Srećna Nova godina!

Malo se odmaramo...ali samo malo.
Svima želimo srećnu Novu godinu i prijatne praznike.
Budite nam i dalje zdravi, veseli, pametni i muzikalni.

Deda Mraz na maskenbalu

Ne zna se koji od dva događaja je izazvalo više radosti - mogućnost da mališani prikažu svoje maske i kostime ili dolazak Deda Mraza.
Maskiranjem deca na kratko postaju druga ličnost, koja odudara od svakodnevice. Na taj način uče o raznolikim ulogama koje ih očekuju u životu. Ako imaju mogućnost da biraju, uglavnom su to poznati likovi iz bajki i crtanih filmova. Dečaci favorizuju superheroje, a devojčice vile i princeze. Neka deca ne vole da se maskiraju, već da ostanu ono što jesu.

U ovogodišnjem maskenbalu "Melodium"-a je uživalo nekoliko različitih superheroja: Spajdermena (bila je i jedna Spajdermenka, odnosno Spiderwoman), Betmena, Supermena i Zoroa koji su nam prikazali osobenosti. Zadatak svakog od njih, kao i drugih zanimljivih karaktera (gusara, vitezova, kraljeva, vikinga, klovnova, Indijanaca, čarobnjaka, vatrogasaca...uh kako ih sve nabrojati...) je bio da se predstavi na specifičan način. Tražili smo da se u mnoštvu vila, princeza, kraljica i balerina izdvoje karakteristike koje će svakoj devojčici dati osećaj posebnosti. Tako nam se predstavila Vila iz Novog Sada, Vila sa Novog Naselja, Vila od Kamenice, Vila Leptirica, Ljubičasta i Lepršava Vila. Bilo je i likova iz bajki (Crvenkapica, Ledena Kraljica, Snežana) i karaktera iz animiranih filmova (Ben 10, Nodi, Jagodica Bobica, Miki i Mini). Slatke životinjice i bubice su nam dočarale pokrete tipične za svoj lik, ili ispričale gde žive i šta rade. Svojim mirišljavim laticama nas je osvežila Crvena Ruža. Uveselila nas je i mlada (bez mladoženje), koja se nije odvajala od svog buketa. Bake Mrazice su nagoveštavale da Deda Mraz samo što nije stigao. Ipak, nikako da se pojavi.

Kako tog dana nije bilo snega, naš Deda Mraz se - izgubio! Njegovi irvasi, navikli na snežno belilo, izgubili su orijentaciju. Javio nam je da je blizu i da nas čuje kroz prozor, ali da ne može da nas pronađe među sivim zgradama. Otvorili smo prozor i pevali novogodišnju pesmu kako bi ga muzika uputila da nas. Odjednom...šta se to čuje? Zvončići? Ho, ho, ho...

To je bio Deda Mraz, glavom i bradom. Pozdravio je decu i ispričao kako se Rudolf, irvas crvenog nosića, razboleo, te ga je i to omelo da stigne ranije. Iznenadio se videvši maštovite maske ispod kojih su se caklile okice. Nakon otpevanih pesama koje su pripremila za našeg gosta, deca su pohrlila da mu kažu kakav poklon žele za Novu godinu. Neka su šapnula Deda Mrazu na uvo, da ne čuje niko. Jedan četvorogodišnjak je rekao da želi ponija. "Kakvog ponija?" - upita Deda Mraz. "Plavog." - reče dečak. "Plavog ili pravog?" "Pravog plavog ponija" - vrlo će ozbiljno dečak.

Eh, Deda Mraze, eto zadatka za razmišljanje.

