i dece iz "foster family", odnosno porodica koje služe kao utočište za decu zanemarenu od bioloških roditelja. Sva ta deca su imala individualne, posebne potrebe. Kako sam profesionalno bila klasifikovana kao "music specialist teacher", bila sam uključena u većinu projekata koji su se obavljali timski, zajedničkim snagama. A opet, svako je imao svoju, specifičnu oblast, odnosno zaduženja. Deluje idealno, zar ne? Nije, samo je optimalno, odnosno svako je davao maksimum koji je mogao: kako roditelji, nastavnici, specijalisti, pa tako i deca.

Posvećivanje pažnje deci sa posebnim potrebama ne znači samo da treba pojačati odgovornost osobe koja je tome svakako posvećena (profesionalno, ili kao roditelj), već podizati kolektivnu svest o tome da smo svi različiti. Neki kažu da nismo - da su svi ljudi jednaki...

Jednaki smo u tome da smo različiti.

Sandra.

I mame slušaju "lame - vrdalame"

2010-11-20T20:07:00.003+01:00

Dobili smo dosta pohvala za CD "ZavrzLAME, vrdaLAME i druge lame" koji je ovog septembra izašao iz "Melodium" produkcije. Osim toga što je svako dete pronašlo "svoju" pesmu (još se ne nazire "hit", već je svakome neka druga omiljena), izgleda da ni roditelji ne odolevaju muzičkim igrarijama. Jedna mama mi rekla da, osim toga što njene ćerke obožavaju pesme sa novog CD-a, ona ih sluša kad je sama kod kuće. Kaže da joj je CD dinamičan i zabavan, a da čak i tata peva "Rem sem sem" po ceo dan (psssst, nećemo nikom reći).

Ovčije boginje (Varicella)

2010-11-18T15:01:00.006+01:00

Varičela je najčešće blago oboljenje koje traje 2 do 3 nedelje. Zahteva izolaciju bolesnika, ležanje i simptomatsku terapiju. Početni simptomi su povišena temperatura, kašalj, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, a zatim osip praćen svrabom (boginje). Nakon pucanja plikova nastaju kraste, što je praćeno padom temperature.

Izvor infekcije je sekret obolele osobe. Virus varičele se prenosi putem kapljica za vreme akutne faze bolesti (1-2 dana pre izbijanja osipa) pa sve do kraja inkubacije (period otpadanja krastica). Virus je neotporan u spoljašnoj sredini i lako ga uništavaju fizički postupci i hemijska sredstva.

Od virusa varičele najčešće oboljevaju deca ranog uzrasta, do deset godina starosti, a mogu da obole i odrasli koji je nisu preležali. Deca tu bolest mnogo lakše podnose od odraslih, kod kojih mogu nastati komplikacije. Trudnicama koje je nisu preležale preporučuje se oprez. Nakon preležane bolesti ostaje trajan imunitet.

Izvor: skraćena kompilacija informacija sa web sajta: www.doktor.rs (Udruženje RODITELJ, postavljeno 3. 04. 2008) www.stetoskop.info , (postavljeno 22.01.2007)

"Melodium" ozbiljna nota:

Kako se virus varičele (kao i većina virusnih infekcija) najviše širi sa kraja jeseni, tokom zime i početkom proleća, mlađa deca koja pohađaju “Melodium” najčešće oboljevaju u tom periodu. Naša postavka je kao i kod svakog drugog, očekivanog virusa u predškolskom uzrastu dece:

Ukoliko je dete koje pohađa “Melodium” bilo u kontaktu sa obolelom osobom ne može se znati da li je i/ili kada inficirano, ali roditelj treba da prati zdravstveno stanje deteta. Ukoliko se pojave simptomi, očekuje se da, uz konsultaciju lekara, dete ostane kod kuće do kraja inkubacije. Svakako da je poželjno da nam roditelj javi ukoliko je dete obolelo, te se trudimo da omogućimo nadoknadu časova kad dete ozdravi.

Ukoliko među “Melodium” mamama ima trudnica koje nisu preležale ovčije boginje, radi njihove sigurnosti preporučujemo da ne dolaze u kontakt sa decom u periodu od kraja jeseni do početka proleća.

"Melodium" vesela nota:

Tokom bolesti, odnosno kućnog mirovanja, “Melodium” recept za ozdravljenje je:

Slušati “Melodium” CD sa pesmama koje će pomoći detetu da se ne oseća izolovano od drugara: tokom visoke temperature, slušati nežne i lagane pesme (“Iznad duge”, “Dugine boje”, “Mali medo”, “Kad bi sve kišne kapi”, “Šta detetu treba”).
Nakon pada temperature slušati (i pevati) vesele pesme u bržem ritmu.
Pomoći detetu da se ne češe tako što će se zabaviti rukama uz “Melodium” brojalice (“Bazu, bazu buc”, “Bila jednom jedna lama”, “Dve crne ptičice”, “Rem sem sem”).
Preduprediti komplikacije koje mogu nastati češanjem podsećanjem na čika Jovinu pesmu koju smo učili u “Melodium”-u: “Pre i posle jela treba ruke prati...”
Izmišljati nove pesme o ozdravljenju. (hmm, to nas je podsetilo da i sami moramo kreirati neku takvu pesmu).
Biti pozitivan. (dobro je što su boginje došle u posetu kad je dete malo, a ne kad odraste, npr. u vreme ispita. Sjajno je kad prolaze bez dodatnih komplikacija).

Eh, vašar...

2010-10-03T15:15:00.010+02:00

Nikada do sada nisam bila na vašaru. Kao gradsko dete, bez babe i dede na selu, mogla sam videti vašar samo na TV ekranu. U detinjstvu, najbliži doživljaj tome je bio novosadski sajam, na koji me je tata vodio više u edukativne svrhe, objašnjavajući upotrebu mašina i proizvoda, a zaobilazeći primamljive tezge sa hranom i sve druge zabavne, šarene i primamljive stvari.

"Melodium" do sada nije nastupao u okviru manifestacije "Grožđebal" u Sremskim Karlovcima. Karlovci su divno mesto za šetnju u svakoj prilici, te sam rado prihvatila poziv za nastup. Za decu je vrlo važno da steknu izvođačko iskustvo, na različitim binama i u različitim okolnostima. Za "Melodium SHOW hor", koji je uvek izvođački pripremljen, poziva ima i previše, ali je to bila lepa prilika da se družimo, svi zajedno, van Novog Sada. Pa još na vašaru.

"Melodium klince", odnosno naše mališane od 5 do 7 godina ne vodim toliko često na nastupe iz više razloga. Kao prvo, na časovima radimo mnoge (druge) aktivnosti koje nisu izvođačkog karaktera, te se usresređujemo na sam vaspitno-obrazovni proces. Dalje - mnoge bine i organizacija nastupa nisu prilagođeni za decu tog uzrasta, te postoji problem fizičko-tehničke bezbednosti. I poslednje, ali ne manje važno - svaki nastup je izlaganje javnosti što može predstavljati mali stres za dete, te je uzrast od 5 godina donja granica do koje bi pedagozi trebali ići (drugačije je u vrtićima, odnosno u poznatom prostoru, sa roditeljima u publici). Dakle, to je bila divna prilika za provod najmlađih. Neko je na času spomenuo da tamo ima i ringišpila, te su klinci brojali dane i noći do polaska. Eh, vašar...

Nakon što smo se parkirali, prva slika, a time i utisak, koji me je dočekao je utisak veselja prethodnih noći i dana. O tome govore razbacani papiri i polupane flaše koje su radnici počeli da skupljaju uoči našeg dolaska. Uhvatila me tuga kada sam videla karlovački kanal ispunjen smećem. Raspoloženje je popravljeno šetnjom kroz šarene tezge sa autentičnom robom, ručno rađenim đinđuvama i đakonijama. Prodavci su lagano iznosili robu, šetači nisu nigde žurili, nije bilo buke. Ljudi su ispijali kafu natenane. Da sam napravila fotografiju, naslovila bih je sa "Dan posle". Očigledno je da je noć bila burna. Eh, vašar...

Činilo mi se da sam se dobro razumela sa organizatorima da ćemo nastupiti na pozornici na trgu, u centru, jer u dogovorima nije bilo pomena o drugoj bini. Trudila sam se da prethodno temeljno proverim datum i vreme nastupa, kao i najvažniju stavku - vremensku prognozu - jer su to najčešći prospusti organizatora, koji dovode do velikog zastoja u programu. To je sve odrađeno po protokolu. Ipak, tek kad smo došli kod bine u centru shvatila sam da to nije mesto našeg nastupa, već malo dalje, u "Ekološkom centru". Ništa strašno. Budući da su svi moji đaci došli dvadesetak minuta ranije, usmerili smo decu i roditelje ka tom mestu.

Dvorište "Ekološkog centra" su brzo ispunili (ili prepunili) mališani i njihovi roditelji, te je atmosfera bila prisna. To je prijalo našim "Melodium klinicima", koji su bili slobodni i puni energije za nastup. Jovana i ja nismo morale da brinemo da će se neko izgubiti ili povrediti. Bina je bila nisko postavljena, a dvorište omeđeno zidom tako da smo mogle da otpratimo kretanje mališana. Iako nije bilo čekanja, nije bilo ni vremena za temeljniji dogovor sa ton-majstorom oko ozvučenja, jer smo izgubili vreme u šetnji i usmeravanju roditelja sa jedne lokacije na drugu. Ton-majstor je bio vrlo susretljiv, ali tehnička oprema nije bila odgovarajuća pa je zvuk bio jako loš. Iako smo sa bine jedva čuli instrumentalnu podlogu, deci to nije smetalo da punog glasa i još punijeg srca prenesu muzičke poruke. Čini se da ni publici to nije smetalo, jer su najmlađi slušaoci vrlo brzo počeli da đuskaju i veselo pevuše sa nama, a to su prihvatili i odrasli. Sjajna publika!