1000-ti član "Melodium"-a

U subotu, 18. decembra, je upisan 1000 - ti član naše škole! To je, igrom slučaja, mlađa sestrica naše bivše učenice. Ona će dobiti zlatnu karticu koja, osim što omogućava 5% popusta, predstavlja počasnog člana naše škole. Zlatnu karticu dobijaju oni koji pohađaju naše originalne programe (Melodium 1,2,3,4, Nivo 1,2) u kontinuitetu od tri školske godine. Naši počasni, zlatni članovi, redovnim dolascima i urednim plaćanjem olakšavaju rad "Melodium"-a. Kako su za to zaduženi roditelji, veoma se oslanjamo na njihovo mišljenje i sugestije za poboljšanje kvaliteta rada.

Dakle, 1000 učenika, odnosno dece i porodica je bilo uključeno u naš rad od osnivanja, u septembru 2003. godine. Neki učenici su se zadržali kraće, a neki su ostali sa nama svih ovih godina. Čest je slučaj da se, nakon što starije dete završi programe Melodium 1,2 i 3 upiše mlađe, iz iste porodice. Među našim najuspešnijim starijim đacima su oni koji su izrasli iz predškolskih programa i nastavili učenje muzike u programima Melodium 4, a zatim prešli na instrumentalni Nivo 1 i 2 ili vokalno usavršavanje u horu.

Ostali smo u kontaktu sa mnogima koji su prerasli okvire naše škole. Neki su se upisali u osnovnu, državnu muzičku školu i blizu su završetku. Oni koji su nam se pridružili kasnije su sad već srednjoškolci i probijaju put ka samostalnom izvođaštvu. Čujemo da su naši bivši đaci dobri, vredni i pametni, nadasve kreativni. Nije bitno da li će se naši đaci baviti muzikom na profesionalnoj osnovi, iako svakako usmeravamo one koji pokažu ambiciju. Kroz usavršavanje muzičkih znanja i veština kod učenika težimo produbljavanju afiniteta i otvaranju vidika. Želimo da u univerzalnom jeziku, kao što je muzika, svako od naših đaka pronađe sopstveni, originalan izraz i ima mogućnost da odabere put.

"Mesečina" - aktivnost slušanja i doživljavanja muzike

Kod ljudi koji su manje upoznati sa metodikom muzičkog vaspitanja i obrazovanja, muzičke aktivnosti za predškolski uzrast dece se često izjednačavaju sa pevanjem. To nije nimalo čudno, jer je pevanje važna aktivnost, neodvojiv deo muzičkog vaspitanja i osnova za razvoj muzičke kulture kod dece. Pevanje se u najmlađem dobu deteta ističe kao način izražavanja koji se razvija pod uticajem porodice i neposredne okoline, a zatim nadograđuje u vrtiću i školi. To je muzička aktivnost deteta čiji rezultat je jasniji u odnosu na druge procese učenja u istoj oblasti. Stoga nije čudno što se na priredbama i manifestacijama u kojima učestvuju mlađa deca, iz muzičke oblasti prikazuju pevačke (solističke ili horske) tačke, kao dostignuće, odnosno rezultat učenja. Izvođenje pesme je osmišljeno delo, prezentacija koja ima početak i kraj, tokom koje treba kontrolisati niz dešavanja. Da bi se taj niz uspostavio, odnosno da bi dete razvijalo i ispoljilo muzikalnost te "lepo" pevalo (ili u kasnijem uzrastu, sviralo), potrebno je razvijati i sposobnost slušanja i doživljavanja muzike.

Proces kojim se te sposobnosti razvijaju se na javnim manifestacijama ne može prikazati, niti bi publici bio interesantan. On se dešava na samom času, u interakciji dece i nastavnika, te je mogućnost percepiranja slike o razvoju veštine slušanja muzike vrlo ograničena. Verujem da bi roditeljima bilo drago da čuju i vide ono što se dešava na času, te prisustvuju neponovljivom doživljaju, momentima u kojima se dešava "učenje". Mnogi vaspitači i učitelji su mi rekli da bi, pored pevanja, želeli da u muzičke aktivnosti uključe i slušanje muzike, što zahteva obimnije pripreme. Ukoliko se deci samo pusti muzika, bez plana, vođenja pažnje i cilja, to se ne može nazvati aktivnošću kojom bi se usmereno razvijale slušne sposobnosti. Ponekad, takvo delovanje može imati i kontra-efekat. Ukoliko je pažnja usmerena na drugu aktivnost (npr. igru deteta sa drugarima) um ne može da procesira previše čulnih draži te teži da izbaci, anulira one koje su manje važne (primer su zvuci oko nas koje "ne čujemo" jer smo se na njih navikli - zujanje frižidera, klime, kompjutera). Ako bi se to često dešavalo, dečji um bi se navikavao da "ne čuje", odnosno ne obraća pažnju na muziku, što bi se moglo odnositi i na zvuke iz okoline, te bi moglo unazaditi prirodan, zdrav razvoj slušnih sposobnosti. Puštanje muzike kao "usputno" slušanje u dečijim aktivnostima treba razlikovati od puštanja i slušanja muzike koja ima za cilj stvaranje određene atmosfere, kao što je npr. tiha, nežna i sporija muzika koja će umiriti telo i duh i pripremiti decu za spavanje ili živa, energična, koja će ih dovesti u aktivno stanje.

Stoga, evo prikaza jedne od aktivnosti koja se može podvesti pod kategoriju slušanja i doživljavanja muzike, ali i inkorporiranje likovnih u muzičke aktivnosti, odnosno integrisanja umetničkih, audio-vizuelnih elemenata za razvoj kreativnosti kod dece. Dovoljno je univerzalna da se može realizovati kod kuće, u vrtićima i u nižem školskom uzrastu dece, a u zavisnosti od opredelenja naglasak može biti više na muzičkom i/ili vizualnom doživljaju i/ili saznanju, kao i stvaranju. Nama je u "Melodium"-u za realizaciju kompletne aktivnosti na času, sa grupama različitog uzrasta (3 - 7 god.) trebalo oko 25-30 minuta. Priprema je bila duža- kako se većina idejnih rešenja za naše časove kreira godinu dana unapred ali dopunjuje i menja u odnosu na okolnosti, materijali su bili spremni nedelju dana ranije. Dobra ideja je značajna za pripremu časa, ali je jednako važna organizacija i realizacija samog toka aktivnosti, odnosno kreativnost nastavnika u implementaciji ideje. Aktivnost smo nazvali "Mesečina":
1) Za inkorpororanje slušanja muzike i likovne aktivnosti, pripremili smo vodene boje. Na tvrđem papiru su belom voštanom bojom nacrtani krug i odsjaj mesečine u zamišljenoj vodi.






2) Kako se na belom papiru bela voštana boja ne vidi, naslikana je talasasta linija koja će odvajati perspektivu noćnog neba od vode, koju će deca naslikati.







3) Pripremili smo bioskopsku atmosferu i gledali insert iz animiranog filma sa muzikom "Clair de Lune", koji nije ušao u zvaničnu verziju Diznijeve "Fantazije".






4) U isečku iz filma nema specifične radnje, već je kroz nijansiranja boje i svetlosna prelamanja prikazana mirna noćna atmosfera, a muzika dominira i priča orkestarskom koloraturom. Pribojavali smo se da će deci, naviknutoj na brze promene i jarke boje i efekte u savremenim crtanim filmovima, ovaj biti dosadan. Međutim, deca su sa velikom pažnjom i tihim, ali primetnim zadovoljstvom pratila tok muzike i video prikaza. Atmosfera koja se stvorila delovala je nestvarno. Stvorio se muk, a zatim se čulo "Hajde opet..."

5) Nakon odgledanog filma, poslušali smo još jednom "Clair de Lune" u klavirskom izvođenju, što je doprinelo atmosferi i koncentraciji za likovnu aktivnost. U razgovoru smo dotakli temu orkestracije, koja je bila drugačija u filmu u odnosu na klavirsko izvođenje. Uočilii smo da, iako je dominirala mirna i nežna atmosfera, bilo je i promene u dinamici, Pričali smo o likovnoj perspektivi, naravno, jezikom koji deca razumeju i o bojama koje smo zapazili na filmu.