Budući da je "Melodium SHOW hor" prošao i sito i rešeto u raznim uslovima, nije se dao zbuniti nejasnim razglasom. Svaki nastup je novo učenje, snalaženje u drugačijim okolnostima. Deca su bila vedra i dala maksimum, kao pravi profesionalci. Žao mi je što bina i prostor nisu bili ukrašeni, jer bi to svakako doprinelo osećaju veselja i šarenila kojim je prožet "Grožđebal". Repertoar hora je bio prilagođen očekivanoj publici - mlađoj deci, te smo ovog puta pevali pesme samo na srpskom jeziku.

Nakon našeg mini-koncerta, neki su ostali da gledaju predstavu za decu, a neki su se prošetali ulicama koje su vrcale od primamljivih stvarčica, od slatkiša i šareniša do, naravno - vina. Puna šaka radosti. Eh, vašar...

I ja bih da letim kao Duška!

2010-09-13T23:15:00.004+02:00

Krajem avgusta, u "Melodium" je sa mamom došla naša "stara" četvorogodišnja učenica da se upiše u sledeću školsku godinu. Prošle godine je bila u grupi kod naše nastavnice Duške. Mama me upita gde je Duška, te objasnih da je baš u tom trenutku u avionu, stiže iz Grčke.
Obratih se devojčici i rekoh: "Duška upravo leti do nas."
Nakon izvesnog vremena, devojčica kaže mami: "Mama, i ja bih da letim kao Duška!"

*********************
U našoj čekaonici, zapodenuo se razgovor između roditelja i dece - šta će ko biti kad poraste. Pitali jednu klincezu, a ona nikako da smisli.
"Ja ću da budem... ja ću da budem...Duška!"

*********************
Jednog dana, Duška se razbolela pa ju je Sandra zamenila na času sa najmlađima. Sledeće nedelje, Duška se vratila. Pita dvogodišnji mališan tatu: "A gde je ona druga Duška?"

*********************

Koncert hora "Perpetuum Jazzile" u Novom Sadu

2010-09-12T15:22:00.005+02:00

Novosađani koji sinoć nisu bili na koncertu hora Perpetuum Jazzile su propustili retku priliku za muzički doživljaj u iskrenoj, sjedinjenoj emociji izvođača i publike.

Slovenački jazz hor, koji ove godine slavi 25. rođendan, postao je svestski poznat i veoma popularan tek poslednjih nekoliko godina, pod umetničkim rukovodstvom Tomaža Kozlevčara. Fanovi širom sveta su zadobijeni vrtoglavom brzinom nakon puštanja i širenja video- hita Africa na Youtube-u.

PJ hor nas je počastio pregrštom stilova u vokalnom izvođenju, a cappella (ne, nije u kapeli, acapela, ili o capela, kako su neki novinari pisali ili lektori prevideli: treba dva "p" i dva "l"), od jazz-a, kao osnove, preko bossa nova-e, swing-a, funk-a, gospel-a i pop-a, čak i rap-a. Guste harmonije u preciznom ritmičkom izvođenju (koje publici zvuči i izgleda ležerno otpevano), bile su propraćene zvucima tela i odmerenom koreografijom. Maestro Kozlevčar, ne samo da je fantastično vodio hor, već i kompletan show - sjajno se snalazeći na (nekadašnjem) srpskohrvatskom jeziku i animirajući publiku. Ni humor nije izostao, naročito u "duelu" između izuzetnog vokalnog perkusioniste, Sašo Vrabiča, i tenora beogradskog porekla, Vanje Dizdarevića (mada po govoru on pomalo "vuče" na lalinski).

Vrhunac koncerta je, naravno, bila Afrika, zatim evropska himna na temu Betovenove Ode radosti (Joyful, joyful) i južnoafrička himna Nkosi Sikelel' iAfrika. Sa kojom pesmom je završen koncert? Verovatno Bee Gees Medley. Ne mogu da se setim. Vreme je stalo.

Nisam pogledom mogla obuhvatiti koliko je koncert bio posećen, ali mi je poznato da su ljudi dolazili iz Zrenjanina, Subotice, Beograda i udaljenijih gradova u Srbiji. Gužva je bila sasvim prihvatljiva, ljudi se nisu gurali, a publika je rado prihvatala instrukcije dirigenta. Kako se tik pred koncert igrala važna košarkaška utakmica, bilo je i nekih tipova koji su zalutali na koncert, pa su pod uticajem alkohola mislili da su na utakmici. Kad vidim takve ispade, bude me sramota što smo u istom gradu. Srećom, nije bilo strašno i nije remetilo tok koncerta. Sa druge strane, obradovalo me je to što sam videla mnoga, mnoga mlada lica, čak i mališane (iako je bilo jako kasno). Osim roditelja, neki od učenika Melodium-a su takođe bili u publici (bravo!).

Postalo je sasvim uobičajeno da muzičari sami izdaju, a zatim na koncertima prodaju svoje CD-ove, kako bi iole isplatili uložen trud i mogli da se samofinansiraju. Nadam da su Novosađani kupovali CD i DVD "Perpetuum Jazzile" nakon koncerta kako bi se zahvalili tim muzičarima za besplatan, a fantastičan doživljaj. Ako 1000 dinara za CD zvuči mnogo...to je 10E. Ili tura pića za društvo. Ako CD niste kupili na koncertu, možete naručiti preko PJ sajta www.perpetuumjazzile.si/en. Zahvalite im se. Zaslužili su. (Ne, niko me ne plaća za reklamu, radi se o kolegijalnosti i isticanju vrednosti.)

Bravo i za Centar Za Kulturnu Animaciju koji nam je doveo Slovence. Svaka čast! Ozvučenje i rasveta - Jan Audio, sjajno!

Perpetuum Jazzile i maestro Kozlevčar - hvala za doživljaj. Moj duboki naklon!

Sandra.

Izveštaj o upisu 2010/11 godine

2010-09-03T12:45:00.008+02:00

Kao što smo i očekivali, većina naših "starih" đaka je nastavila školovanje, a najverniji i najvredniji polaznici originalnih "Melodium" programa (Melodium 1, 2, 3, 4, Nivo 1, Nivo 2) su dobili ZLATNE KARTICE.

Interesovanje za najmlađu grupu, Melodium 1, je veliko, tako da su te grupe uglavnom popunjene - ostalo je još jedno-dva mesta za termine tokom radnih dana. Pravimo listu za subotnju grupu od 10h, koja će krenuti sa radom čim se bude prijavio dovoljan broj polaznika. Zainteresovani koji se naknadno jave će biti na listi čekanja, te ćemo voditi računa o tome da ih obavestimo čim se ukaže slobodno mesto.

Kasniji termini za grupe Melodium 2 su uglavnom popunjeni, a ostalo je mesta u terminima od 16:30.

U dva večernja termina za grupe Melodium 3 su se već prvih dana upisali naši stari članovi, deca koja su napunila 5 godina, a primili smo i nekolicinu novih drugara. Interesovanje za taj uzrast je veće nego što smo očekivali, tako da smo otvorili upis za još jednu grupu, ponedeljkom i petkom od 16:30 i nazvali je "Melodium 2/3. Tu ćemo primiti i one koji su na granici da dostignu petu godinu (4,5). To su naši najstariji predškolci, koji već vežbaju muzičko izvođaštvo na sceni i na manifestacijama za decu nastupaju kao "Melodium klinci". Sredinom godine sa tim grupama počinjemo upoznavanje sa klavijaturom, a kad deca dostignu sedmu godinu (ili krenu u školu) napreduju u programu Melodium 4.

Prošle godine smo imali veoma talentovane đake u grupama Melodium 3, koji su sazreli za učenje sviranja instrumenta - klavira, sintisajzera i gitare. Tako je naša grupa Melodium 4 popunjena već na samom početku upisa. Pored toga što u tom programu deca prave početne korake kao instrumentalci (na individualnim časovima), nastavljaju uvežbavanje lepog i pravilnog pevanja na grupnim časovima, nastupaju kao "Melodium klinci" i kroz igru i zabavu se upoznaju sa muzičkom notacijom. Tu trenutno nemamo mesta, i mislimo da će tako ostati do kraja godine, jer deca vrlo rado pohađaju nastavu kod naših sjajnih nastavnika. Vladan, instruktor gitare, i Andrea, nastavnica klavira, inspirišu učenike prijateljskim stavom i savremenim pristupom.

Nivo 1 čine deca od 8-10 godina, uglavnom izrasla iz grupa Melodium 4, ili drugi instrumentalni početnici. U toj grupi imamo još samo dva mesta. Pored individualne nastave instrumenta, deca na grupnim časovima uče osnove muzičke pismenosti. Iako to jesu osnove predmeta poznatog kao "Solfeđo" i "Muzička teorija" u tradicionalnim školama, (koji, moramo primetiti, nisu među omiljenima), naša nastavnica Jovana, uz pažljivo pripreman program rada, čini nastavu kreativnom i aktivnom, te te se usvajanje znanja primenjuje na muzičke veštine: sviranje, pevanje, komponovanje. Da deca rado uče sa Jovanom, dovoljno govori predložak koji su joj sama deca nadenula: "vesela" Jovana.
U Nivo 2 se upisuju deca koja su uspešno završila naš program Nivo-a 1, ili instrumentalci od 9-12 godina sa osnovnim muzičkim predznanjem. Princip je isti kao u Nivo-u 1, sa novim muzičkim saznanjima i veštinama. Kako taj program po prvi put kreće ove godine, imamo otvorenih 5 mesta.

Svi ostali učenici su kod nas klasifikovani kao "instrumentalci", odnosno pohađaju program klavira, sintisajzera ili gitare, jednom ili dva puta nedeljno (uz osnove solfeđa i muzičke teorije svake druge nedelje). Primamo decu starijeg školskog uzrasta, srednjoškolce, pa i odrasle. Za sada, za gitaru više nemamo mesta, a za klavir i sintisajzer imamo još nekoliko.

"Melodium SHOW HOR" je već krenuo sa probama - upisali su se skoro svi stari članovi, osim najstarijih devojaka koje smo uputili na solističko vokalno izvođaštvo. Upis je i dalje otvoren za decu školskog uzrasta, do 14 godina, a imamo slobodnih 5 mesta. Za razliku od drugih programa, gde je presudan afinitet učenika a ne stepen muzikalnosti, za pristup horskoj grupi je potreban određen vokalni nivo koji se utvrđuje na audiciji. Probe i nastupi su zahtevni, ponekad naporni, ali uvek zabavni (bar tako misli Sandra, koja se trudi da bude stroga, ali joj ne uspeva).

"Musical English" je program sa kojim prvi put krećemo, od ove godine. Iako je eksperimentalan po sadržaju (upoznavanje engleskog jezika kroz muziku i obrnuto - muzike kroz engleski jezik), zadržali smo formu programa Melodium 2 i 3. Kako u našim "muzičkim" programima pevamo pesme na jezicima iz celog sveta, tako ćemo u ovom "engleskom" programu pevati "samo" pesme na engleskom jeziku, kroz koje ćemo obrađivati osnovne pojmove u datom kontekstu. Interesantno zamišljen, taj program tek treba da se dokaže, sa našom Duškom kao predvodnicom koju deca neizmerno vole. Stoga nije ni čudno što su se grupe popunile već prva dva dana upisa.

Dakle, upis je bio veoma aktivan. Trudili smo se da odgovorimo na želje naših starih i novih polaznika. A, sad, svi na radne zadatke - treba da opravdamo poverenje naših učenika i roditelja. Želimo svima uspešnu muzičku 2010/11 godinu!

Renoviranje

2010-08-27T12:44:00.018+02:00

Dok su se mnogi odmarali kraj morskih talasa, "Melodium" tim se tokom letnjeg raspusta pretvorio u tim raspevanih majstora. Ne samo da smo majstorski snimili novi CD, već smo naše prostorije u Milovana Glišića prevrnuli, izvrnuli i tip-top sredili kako bismo novu školsku godinu dočekali u novom ruhu.

Iako nikad ranije to nismo radili, naučili smo da tapaciramo, molerišemo i skidamo staru boju sa drvenarije. Atmosferu je održavala, pričama i pesmama, naša vesela Jovana, koja se izborila sa bojama kao pravi profesionalac, dok je Andrea proračunavala odnos premaza i hvatala se u koštac sa lepljenjem zaštitnih traka. Najviše muke nam je zadavala svetlo žuta boja, a najviše nam se dopada kako, u kombinaciji sa ostalim, izgleda bordo.

Oleg i Vladan su uspešno tapacirali sva vrata. Toliko im se dopao rezultat da su zamalo promenili profesiju. Sandri je molerisanje predstavljalo odmor i zabavu, u poređenju sa pripremanjem knjiga, udžbenika, radnih sveski i ostalih materijala koji su zahtevali dugotrajno sedenje pred kompjuterom tokom celog avgusta. Duška nas je moralno podržavala iz daljine, bodreći i navijajući, uz opravdan izostanak. Oduševljena je onim što ju je dočekalo.

Rezultati su očigledni! Obzirom da sažimamo dva prostora u jedan (oprostili smo se od prostora u Grčkoškolskoj 6), osvežili smo i drugu prostoriju ("Nasmejanu" učionicu) za programe Melodium 2 i Musical English. U WC i kupatilo smo stavili nove uređaje za održavanje higijene, a u čekaonii postavili laminat i displej fotografija na zidu. Klavirska soba je živnula postavljanjem tapeta i gumenog poda. Preostalo nam je da sredimo pokretni studio za snimanje audio materijala, kojim bi beležili dostignuća naših učenika i svih onih koji žele da se okušaju kao pevači.

Prezadovoljni smo što smo poboljšali uslove za rad, ne samo estetski, već i organizaciono, ali najvažnije su nam reakcije dece i roditelja. Oni koji su se prvi upisali su promene ocenili veoma pozitivno. Kako se vama dopada?

Čekamo vas na upisu, svakog radnog dana od 16h do 20h, u našim renoviranim prostorijam u Milovana Glišića 8. Časovi startuju 1. septembra.

Muzički pozdrav od nastavničkog tima: Sandre, Jovane, Andree, Duške i Vladana!

Letnji program

2010-08-01T13:31:00.006+02:00

Ni tokom jula "Melodium" nije mirovao. Naše prostorije, koje se upravo renoviraju, bile su ispunjene igrom, muzikom i smehom.

U pauzama, između dana kada su se održavali časovi, se krečilo, gletovalo i tapaciralo, a klinci-kreativci su majstorisali glinom, papirom, kartonom i bojom. Kako su časovi trajali duže nego uobičajeno, imali smo više vremena za složenije likovne aktivnosti. Obnovili smo ovogodišnje muzičke hitove, a dodali nove pesme, igre i priče. Osim naših starih đaka, koji su već postali majstori muzičkog zanata, pridružili su nam se i novi drugari, koji su radoznalo upoznavali bogatstvo našeg muzičkog instrumentarija.

A sad zaista pravimo pauzu. Tokom avgusta "Melodium" zvanično neće raditi. Ipak, pripremili smo mnoštvo iznenađenja za sledeću školsku godinu. Najavljujemo novi CD "Zavrzlame, vrdalame i druge lame" koji će biti naš najbolji do sada. Baš smo se zabavljali dok smo ga snimali, a vi ćete kada ga budete slušali.

Vidimo se na upisu, od 25. avgusta!

Futoško leto

2010-06-24T10:49:00.002+02:00

Iako je školski raspust odavno počeo, "Melodium SHOW HOR" se odazvao pozivu organizatora iz Kulturno-informativnog centra "Mladost" u Futogu da se to i zvanično obeleži, kao i da se proslavi Svetski dan muzike, 21. jun. Mislila sam da ću teško okupiti moje horiste koji su nekoliko dana pre toga imali završni koncert u "Pozorištu mladih" pa su neki već otputovali iz Novog Sada. Ipak, većina ih je bila spremna na još jedno druženje, kojim smo završili sezonu nastupa u ovoj školskoj godini.

Vreme je bilo nepredvidivo, pa su organizatori pripremili binu na otvorenom prostoru, imajući alternativu - pozorišnu salu. To se, zbog kiše koja je rominjala, pokazalo kao dobro rešenje, a scenski je još bolje delovalo, jer smo i mi i "Zvončići" bili zajedno na bini. Kad je scena ispunjena decom, šarenija je i životnija. Nataša i Dule iz "Čarolije" su vešto vodili lepo pripremljen program u kojem je, pored horskih pesama, bilo plesa, akrobacija i skečeva. Uživali smo u izvođenju mališana iz vrtića "Kockica", plesnog kluba MBM i dece iz doma u Veterniku. Iako je najveću pažnju privukao nastup dvojice malih brejkdensera (svaka čast, momci!), lično mi je bilo najdraže izvođenje dece ometene u razvoju. Deca su deca, sa posebnim potrebama ili ne, i neophodno je omogućiti im što češća istupanja u javnosti, kojima se podiže samopouzdanje, osećaj vrednosti i prihvatanja u društvu. Drago mi je što organizatori futoškog centra "Mladost" imaju sluha za to i vidno brinu o svojoj zajednici.

Nakon koncerta čekao nas je sladoled (mmm...ukusan), sokovi i slaniši. Bravo za sve klince koji su nam priredili lep doživljaj, i bravo za dobru organizaciju!

Predstava mališana "Ceo svet u srcu"

2010-06-20T10:21:00.006+02:00

Nakon dva uspela koncerta "Melodium"-a, trebalo je skupiti energiju za poslednji, najslađi i najteži. Najslađi - zato što su ga pripremali mališani od samo tri godine pa naviše, u težnji da se upoznaju sa pozorišnim daskama i atmosferom javnog istupanja. Najteži, zato što je bilo skoro sedamdeset mališana, iz raznih grupa, čiju pažnju je trebalo fokusirati na pedesetak minuta muzičko-dramskog programa bez prethodne, zajedničke probe.

Sa najmlađima smo spremni na svakakve situacije - od toga da usred koncerta neko treba da ide u toalet, preko plačnog zahteva da se u publici pronađe mama, do toga da neka od dramskih ili solističkih uloga najednom otkaže saradnju. Ono što je planirano i ono što je moguće ostvariti nije uvek ujedinjeno, te improvizacija igra značajnu ulogu. Pesme su pevane uživo, pa je, samo uz pomoć mikrofona za soliste, trebalo dočarati energiju koju mališani prirodno poseduju i iskazuju na našim časovima i zvukom ispuniti veliku salu koja se u takvoj situaciji činila još većom.

Provala oblaka tik pred predstavu nije pomogla da se velika sala Pozorišta mladih rashladi, ali i pored vrućine, mališani su bili uzbuđeni i raspoloženi da se sakriju iza zavese, a nakon toga prikažu u najboljem svetlu. Naravno da su oni stariji davali sve od sebe, dok su najmlađi bili jedva svesni da su u žiži interesovanja publike koja je ostala u mraku.