6) Objasnili smo deci da smo pripremili specijalan, "čaroban" papir, u stilu muzike, na kojem se ne vidi mesec, već treba da se pojavi tek kada četkica sa bojom pređe preko njega. Upitali smo decu koje boje bi najviše odgovarale za gornju polovinu papira (noćno nebo), a koje za donju (vodu). Inspirisan filmom i muzikom, a potaknut razgovorom, svako je mogao da odabere boje koje želi. Većina dece se opredelila za crnu boju u prikazu noći, a za oslikavanje vodene površine mališani su odabirali plavu, zelenu i ljubičastu.







7) I gle čuda! Kako se četkica sa bojom kretala sa jedne strane papira na drugu, počeo je da se pomalja mesec..







8) Uz Debisijevu muziku, mališani su bili veoma fokusirani...










9) ...nisu imali vremena za priču...








10)...već su se borili sa papirom koji nije hteo da ostane na mestu, što je dobro za razvoj koordinacije pokreta leve i desne ruke.










11) Deca su posmatrala da li se mesec pojavio i na slikama kod drugara.










12) Nije im smetalo što se boja razmazivala i van papira. Starija deca su uočila da se čestim umakanjem četkice u vodu gubi intenzitet boje, te treba više vremena da bi se papir osušio.







13) Neka deca su za vodenu površinu kombinovala dve boje, što je rezultiralo interesantnim nijansama. Još poneki talas, i...









14) ...evo mesečine!










15) "Clair de Lune" by Melodium kids:

Mini koncert u beogradskom "Mercator"-u

U subotu, 4.12.2010. je osvanulo pravo zimsko, ledeno jutro. Imali smo zakazan nastup u tržnom centru "Mercator" u Beogradu za 12 časova, ali smo iz Novog Sada morali da krenemo u 9:15 da ništa ne bismo prepustili slučaju.

Deca su bila vrlo raspoložena i razgovorljiva te nam se činilo da je putovanje trajalo kratko. U autobusu smo još jednom prošli proceduru - kretanje pre i posle nastupa, redosled izvođenja pesama i snalaženje sa mikrofonima. Na mesto dešavanja smo stigli u 11 sati, te je bilo dovoljno vremena za pripremu. Obišli smo scenu a zatim otišli u prostorije za presvlačenje. Dok smo prolazili pored lepo uređenih izloga, decu su najviše mamili šareni slatkiši. Naravno, to smo ostavili za kasnije. Popeli smo se u prostorije za promotere, odakle smo imali pogled na unutrašnjost robne kuće, koja je, iz te perspektive, izgledala ogromno. Presvlačenje, uštimavanje, i - bili smo spremni da se pokažemo u najboljem svetlu. Bina je bila odgovarajuće veličine, ali smo, za svaki slučaj, isprobali osnovne pokrete koji zahtevaju više prostora. To je privuklo prolaznike koji nisu znali za proslavu rođendana Merkatora, pa se ispred bine skupila prilična grupa mališana i njihovih roditelja, iščekivajući naš nastup. Proverili smo CD-e, ozvučenje, mikrofone i - već je došlo 12 časova, kada je najavljen naš koncert.

O samom izvođenju najbolje je sudila publika, koja nam se pridružila pevušeći i igrajući. Izveli smo, kako pesme za mlađu decu ("Kad bi svi", "Hleba, masti...", "Iznad duge"), tako i za školarce ("Tvist", "Oh, When the Saints", "Nastavnički rokenrol"). Najviše nas je interesovalo kako će proći nove pesme, koje smo prvi put izveli pred publikom - "Trla baba lan" i "Walk This Way". Bile su odlično primljene. U prvoj se ističe moderan aranžman, kojeg je napravio Dejan Brkić, sa slatkom, ne preterano zahtevnom koreografijom, te sjajna interpretacija hora i istupanja solista. U drugoj je to vrcav tekst (u kombinaciji srpskog i engleskog jezika) koji govori o "borbi", odnosno neslaganju dečaka i devojčica u predtinejdžerskom uzrastu. Koreografija je zahtevnija, sa čestim promenama formacija koji traže nešto više prostora. Naravno, to je samo osnova za građenje pesme, koju su deca izvela kao profesionalci. Ne mogu da kažem koji "tim" je bio bolji - dečaci ili devojčice, jer su oba iznela specifičan karakter, što i jeste bio cilj.

Nakon sjajnog nastupa usledilo je malo razgovora sa publikom koja se raspitivala postoji li "Melodium" u Beogradu, pa zatim presvlačenje, malo trčkaranja po Merkatoru i povratak kući... Da je vreme bilo lepše, mogli smo otići do ZOO vrta, ali napolju je bilo toliko hladno da smo tu opciju izbacili. Ipak, posle nam je bilo žao što smo se sa vozačem dogovorili za povratak u 13 časova, jer smo mogli ostati da gledamo sjajnu predstavu naših kolega i drugara iz Novog Sada, iz pozorišne trupe "Čarolija".

Nakon svakog nastupa, bar pola probe je posvećeno zapažanjima, komentarisanju o uspešnosti proteklog događaja, što bi se u pedagoškom leksikonu nazvalo "evaluacija" i "samoevaluacija". To nam pomaže da nadograđujemo kvalitet i prevaziđemo sami sebe. Deca su pregledala video snimke i bila veoma zadovoljna izvođenjem. Ustanovili smo male greške, što tehničke (kompjuter nije "slušao" tonca pa je puštao matrice po sopstvenom nahođenju), što naše sitne greške u koracima (koreografiji). Pevanje je bilo izuzetno, stav i komunikacija sa publikom - sjajni!

Sveukupan utisak: odličan, 5!

Prilog za Fejsbuk stranicu "I mi želimo da čujemo kišu"

Anatomija zvuka, sluha i slušnih sposobnosti

Zvuk nastaje vibriranjem opne, membrane i prenosi se vazduhom u talasima te dopire do slušnog aparata i drugih perceptora draži (npr. kože i kostiju) kod čoveka. Nivo (visina) zvuka se meri u frekvencijama, čija je osnovna jedinica herc (Hz), a koja se odnosi na broj krugova (ciklus) kojima talas vibrira u sekundi - što je viši nivo, vibracija je brža (ton čujemo kao viši) i obrnuto.

Dok bebe mogu da čuju frekvencije u rasponu od 20 Hz do 20,000 Hz, prosečna odrasla osoba može da registruje zvuke do oko 16,000 Hz. Osim od biološkog razvoja slušnog aparata, prag čujnosti pojedinog čoveka zavisi od kulture i uticaja sredine. Jedan od prvih istraživača u oblasti zvuka i njegovog uticaja na čoveka, Alfred Tomatis, beleži da zvuci visoke frekvencije (od 3000 Hz do 8000 Hz) utiču na pojedine kognitivne funkcije (mišljenje, opažanje, memorija), zvuci srednje frekvencije (750 Hz do 3000 Hz) podstiču rad srca, pluća i utiču na emocije, a niskofrekventni zvuci (125 Hz do 750 Hz) utiču na fizičko kretanje. Intenzitet zvuka meri se u decibelima, a fizički bol čovek počinje da oseća na 125 decibela. Druge karakteristike, kao što je boja zvuka, nemaju naučno utvrđenu skalu, već se za njihovo raspoznavanje upotrebljavaju subjektivni izrazi (u teoriji evropske muzike zvuk se razlikuje od muzičog tona, koji je određen visinom, jačinom, trajanjem i bojom).