U potragu za tananom niti koja spaja ceo svet smo krenuli pozdravom na engleskom, a zatim srpskom jeziku, te smo se našli u Belgiji, zaustavivši se da čujemo pesmu "Vrtirepić". U Austriji smo naučili pesmu "Hajde sestro", a posetila nas je i Pipi Duga Čarapa koja nas je naučila pesmu "Rič rač" iz svoje domovine, Švedske. Ruski kozaci su nam ispričali priču o dedi i repi, pa smo se kočijama uz "Tuki taki" prošetali Indonezijom. Starija deca - kompozitori su nam otpevala svoju pesmu "Jedno je sigurno", objasnivši šta spaja devojčice i dečake. Došli smo do Afrike i pozdravili se na Svahili jeziku: "Džambo". U Argentini nas je zabavila gospođica Sovica te su se odnekud pojavili Indijanci, otpevavši "Jahe jahe". Išli smo u lov na medveda, ali je više on lovio nas. Vratili smo se u Srbiju gde je sve ozelenelo i "Razgranala grana jorgovana". Uspeli smo čak i da otpevamo kanon, uz pomoć publike. Da li smo pronašli ono što spaja ceo svet? Naravno, to su muzika i prijatelji, koje čuvamo u srcu. I tako smo se, umorni, ali zadovoljni, paljenjem centralnog svetla vratili u realnost pozorišne sale. Deca su dugo pevušila pesmice na izlasku iz pozorišta...

Međutim, kao što na svakom nastupu biva, nije sve išlo glatko. Imali smo propust u nastupu dece iz vrtića "Dobra vila" koja nije bila direktna, te su roditelji dobili različite informacije o vremenu dolaska. Greška je momentalno ispravljena postavkom nove, mini-predstave, u kojoj je devetoro odvažnih mališana pevalo kao pedeset. Nezastrašeni prostorom, imajući celu scenu samo za sebe, mališani iz "Dobre vile" su prevazišli očekivanja. Bravo za srčanost!

I tako, nakon tri velika koncerta, približili smo se kraju školske godine. Nekada smo na kraju koncerta mališana pevali "Doviđenja, bubice, iz moje ulice, vidimo se sledeće godine", što je neku decu rasplakalo. Tako da, od sada pa nadalje, pevamo: "...vidimo se sledeće nedelje"..." Zaista, sledeće nedelje nas očekuje nastavak programa, kada ćemo sa decom prokomentarisati dešavanja na sceni, a zatim podeliti zaslužene diplome, za zaokružen jednogodišnji trud i zalaganje malih muzičara.

Koncert "Melodium SHOW HOR"-a

2010-06-16T22:36:00.007+02:00

Nije fraza da "daske život znače". Treba biti hrabar i izložiti sebe na sceni, sposobnosti i mane, da bi se ispunila očekivanja. Treba pružiti emociju i energiju u pravom trenutku. Preneti poruku. Dirnuti ljude. Dotaći umetnost. Kad se to dogodi, povratka nema. Scena ostaje večita težnja, ljubav, ono što daje smisao životu. Sinoć je "Melodium SHOW HOR" krenuo tim putem. Deci koja su sinoć bila na daskama male scene "Pozorišta mladih" otvorio se svet umetnosti iz kojeg više neće izaći.
Sinoć je izveden prvi samostalan koncert "Melodium SHOW HOR"-a. Svaka scena, svaki nastup je ispunjen različitim vibracijama, drugačijom atmosferom. Iako je za nama, od pre dve godine koliko kao hor postojimo, preko trideset nastupa, ovaj koncert je bio jedinstven. Taj koncert ćemo pamtiti po iskrenom oduševljenju, aplauzu i ovacijama kao nagradi za veliki trud. Pamtićemo ga po iščekivanju. Po tome što smo dali sve od sebe. Po širokim osmesima i ponekom suznom oku u publici.

Obično nakon nastupa pregledam snimke, analiziram izvedbu, zapazim detalje, pa nakon toga tražim mišljenje dece. Razgovaramo o tome kako su se deca osećala, šta je bilo dobro a šta ne, u težnji da naredni put bude još bolje. Trudimo se da, u proceni mogućnosti i okolnosti, budemo realni. Da se ne zanesemo. Da poštujemo trud, ali ne odskočimo previsoko. Moguće je da ponekad tražim previše od dece iz hora, da se ponašaju kao profesionalci. Da su koncentrisani na izvedbu, a da se prepuste doživljaju pesme. Da žive muziku koju izvode. To mogu samo iskusni pevači, glumci i plesači. Ma šta da rade na sceni, sva deca su iskrena i u tome slatka. Svako neiskustvo publika će razumeti i prihvatiti. Ipak, meni to nije dovoljno. Ja tražim da prevaziđu očekivanja.

Ovog puta nema potrebe da analiziram. Osećaj koji smo dali na sceni i koji smo poneli sa scene je teško ponoviti. Osećaj zadovoljstva, ispunjenosti. Grupne energije. Radosti. Osećaj kojim se postaje i ostaje umetnik. Naša deca su ovim koncertom postala zaražena scenskim virusom. Ma šta radila u životu, uvek će se vraćati "daskama koje život znače." BRAVO!

Instrumentalci od srca

2010-06-16T12:41:00.006+02:00

Sinoć je, u prepunoj sali "Pozorišta mladih" održan završni koncert učenika instrumentalnog odseka Škole muzike "Melodium". Tridesetak dece školskog uzrasta i nešto starije omladine sakupilo je muzička iskustva, ritmove i melodije raznih epoha u splet muzičkih žanrova koji smo nazvali "Instrumentalci od srca". I zaista, bilo je tako: iskreno i zdušno, predstavili su se najmlađi klaviristi i gitaristi, kao i oni koji su na pragu profesionalizma.

Iako smo na probi svi delovali opušteno, tek kad su se ugasila centralna svetla postali smo svesni prisutnosti publike. Znajući da u publici imamo jaku podršku roditelja i prijatelja koji neće zameriti na promašenim dirkama ili žicama, ipak smo imali osećaj blage nelagodnosti od nastupa pred velikim brojem ljudi. Trema je bila izražena kod onih koji su prvi put samostalno nastupali, ali nije izostala ni kod nas, nastavnika. Kažu da trema nestaje čestim, kontinuiranim nastupima u javnosti, ali je uvek pristutna (i dobra) alertnost, kojom se iskazuje osećaj odgovornosti. Nije lako sažeti sve ono što je naučeno tokom godine u izvođački momenat, koji može poremetiti detalj kao što je blic fotoaparata, žice koje su se raštimovale, predaleko ili preblizu postavljen mikrofon, sviranje na nepoznatom instrumentu...i mnoštvo drugih sitnica. Srećom, takvih, destabilizujućih faktora na ovom koncertu je bilo malo, iako su se gitarske žice konstantno raštimavale zbog klimatskih uslova, te se Vladan, naš instruktor gitare, trudio da što brže reši problem.

Izvođački repertoar je bio raznovrstan, od klasike, preko dečijih i starogradskih pesama, do filmske muzike i rok kompozicija. Vrhunac je bio nastup benda "Gazirane veverice", izniklog iz druženja u "Melodum"-u, koji kreće putem samostalnih muzičkih angažmana. Njihovo izvođenje je bilo propraćeno ovacijama (koje, na žalost, kamerman nije uspeo da zabeleži jer mu se u tom momentu zaustavila traka - Marfijev zakon: kad nešto može da pođe naopako, poći će naopako).
Mladi kompozitori su predstavili svoju pesmu "Leto", čije izvođenje su potpomogla sva deca - klaviristi i gitaristi, a primetili smo da je pevušila i publika.

Dobrom izvođenju je doprinelo to što su skoro svi učesnici bili stalno na pozornici, pažljivo slušajući i podržavajući jedni druge, kao što je običaj na našim druženjima i preslušavanjima. U "Melodium"-u razvijamo kooperaciju i timski rad, polazeći od toga da nivo muzičke interpretacije ne zavisi samo od soliste - izvođača, već od grupe ljudi koja zajedničkim snagama stvara umetničko delo. Tako smo, svi zajedno, izvođači, nastavnici i publika, stvorili umetničko delo, osnovu za nadogradnju muzičkog stvaralaštva naše dece.

Dečije sportske igre, 2010.

2010-06-14T12:54:00.009+02:00

U jednom od najtoplijih junskih dana, "Melodium klinci" i "Melodium SHOW HOR" su osvežili ulice Novog Sada veselim pesmama. Kako je visoka tempertura naterala Novosađane da se ohlade uz Dunav ili klima uređaje, tog nedeljnog popodneva se nije mogao očekivati veliki broj posetilaca. Igrala se i fudbalska utakmica Srbija-Gana, čijim rezultatom je većina muške populacije bila razočarana.

Za razliku od Zmajevih igara, Dečije sportske igre su bile kratke, ali efektne, odlično organizovane. Bez gužve i čekanja, deca su prezentovala sportska umeća i ujedinila se u borbi protiv narkomanije, odnosno pokretu za zdrav i slobodan život. Miletićev trg je bio ispunjen raznovrsnim sportskim sadržajima koji su potakli decu na učestvovanje, te su se publika i izvođači stopili u jedno. Manifestaciju je vešto vodio Ratko Kraljević, koji se nalazio u pravo vreme i na pravom mestu, obilazeći sportske poligone, podstičući takmičenja, igrajući i pevajući na bini. Muzički program je realizovan opušteno, bez žurbe, ali dobro isplaniran, podržan dobrim ozvučenjem i natkrivenom binom, što izvođačima mnogo znači za kvalitetan nastup.

Nakon podele besplatnih "Nestle" sladoleda, "Melodium klinci" su se popeli na binu, te "Pesmom oko sveta" pozdravili publiku na raznim jezicima. Izveli su i dramatizaciju muzičke priče "Idemo u lov", a zatim im se pridružio "Melodium SHOW HOR" sa pesmom "Hleba, masti, paprike". Horisti su zatim, uz dobro izvedenu koreografiju, pevali pesmu Arsena Dedića "Pustite decu nek' rastu", nakon koje su se ređale melodije iz našeg standardnog pop/rok repertoara. Premijerno smo izveli tek uvežbanu pesmu "Knockin' on Heaven's Door" koju je solistički predvodila Zorana, ubravši ovacije publike. Naš nastup, koji je počeo sa samo stotinak roditelja i prisutnih sportskih izvođača u publici, privlačio je sve više prolaznika. Miletićev trg je bivao sve ispunjeniji zainteresovanim posetiocima, među kojima smo primetili i oduševljene turiste. Sve u svemu - lepo organizovano i u dobre svrhe, te smo se svi (izvođači i publika) osećali veoma prijatno, uprkos letnjoj vrelini koja je zahtevala veći napor.

Ove školske godine, horistima je to bio dvadeseti javni nastup, a "Melodium klincima", koji se tek pripremaju za muzičko izvođenje, šesti. Očekuje nas još tri samostalna koncerta u Pozorištu mladih, nastup hora na manifestaciji "Futoško leto", a tokom jula redovni letnji programi za najmlađe, kao i muzički trening "Istražujem-stvaram". Tokom jula, Škola muzike "Melodium" će pripremati nove muzičke materijale koji će se naći na CD-ima, bogativši stvaralaštvo za decu.

Zmajeve Dečje Igre, 2010. - konfabulacija

2010-06-08T12:19:00.008+02:00

Hajde da malo konfabuliramo:*

Zmajeve Dečje Igre su protekle u veselju i radosti, prožete nezaboravnim dečijim osmesima. Višednevni program je propraćen gromkim aplauzima nekoliko hiljada Novosađana, koji su pozdravljali najeminentnije pesnike, pisce, pevače, glumce i zabavljače za decu.

Deca Novog Sada, za koje se manifestacija organizuje, izvodila su pažljivo pripremane i odabrane plesne, pevačke i glumačke tačke. Roditelji su bili najzadovoljniji, imajući priliku da vide svoje nasmejane i raspoložene mališane - izvođače na sceni, a nastavnici, vaspitači i treneri zahvalni na dobroj organizaciji koja se odvijala po utvrđenoj satnici. Varljivo vreme nije poremetilo utemeljen raspored, kao što su i dobro organizovani sponzori osvežavali decu - učesnike sokovima i sladoledima.

Nastupe je snimala TV Vojvodina, koja će materijal koristiti za prezentaciju širem auditorijumu, sprečenom da prisustvuje najznačajnijoj manifestaciji za decu u Novom Sadu. Izvođači će, kao i svake godine, biti blagovremeno obavešteni o terminima emitovanja. Svim izvođačima će biti isplaćena naknada za uložen rad, trud i vreme, te će biti ispoštovana i autorska prava. Na taj način će stvaraocima za decu biti omogućeno da, kao i do sada, kreiraju kvalitetan program, podižući opšti nivo kulture u zemlji, kojom se Srbija ističe u Evropi.

Gradski čelnici, koji su pažljivim planiranjem omogućili da se druge manifestacije važne za Novi Sad, kao što je (spomenimo samo) Cinema city, ne odvijaju paralelno, i naredne godine će izdvojiti značajna sredstva za manifestacije za decu. Ona će se usmeriti ka profesionalnoj realizaciji programa, kao što su, već decenijama, Zmajeve Dečje Igre. Kao što pesma kaže: "Deca su ukras sveta".

Epilog: Konfabulirajući već duži niz godina, vrtimo se u istom, začaranom krugu, zaboravljajući da deca nisu ukras koji se kiti samo za specijalne prilike. Deca su suština sveta.

*Konfabulacija - izmišljanje događaja kao zamena za stvarne događaje koje je bolesnik zaboravio (Klajn)

Baby Exit, 2010

2010-06-01T11:09:00.009+02:00

Sva sreća da je vreme bilo mirno tokom održavanja Baby Exit-a. Kiša je pratila Novosađane tokom celog maja, a ni sad ne posustaje. Ali baš tog vikenda nebo je bilo kao naslikano. To je pomoglo svim izvođačima da poletno izvedu pripremane tačke, a posetiocima da na miru došetaju do tvrđave i provedu prijatno popodne.

1. DAN
Za razliku od prošlogodišnjih, čini mi se da je ove godine gužva na Baby Exitu bila manja, da je bilo manje izlagača a više bina, te je bilo prijatnije. Napravljen je pozitivan pomak što se tiče obezbeđenja postavljenog kraj svake bine, koje je ažurno reagovalo.
Svih ovih godina za mene i moje kolege, nastavnike, Baby Exit je predstavljao veliki napor u brizi za 30-tak i više najmlađih izvođača koji bi čekali i po sat-dva na suncu da bi došli na red. Ove godine smo vodili manju grupu dece pa smo imali veću kontrolu, a čekanje, iako ga je bilo, nije bilo strašno dugo. Prva stavka u kašnjenju, svake godine, je - ozvučenje, kojeg nije bilo u dogovoreno vreme. Kao i nebrojeno puta do sada, Ratko Kraljević (novosadski pevač, kantautor, voditelj, dečiji zabavljač) je pokušao da popravi stvar počevši da postavlja svoje ozvučenje. Ratko je, inače, sjajna ličnost koja uliva poverenje, iskreno se brine o deci i pokušava da mirnim putem dovede scenski nered u red. On je jedan od retkih novosadskih voditelja koji zna svoj posao i odlično ga radi. Dok je Ratko pokušavao da izvadi situaciju i zabavi publiku, u međuvremenu je stiglo i "pravo" ozvučenje pa je program na "Bambino" bini, gde su nastupali "Melodium klinci" krenuo. Odgledali smo lepo osmišljenu i izvedenu predstavu dece iz vrtića iz (ako sam dobro zapamtila) Smedereva o zabludama u vezi roda i beba pa smo se potom popeli na scenu.

Ove godine je u trenutku našeg izvođenja bio manji broj publike u odnosu na sve prethodne, što je nama bilo bolje, jer su roditelji imali dobru preglednost. Pretpostavljam da je to zato što smo nastupali drugi po redu, a nije se toliko kasnilo sa početkom pa se u publici nisu nagurali drugi izvođači (i roditelji), niti se iko ubacivao preko reda, kao što je bio slučaj prethodne godine. Naša deca su izvela dramatizaciju priče iz Kenije, koju smo stavili u ritmičku strukturu sa afričkim bubnjevima kao podlogom. Scenski doživljaj je bio propraćen afričkim maskama koje su deca nedeljama izrađivala na završnim, likovnim delovima časova u "Melodium"-u, samostalno oslikavajući i izražujući svaki detalj. Vrlo samouvereno i izražajno, svako dete je prenelo publici sopstveni doživljaj priče o nevaljaloj gusenici. Iako je ozvučenje preteralo i sa jačinom tona i sa ehom, publika je zanemarila taj tehnički nedostatak i pomno pratila sadržaj. Druga pesma je takođe bila u ritmičko-dramskom stilu. U potrazi za medvedom deca su mimikom, gestikulacijom i izražajnojšću u glasovnim promenama iskazivala prateću emociju. Na časovima im nikad nije dosta te pesme, te će se ona naći i na našem sledećem CD-u.

Nakon nastupa se svako vratio svojim roditeljima i šetao tvrđavom, od bine do bine, kako bi uživao u nastupima drugih izvođača i prezentaciji izlagača. Lično mi je bila najinteresantnija prezentacija rada vatrogasaca i policije. Čini mi se da je najveću pažnju publike zadobila predstava družine "Čarolija", koja se odigravala na bini koja prirodno ima amfiteatarsku postavku, pa su ljudi mogli na miru da sednu i otprate radnju. Najveći red i čekanje, kao i svake godine, je bio za skakanje (ne znam tačno šta je to, neke sprave za vežbanje, valjda priprema za padobranstvo?).

2. DAN
"Melodium SHOW HOR" je prvi nastupao na bini "Đački oskar". Ovog puta ozvučenje je bilo na pravom mestu u pravo vreme, i bilo je dobro! Počeli smo lagano i maštarski, pesmom "Iznad duge" , da bismo nastavili u pop- rokerskom stilu, sa sjajnom koreografijom po kojoj je naš hor poznat. Iskošena padina je zadavala muke našim pevačima/plesačima, ali su se dobro snašli. Tu i tamo po koja noga je otišla u nepoželjnom pravcu. Ono što je najvažnije, a što primećujem u radu sa horom je da, kako sve češće nastupaju, sve su opušteniji, veseliji i iskreno uživaju i zabavljaju se na sceni, što se na fotografijama jasno vidi. U tome se ponekad pretera, pa se previše opuste i zaborave detalje na kojima smo radili. Ali - na sceni je emocija najvažnija!

Od sve gungule na Baby Exitu, najlepše je bilo videti mališane kako uzbuđeno trče od scene do scene, pokušavajući da se presvuku i stignu na vreme. Šarenilo i maštovitost kostima je za pohvalu svim vaspitačicama, učiteljicama, trenerima i roditeljima koji su se angažovali i uspeli da izfinansiraju scenski momenat za svoju decu.