Tomatis je prvi, sa naučnog stanovišta, pručavao distinkciju između psihologije slušanja i sluha. Razjasnio je preovlađujuću funkciju desnog uha u kontrolisanju govora i muzikalnosti i razvio tehnike kako bi poboljšao te funkcije. Njegova tvrdnja da „glas može da reprodukuje samo ono što uho može da čuje“ je poduprta teorijom koja je našla praktičnu primenu u razvoju govora, a usvojen je naziv teorije „Tomatisov efekat“ od strane Francuske akademije medicinskih nauka. Tomatis je došao do saznanja da fetus unutar materice čuje zvuke, te da uho fetusa postaje funkcionalno oko četvrtog i po meseca trudnoće. Obimnim istraživanjima koja je započeo 1950. godine, stvorio je novu paradigmu razvoja uha proučavajući vestibularni sistem koji ljude čini sposobnim da održavaju ravnotežu i regulišu pokrete mišića. Taj sistem integriše informacije prenete zvukom, organizuje ih i omogućava čoveku da razlikuje horizontalno od vertikalnog i da se po sopstvenoj volji kreće u željenom pravcu. Pravilno slušanje pozitivno utiče na čoveka - od boljeg upravljanja sopstvenim glasom, do lepšeg rukopisa i držanja tela, dok poremećaji u vestibularnoj funkciji rezultiraju smetnjama u govoru i slabom koordinacijom pokreta. Kako su slušni nervi putem moždine povezani sa svim mišićima tela, zvuk direktno utiče na mišićni tonus, ravnotežu i fleksibilnost, a vestibularna funkcija uha direktno utiče na očne mišiće, vid i pokrete lica, kao i na žvakanje i ukus. Unutrašnje uho je povezano sa grlom, srcem, plućima, stomakom, jetrom i drugim unutrašnjim organima te se zvučne vibracije i na taj način prenose i nalaze u interakciji sa parasimpatičkim nervima.

U poređenju sa opštim sluhom, što podrazumeva sposobnost prijema auditivne informacije putem ušiju, kože i kostiju, slušanje jeste sposobnost da filtriramo, da se selektivno usresredimo i odreagujemo na zvuk. Ukoliko je osoba nesposobna da sluša, neće biti u stanju da usavrši sofisticiranije metode učenja. U interakciji sa ljudima, većinu vremena provodimo slušajući. Prema navodima Kembel, D. (2004) istraživanja ukazuju da slušanje čini 55 procenata naše svakodnevne komunikacije, dok govor zauzima 23%, čitanje 13% i pisanje 9%. Pravilno slušanje – čitavog spektra zvukova omogućava nam da budemo daleko prisutniji u sadašnjem trenutku.

Objektivni tok vremena ljudi percepiraju putem optičkih, akustičkih i taktilnih osećaja. Od svih ljudskih organa, „uho je najsposobnije da razlikuje najmanje vremenske intervale, što ga čini najsavršenijim aparatom vremena“(Nastasijević, 1972). Psihološkom analizom zvučnih i statičkih osećaja, organ sluha i ravnoteže služi kao pouzdani instrumenti saznanja vremena i prostora, a to su aritmetička i geometrijska poimanja. Nastasijević ukazuje na recepciju umetnosti preko dva čula – oka i uva, a izdvaja muziku kao umetnost koja se prima i putem kožnog osećaja vibracija. On smatra da u ljudskoj koži postoji kvalitativna razlika u osećanju niskih i visokih frekvencija, te dovodi u vezu ritam i čulo senzibiliteta (organum tactus). „...mi ritam možemo uvom da čujemo, okom da vidimo, ali i isprekidanim dodirima naše kože na ma kome mestu, možemo sigurno da ga osećamo“. Osobe koje u isto vreme imaju oštećen i vid i sluh mogu da osete muziku dodirom, te takav način percepiranja sveta postaje jedno od vrlo važnih komunikacijskih sredstava sa okolinom.

Objašnjavajući uticaj zvuka na ljudski organizam prirodnim (biološkim) putem, tek se načinje tema o uticaju muzike kao društvenog fenomena. Iako je muzika sačinjena od zvukova i zvučnih predstava, ona je mnogo više od zvuka. Muzika, kao umetnost stvorena od strane čoveka, je ideja prenesena u tonove i tonska sazvučja koja u slušaočevoj svesti stvara određena emocionalna stanja i predstave.