Kvalitet same manifestacije je teško sagledati jer ih u našem gradu nema toliko da bi se moglo napraviti poređenje. Pretpostavljam da se u sadašnjim, teškim ekonomskim uslovima, ne može očekivati više. Stižu nam Zmajeve Dečje Igre koje svake godine, kao i Baby Exit, dobijaju sve manje finansija od grada. Manifestacije za decu su time i programski i sadržajno sve siromašnije. Bilo bi sjajno kad bi u gradu postojala jedinstvena, stalno postavljena i otvorena scena za decu na kojoj bi svaka ustanova, vrtić i škola imala priliku da prikaže "svojih ruku delo", odnosno istakne rezultate rada svoje, naše, novosadske dece.

Internacionalni festival pozorišta za decu, Subotica

2010-05-17T19:34:00.010+02:00

U nedelju je "Melodium SHOW hor" skoknuo do Subotice. Išli smo na otvaranje sedamnaestog internacionalnog festivala pozorišta za decu. Pred putovanje deca su bila uzbuđena, a roditelji zabrinuti. Iako je pljuštala kiša, atmosfera je bila osunčana dečijim osmesima. Vožnja je brzo protekla - u druženju, ćaskanju i igranju igara.

Kad smo stigli do Narodnog pozorišta u Subotici, smestili smo se u "prave" glumačke garderobe, sa ogledalima i svetlima za šminkanje, što je deci bilo izuzetno interesantno. Otišli smo do bine da se pripremimo za nastup.

Malo vežbi zagrevanja, obeležavanja pozicije, isprobavanja koreografije i bili smo spremni. Uh, ostalo je još sat i po vremena do početka, trebalo je nekako "ubiti" vreme, a napolju je bilo sivo i kišovito. Da nas je vreme poslužilo, otišli bismo do ZOO vrta, ali ovako nismo imali kuda da mrdnemo. Starija deca su dobila dozvolu da odu do prodavnice, a sa mlađima smo izašli na pet minuta da udahnemo vazduha. Prešli smo put izbegavajući bare i smestili se pod krov tržnog centra, te virnuli ka crkvi, da bismo smo se odmah vratili. Kako smo bili osuđeni na boravak unutar pozorišta, hit za decu je bio automat sa toplom čokoladom i traženje sitnog novca koji, za inat, niko nije imao. Još malo igara, prepričavanja događaja iz škole, i već je bilo vreme da se obučemo i doteramo za nastup. Za razliku od drugih nastupa koji se dogovaraju i realizuju na brzinu te problemi iskoče u poslednjem momentu, ja sam bila relaksirana jer je sve bilo provereno. Vita Simurdić se pobrinuo da se CD dostavi i proveri na vreme, objasnio nam proceduru, te je sve teklo po planu. Festival je otvoren uz fanfare i pesmu "Pustite decu nek' rastu" koja se koristi kao himna, a koju smo ove godine specijalno za tu namenu snimili u našem studiju. Muziku je napisao Arsen Dedić, tekst Milivoje Mrkić, aranžman Dejan Brkić, a tonsko snimanje i produkcija su bili povereni Vladanu Ostojiću, pod mojom supervizijom. Lepa, poletna i klasična dečija pesma je modernizovana na način na koji to čini "Melodium SHOW hor", te je osvežena koreografijom, a scenski efekti na samom izvođenju su doprineli da zvuči i izgleda teatarski.

Publici se izvođenje veoma svidelo, a možemo reći da je i publika nama bila vrlo interesantna. Otvaranju su prisustvovali ambasadori, gradonačelnici, pisci, direktori i glumci, rečju - pozorišni stručnjaci, iz cele Evrope, pa su deca imala priliku da čuju raznovrsne jezike. Između himne kojom je festival zvanično otvoren i završne pesme, iskrali smo se iz garderobe i smestili se među publiku da bismo gledali predstavu "Cirkus Vivaldi", koja je imala maštovita scenografska i kostimografska rešenja. Iako je bila na slovačkom jeziku, to nije bila prepreka da deca dožive priču kroz pokret, mimiku, koreografiju i sjajno aranžiranu Vivaldijevu muziku. Uživali smo! Nismo stigli da nagradimo predstavu aplauzom jer smo se hitro vratili iza zavese, ali su deca oduševljenim pogledima i osmesima pozdravila glumce iza scene.

Postavili smo se za pesmu "Nastavnički rokenrol", znajući da ćemo tokom izvođenja imati pirotehničke efekte. Deca su se unapred radovala tome. Magla nije zbunila decu, ali kad su konfete počele da pucaju i pršte, klinci su u čudu i sa oduševljenjem pratili zbivanja tako da su potpuno zaboravili na koreografiju. Stajavši sa strane, smejala sam se gledajući kako sjajno đuskaju, ludo se zabavljaju i... greše u koracima. Taman što prestanu konfete - PUF, evo varnica...samo što se smire, BENG, vatromet...žurka kakvu nisu doživeli! Naravno, teatarski svet je oduševljeno primio kompletan scenski nastup, te smo, propraćeni ovacijama i pozitivno zbunjeni, zaboravili da se poklonimo. Dobili smo na poklon divan buket i do sada najlepšu zahvalnicu za učestvovanje. Hvala!

Bila je već duboka noć tako da nismo mogli da odemo na pripremljenu zakusku jer su deca ujutro morala biti spremna za školu. Povratak autobusom je bio propraćen prepričavanjem "najboljeg nastupa do sada" (prema rečima dece), a kasnije pevanjem. Doduše, nema više složnog pevanja u autobusu kojeg se sećam iz školskih dana, sa ekskurzija, jer sada nema naših pesama za decu školskog uzrasta koje bi obuhvatile interesovanja i mlađih i starijih. Sva sreća, deca iz mog hora ne slušaju Karleuše i slične, te je repertoar bio uglavnom na stranom jeziku. Odupirali su se spavanju koliko su mogli (mogli bi tako do jutra), a nekoliko najmlađih je zaspalo na ulasku u Novi Sad.

Bilo je ludo, nezaboravno i baš - pozorišno!

Šta detetu treba da poraste

2010-05-05T22:54:00.004+02:00

Juče smo prvi put preslušali snimak nove pesme, "Šta detetu treba" u izvođenju "Melodium Show Hor"-a.

Tekst je napisala jedna od najboljih savremenih pesnikinja za decu, moja dugogodišnja saradnica Snežana Jović Vlaškalić. Kako Sneža oseća dečiji svet i pretapa ga u reči, ne ume niko. Kada su pesmu deca prvi put čula, u mom izvođenju, uz klavir, po njihovim reakcijama sam znala da će to biti naša najbolja pesma. Oči su im se zacaklile. Dala sam kompoziciju Dejanu Brkiću, sa kojim sarađujem već duže vreme, da napravi aranžman. Bez naročitog uputstva - prema njegovom osećaju. Kad mi je poslao prve snimke, ostala sam bez teksta (što mi se retko dešava, obično tražim izmene). Jednostavno - fantastično! Kada sam prvi put pustila deci aranžman, spontano su počela da pevuše i da se grupišu u veliki zagrljaj. Odvojili smo jedan vikend za snimanje, svi su dali maksimum. Vladan Ostojić, naš instruktor gitare, ujedno snimatelj i post-producent, uklopio je materijal u celinu i - voila! Dobili smo divnu, nežnu, pravu dečiju pesmu koja, znam, neće nikoga ostaviti ravnodušnim. Ne pretpostavljam, već znam.

TO je onaj osećaj koji traje i premošćava sve prepreke!

Emitovanje nastupa "Melodium Show Hor"-a

2010-05-05T13:10:00.016+02:00

Sinoć sam saznala da je snimak "Zlatnog zvonca" u kojem je učestvovao "Melodium Show Hor" bio emitovan u nedelju na TV Vojvodina u jutarnjem terminu. Iako je bilo dogovoreno da se unapred javi termin emitovanja, posredstvom organizatora, kako bismo javili učesnicima, to nije učinjeno. Organizatori nisu bili obavešteni o emitovanju. Tako deca nisu imala priliku da vide plod svog truda, kao ni da jave prijateljima i rodbini, što ih demotiviše u radu. Ni ja, kao dirigent ili nastavnik nemam povratnu informaciju o tome šta je bilo dobro, a šta ne, kao ni način da ublažim dečije i roditeljsko razočaranje.

I ranije sam razgovarala sa kolegama i saradnicima iz iste branše o tom problemu, i uopšte o problemu organizacije nastupa, koncerata, manifestacija i poštovanja izvodača. Priča se iz godine u godinu ponavlja i jedini odgovor koji dobijam je sleganje ramenima i sugestije da se pomirim sa tim. A ja se, već dvadeset godina, koliko sam u tom svetu, ne mirim sa takvom situacijom.

Mogu samo da se izvinim u lično ime i da se i dalje angažujem da se ispoštuju dogovori, kao i prava izvodača, a naročito deteta.

Obećano mi je da cemo dobiti snimak.

Dani scene

2010-05-02T10:55:00.007+02:00

Protekle nedelje u "Melodium"-u smo za najmlađe kreirali scensku atmosferu.

Deca su imala zadatak da kod kuće, uz pomoć roditelja, sama osmisle šta će izvesti. Svako je trebao da odabere ulogu u kojoj će se najbolje osećati - plesač, pevač, glumac, voditelj, publika... Mogla su odabrati pesme iz širokog "Melodium" repertoara ili druge koje vole, slušaju i pevaju kod kuće i u vrtiću, kao i recitacije, baletske tačke i specijalno se kostimirati za tu priliku, ukoliko su želela.

Pripreme za taj mali događaj su bile duže. Prvo su deca oslikavala zavesu koju smo zatim postavili kao scenografiju. Nekoliko meseci unazad smo radili dramatizaciju priča uz muziku, učeći o pozorištu i ponašanju na sceni, te pravili afričke maske. Skoro na svakom času učili smo pesme koje smo potom izvodili grupno, kao i solistički. Proces je bio usmeren ka razvoju mašte i kreativnosti, oslobađanju pred publikom u samostalnom istupanju i učenju o ponašanju u pozorištu i na koncertu.

Kao neko ko je nadgledao i organizovao proces, ali ne i direktno učestvovao u svakoj etapi realizacije, zapažam da je malo reći da su deca bila uzbuđena. Iako "koncert", ili "šou" koji smo priredili nije bio namenjen roditeljima, već interno - deci, jednoj za druge - ona su shvatila da događaj ima važnost. Sa nestrpljenjem su čekala svoj momenat, kao i pažljivo pratila i reagovala na to što su drugi pripremili. Neka su intencionalno odabrala da budu publika - što ne umanjuje značaj uloge, naprotiv. Vrlo odgovorno su pristupila svojoj funkciji, odgovarajući na poticaje sa "bine".

Bilo je izuzetnih momenata, kojima sam iskreno oduševljena. Prvenstveno originalnost u izboru uloge, ili tačke, koji je oslikavao ono što deca vole i čime se bave- njihov lični, porodični i društveni život (iz vrtića) je prenešen na scenu. Pored solističkog pevanja pesama, neki su izveli ozbiljne, pripremljene recitacije, priče i baletske tačke, a neki su vešto improvizovali. Imali smo i komičare, mađioničare, čak i reklamne promotere. Pojedina deca su na licu mesta animirala drugare i lutke za dramatizaciju priče ili pesme, a druga došla kostimirana u duhu izvođačke tačke.

U jednom slučaju mi se nije dopao izbor pesme donešene od kuće, čiji tekst nije imao veze sa dečijim afinitetima. To me je navelo na još veće angažovanje u pogledu bogaćenja dečijeg sveta, o životu koji ih okružuje, o lepim stvarima, o onome što ih se tiče. Na "Danima scene" je bilo i druge muzike osim dečije, pop i rok, kao i starih narodnih pesama, koje žanrovski bogate svet muzike u koji deca ulaze. To smo zdušno podržali!

Sve u svemu, scenski dani su prošli u radosnoj i veoma kreativnoj atmosferi. Naročito mi je drago što su se deca međusobno ohrabrivala za nastup. Ono što me je dirnulo je da su iskreno bodrila stidljivije, ili one povučenije, te priskakala u pomoć. Voditelji su bili kao profesionalci!

Veliko bravo za sve!

Svetu je nemoguće ugoditi

2010-04-24T15:06:00.004+02:00

U grupi kojom čovek rukovodi, bilo da je u pitanju 10, 20 ili 50 ličnosti (dece ili odraslih), uvek ima onih koji su zadovoljni i onih manje zadovoljnih. "Svetu je nemoguće ugoditi", kaže pouka basne o čoveku i magarcu koji je pokušao da sledi savete drugih.

Šta znači "biti svoj" i imati sopstveni put, kada svi mi zavisimo jedni od drugih? Slušati svakoga ponaosob, razmisliti, odlučiti, pa delovati onako kako se misli da je najbolje. Moje najbolje nije najbolje za nekog drugog. Sa takvim saznanjem, treba se rukovoditi fer-plej odnosima: ja sam OK, ti si OK. Iako se ne slažemo u pojedinim stavovima, mi smo OK jedno prema drugom.

Odgovornost nastavnika

2010-04-08T22:26:00.005+02:00

Nastavnički poziv podrazumeva veliku odgovornost.

Odgovornost koju imamo prema đacima se ne odnosi samo na usvajanje opšteprihvaćenog "znanja". Znanja se menjaju. Nauka nije statična. Ono što je juče dokazano, već danas je pobijeno. Odgovornost koja je data nama, nastavnicima, je da naučimo decu da razmišljaju, zaključuju i iskazuju svoje misli na različite načine. Da ih potaknemo da budu ono što jesu i da se ne plaše da prevaziđu sebe. I da u traženju sebe budu svesni da su deo celine - grupe, porodice, škole, društva.

Odgovornost nastavnika je da nauči kako razmišlja dete i da ga usmeri na rešavanje problema. Da mu ukaže kako da pita, traži, izrazi se, na svoj način. To nije uvek verbalno izražavanje. Odgovornost nastavnika je i da nauči dete da sluša. Ne da bude "poslušno", disciplinovano, već da sluša, osluškuje svet oko sebe. Da osluškuje zvukove, govor, druge ljude, sopstvene pokrete.

Odgovornost nastavnika muzike prema detetu nije manja ili veća od nastavnika matematike, biologije, hemije... Svaka nauka nas podučava kako da shvatimo svet u kome živimo, da bismo bolje, kvalitetnije, lepše, dostojnije živeli. Nauka, ukoliko je neko ne oživotvori, je mrtvo slovo na papiru. Nastavnici i učenici daju život nauci, koja se dešava između njih, kao proces međusobnog učenja.

Učiti muziku, kao nauku, umetnost i veštinu, znači učiti o životu. Učiti stvarati. Kreirati. Od nepostojećeg napraviti postojeće.

Kada ste poslednji put stvarali muziku?

Šiz friz

2010-04-01T23:41:00.005+02:00

Imali smo "Šiz friz" u "Melodium"-u. Deca su došla sa šašavim frizurama i unela radost i uzbuđenje. Jedna devojčica je rekla: "Sada je ceo Melodium šaren." Nama je svaki dan šaren, ali se tog dana osetilo da se "nešto" dešava.

Bili smo drugačiji, šašavi, kao kad je maskenbal ili Nova godina. Hteli smo da pokažemo deci da je lepo i kada si drugačiji. Da je svako od nas drugačiji od drugog i da to treba prigrliti. A oni to znaju bolje od nas.

Scena

2010-04-01T21:50:00.005+02:00

Deca vole da prikažu šta su naučila, da budu podržana od strane drugova, rodbine i, naročito, roditelja. Kod nekih se javlja nelagodnost kada su u centru pažnje. Zato u "Melodium"-u učimo šta znači scena i biti izvođač na sceni, kako se ponašati pred publikom i komunicirati sa grupom ljudi. Biti iskren i biti ono što jesi, a u isto vreme biti svestan odgovornosti koja ti je time data. Ne samo zabaviti publiku, već joj preneti muzičku poruku. Pružiti maksimum od sebe, bez obzira da li je u publici jedna osoba, ili hiljade ljudi.

U Novom Sadu ima ponekih dešavanja za decu, manifestacija, koncerata, i revijalnih, i takmičarskog karaktera. "Melodium show hor", iako postoji nepune dve godine, ima iza sebe brojne nastupe. Međutim, osim toga što treba uvežbati pesmu, (što je posao nastavnika ili dirigenta i dece), priprema podrazumeva i: komponovati pesmu, angažovati aranžera da napravi muzičku podlogu (u muzičkom žargonu "matrice"), eventualno koreografa za ples i pokret, snimiti u studiu, ako nije u pitanju "živo" izvođenje, te dizajnirati i sašiti odeću i sve oblikovati tako da je spremno za "scenu". Kad je sve gotovo, sledi kontaktiranje sa organizatorima koncerata, manifestacija, ljudima iz TV-a... Ono što se dešava "iza scene" znaju samo izvođači.

Nekad se na nastup čeka i po pet sati. Nekad se čeka u podne, po najjačem suncu, a nekad do 22h. Nekad se koristi bina postavljena za rok-izvođače, visoka i po 3 metra, a stepenice su neograđene, neobezbeđene i šuplje, te postoji fizička opasnost za decu. Nekad ni nema bine, pa samo publika iz prvog reda ima pregled dešavanja. Nekad nema ispravnog CD-a za puštanje muzičke podloge. Često u blizini nema toaleta. A deca i gladna i žedna i ide im se u WC. Nekad se od dece očekuje da mirno čekaju i ćute u susednoj sobi, dok na njih ne dođe red. Čekanje, čekanje, čekanje...za tih 5 minuta na sceni, kada će deca zablistati i kada će pokazati odraslima na koga se treba osloniti i ko će biti budući lideri, govornici, advokati, direktori, umetnici, naučnici. Za tih 5 minuta kada će, konačno, biti u centru pažnje. Kada će ih, aplauzom, publika obodriti u tome što rade. Kad će im aplauz reći: da, vi ste dobri, vi vredite, mi verujemo u vas!

Treba stalno postavljati pitanje kome i kako dajemo šansu da nas razveseli, razbudi, unese radost. Deca su generatori sreće, ali im se ne pruža uvek onoliko koliko se od njih očekuje.

Kad god organizatori posvete pažnju učesnicima, koja se sastoji od dugotrajnijih dogovora, ponekad i po 4-5 sastanaka, kada se zna minutaža nastupa, ko će, kako, kada i šta izvoditi, nema neprijatnih iznenađenja. Kada se planira, onda svako zna šta treba da radi. Tada nije teško čekati.

Pre nekih nedelju dana sam vodila "Melodium show hor" na nastup na "Zlatnom zvoncu popularnosti". Pripreme su trajale nekoliko nedelja, u koje su bili uključeni svi izvođači, te i dirigenti horova. Znalo se ko šta i kako treba da radi. Program je bio odlično primljen od strane publike i svi su bili zadovoljni.

Volela bih da je češće tako.

Muzika i grip

2009-12-13T14:50:00.003+01:00

Kad su naša deca, učenici bolesni, bolesni smo i mi. "Melodium" je bolestan. U "Melodium"-u su svi saradnici, partneri - i učenici i roditelji i nastavnici - i svi učimo jedni od drugih. Sada, u gripoznim okolnostima, učimo kako da sagledamo promene i kako da se borimo protiv negativnih uticaja.

Bolest, kao i zdravlje, je oscilirajuće stanje organizma, prati nas od rođenja do smrti. Grip je potencijalno svuda i na svakom mestu: na svakoj vekni hleba, rukohvatu, novčanici. Na svemu što su stvorili ljudi i što se prenosi posredstvom ljudi. Često se ne može znati da li je predmet koji ste dodirnuli, pre vas dodirnula osoba koja je kašljala u ruku. Često ne možete znati da li osoba koja kašlje ima astmu, alergiju, grip, ili se zagrcnula. Panika je doprinela da su zdravi počeli da diskriminišu bolesne. A svi mi, u različitim momentima života, se nalazimo između zdravlja i bolesti. I svi smo potencijalni prenosnici različitih virusa, klica, bakterija. Bez nekih od njih, ne bismo mogli da živimo. Kada je organizam bolestan, uči kako da savlada bolest. Svaka bolest ostavlja trag na organizmu - memorišu se greške i uspesi u borbi. Protiv nekih bolesti se možemo boriti prevencijom - znanjem, svesnošću, alertnošću.

Od imuniteta osobe zavisi da li će se, i kako, izboriti sa svakom narednom bolešću. Imunitet se jača prvenstveno prirodnim sredstvima - zdravom ishranom i potrebnom količinom sna, održavanjem higijene i optimalnog mentalnog stanja, bez preteranog stresa. Preuzimanjem kontrole nad sopstvenim životom.

Lako je reći, a teško učiniti.

Naša deca se ne hrane zdravo, ne spavaju koliko bi trebala, higijena im nije primarna briga, a stresna stanja odraslih se prenose na njih. Mediji najviše utiču na formiranje mišljenja, percepciju realnosti, koju je danas sve teže razlučiti od istine. Bombardovani smo kontradiktornim informacijama: vakcinisati se ili ne, ići u kolektiv ili ne... Poznato je da kada se ljudima kaže da ne treba paničiti, nastaje panika. Panika koja je napravljena sve više liči na ujdurmu u kojoj se svako snalazi kako zna i ume. Neki vrtići rade (neki ne), neki će imati Deda Mraza, (neki ne), neki će imati doček novogodišnje večeri (neki ne). Roditelji pokušavaju da čitaju između redova. U sadašnjem svetu, svetu brzih promena, kada jedna kriza munjevito smenjuje drugu, najvažnije je sačuvati prisebnost. Posvetiti se pozitivnim emocijama. Učiti, raditi, radovati se, živeti uz više zadovoljstva...

Kažu da muzika doprinosi rasterećenju emocija i time optimalnom stanju duha i tela. Pročišćava organizam. Često se smatra doživljajem koji proizvodi zadovoljstvo. Pasivno slušanje muzike, kojim se svi bavimo, dotiče trenutno stanje organizma. Dok traje muzika, traje i stanje. Promena pesme, ritma, tempa, dinamike, menja poziciju čoveka koji je sluša. Brži ritam utiče da noga počne "sama" da se kreće. Muzika ima ogromnu moć na ponašanje čoveka, koju naučnici tek pokušavaju da otkriju. Osim umetničkih i filozofskih zakonitosti, kojima se muzika objašnjava kao način komunikacije, slanja i primanja poruka, u njoj su i zakoni fizike, matematike, biologije... Zakoni prirode. Onaj ko se aktivno bavi muzikom, postaje aktivni istraživač života. Učesnik, a ne posmatrač. Kada pasivno slušamo muziku, ona upravlja našim emocijama i ponašanjem. Aktivno učenje muzike - sviranje, pevanje, slušanje, pokret i ples, daje mogućnost osobi da razume i primeni zakone prirode i društva, da stekne veću kontrolu nad sopstvenim životom. Da bude svesna sebe i dešavanja oko sebe. Da sluša, osluškuje, prati, reaguje, izražava se, komunicira sa okolinom. Ako muziku shvatimo kao doživljaj, zadovoljstvo, ona nam može biti sredstvo za borbu protiv stresnog stanja, time i gripa (stvarnog ili umišljenog). Ako je shvatimo kao aktivno, učenje, istraživanje, ona je medijator za sticanje životnih znanja.

Živimo među ljudima, i određujemo sebe, sopstveni identitet i osobenost u relaciji sa drugima.
Manje je bitno šta (koju oblast, predmet, gradivo) učimo. Važnije je KAKO, na koji način učimo. Da li prihvatamo informacije kao date i istinite, ili ih stalno preispitujemo, odbacujemo manje važne. Povezivanje informacija u znanja, konstrukte, zavisi od načina na koji smo naučili da ih povezujemo. Od relacija koje imamo sa drugim ljudima. Što se više ograđujemo, izolujemo jedni od drugih, naš svet i znanja se sužavaju.

U borbi protiv gripa, svi mi učimo. Nauk je da treba više da vodimo računa o higijeni, fizičkoj i mentalnoj. Nauk je da treba da se odmorimo kada smo bolesni, a radimo kada smo zdravi. Nauk je da treba da budemo odgovorniji prema sebi i drugima. Oni koji su već preboleli grip, idu dalje, ka novim problemima, radostima, životu. Oni koji nisu, mogu da naprave izbor: da provedu vreme isčekujući ga (i da ga tako i dočekaju), ili da urade ono što je u njihovoj moći da ga preduprede, te da nastave sa životom.

Nakon gripa, doći će nova kriza, nova pandemija, virusi, infekcije, problemi. Od toga kako se izborimo sa ovom, zavisi kako ćemo se izboriti sa sledećom.

2009-12-08T15:08:00.002+01:00

Melodium i komunikacija
Ljudi kažu da treba pisati blogove. Ne znam zašto - navodno, to će neko pročitati, pa će steći neki utisak, saznanja. O kome, čemu? Verovatno, čitajući, o osobi koja piše, dešavanjima u svetu te osobe, komuniciraće sa tom osobom, svesno ili nesvesno. Informaciona tehnologija nas je sve povezala. Ali i udaljila od lične, osobne komunikacije, jedan na jedan, licem u lice. Pa šta? Virtuelna komunikacija je odavno prisutna, i pre otkrića Interneta. Kad razgovaramo telefonom, komuniciramo virtuelno - vibracije koje proizvode naše glasne žice se prenose drugim žicama, vezama, relacijama. Komuniciramo putem veza koje su nam poznate, načina na koji znamo i umemo, i u tome učimo. Učimo o drugim ljudima, o životu, o sebi.

Početnik sam u ovom, blog načinu komunikacije. Apsolutni. Ne znam šta treba, šta ne treba pisati, kome treba a kome ne, na koji način...Stoga je ovo proces učenja. Za mene je započet sa ciljem da otkrijem da li i kako treba komunicirati sa virtuelnim društvom, kao predstavnik "Melodium"-a.

Svako u životu ima različite uloge, a jedna od mojih uloga, koja dominira i upravlja mojim životom je da sam menadžer(ka), direktor(ica) "Melodium"-a. Ona dominira zato što sam je ja odabrala, to je moja odluka, a ne neke nepoznate sile. To ne znači da su druge životne uloge zapostavljene. One se prepliću, te u svakodnevnim situacijama, momentima, periodima života, isplivaju, dominiraju druge. "Melodium" je moja profesija, misija, problem i rešenje. "Melodium" čine ljudi. Stoga je moj posao komunikacija sa ljudima.

Organizovanjem programa i procesa učenja se bavi još petoro ljudi koji, pored mene, čine srž naše male institucije. A ona uopšte nije mala. Godišnje, u "Melodium"-u uči i istražuje između 200 i 300 dece. To znači toliko porodica. Muzika, koja se uspostavlja u "Melodium"-u se širi i nastavlja svoj samostalan život u domu naših đaka, u vrtićima i školama, putuje van Novog Sada i obilazi svet. Muzika iz sveta, takođe, svakodnevno živi i razvija se u "Melodium"-u: afrički, latinoamerički ritmovi, pev delfina i kitova, huk sova i krik galebova se prepliće sa tradicijom i kulturom mediteranskih, evropskih naroda i običaja. Priroda i društvo, planeta Zemlja se nalazi i izlazi iz naše male zajednice.

Uglavnom se pretpostavlja da se učenje u "Melodium"-u odnosi na muziku, istraživanje muzičkih zakonitosti, odnosa, veština, tehnika pevanja i sviranja... Međutim, mi u "Melodium"-u učimo kroz muziku o životu. Učimo da komuniciramo, da uspostavljamo međusobne relacije, da se izražavamo putem muzike. Govor tela je jednako važan kao i kognitivni, misaoni procesi. Ukoliko osoba može da govori, može i da peva. Ukoliko može da se kreće, može i da pleše i da svira. Ukoliko može da čuje, sluša, može i da piše, stvara, komponuje muziku. Svakim od poznatih čula se može stvarati, predstavljati i nadograđivati muzika. Svako dete, svaka osoba, ima neku predstavu o muzici, neka znanja, veštine, sposobnosti. Naš zadatak je da ih iznedrimo, izvučemo, uobličimo u način komunikacije koji će pomoći spoznavanju sveta i života.
Muzika je način komunikacije. Blog je način komunikacije. Ovo je test: kako komunicirati putem bloga o muzici bez muzike?