Literatura: biće ispisana naknadno...

(Izvod iz seminarskog rada „ Uticaj muzike na razvoj sposobnosti“, studenta Aleksandre Grbić Hrustić (2005) Postidplomske studije „Menadžment u obrazovanju“, ACIMSI - Univerzitet u Novom Sadu. Predmet: „Menadžment samorazvoja i samoaktualizacija“. Profesor: dr Milka Oljača.)

I mi želimo da čujemo kišu - prvi deo

Potaknuta pozivom da "lajkujem" Fejsbuk stranicu "I mi želimo da čujemo kišu", razmišljala sam o tome kako u "Melodium"-u nikada nismo imali dete koje je imalo teža slušna oštećenja. Da li, obzirom da "Melodium" nema takva iskustva, mogu da pružim ličnu perspektivu?

Bilo je kod nas dece sa raznim, posebnim potrebama, kao što i sada radimo sa njima. U nekim slučajevima, efekti našeg rada, ili muzičko-pedagoškog uticaja su bili izvanredni. Punim srcem smo pratili kako dete raste, muzički i društveno se razvija jednako kao i druga, psihofizički zdrava deca. U takvim primerima ključnu ulogu su odigrali roditelji koji su bili na našim časovima - prvo kao pomagači, a zatim samo kao posmatrači, ne uključujući se u tok aktivnosti (upravo ove godine je u jednoj grupi mališan sa izvesnim oblikom autizma, za kojeg prosečan posmatrač ne bi primetio da se razlikuje od druge dece, naprotiv: on ima izvanredan sluh i među najboljim je pevačima, potpuno posvećen muzičkom doživljaju i izražavanju).

Primetili smo da se neuspeh (odnosno ne-napredak, status quo) dešavao kod dece čiji roditelji nisu prihvatali da je neophodna stručna pomoć, kao osnova, a tek onda muzička edukacija u terapijske svrhe, odnosno, u najčešćem slučaju kod nas, radi socijalizacije, inkluzije deteta. Muzički pedagozi koji rade u "Melodium"- u nisu muzikoterapeuti i ne mogu pomoći u slučaju težih obolenja. Ipak, inkluzija dece sa posebnim potrebama, koja se sad i zakonski uvodi u osnovne škole, kod nas je oduvek postojala. U toj oblasti smo se samousavršavali i kontinuirano učimo - kako teorijski, tako i iz praktičnog iskustva.

Moje, lično iskustvo sa raznovrsnom decom je... raznovrsno. U internacionalnoj školi (E.L.C., Bangkok, Tajland) sam radila sa decom oštećenog sluha koja su imala slušne aparate, te sam ih posmatrala jednako/drugačije kao i bilo koje dete. Deca sa autizmom, kao i ona sporijeg mentalnog razvoja su imala pratioca/asistenta, uz kojeg su izvršavala zadatke. Logoped je dolazio u školu u kontinuiranim vremenskim intervalima i beležio razvoj govora sve dece, te su se nastavnici konsultovali u pristupu prema deci koja napreduju brže ili sporije, tako da se iskoristi maksimum. I među "običnom" decom u školi je bilo mnogo specifičnih potreba, koje se medicinski ne klasifikuju kao "posebne" - to su bila deca koja, iz raznih razloga, nisu primala pažnju roditelja onoliko koliko im je trebalo, ili koliko su želela (odnosno optimalno) te su neuobičajena ponašanja zahtevala konsultacije sa specijalistima. Bilo je i usvojene dece, kao i dece iz "foster family", odnosno porodica koje služe kao utočište za decu zanemarenu od bioloških roditelja. Sva ta deca su imala individualne, posebne potrebe. Kako sam profesionalno bila klasifikovana kao "music specialist teacher", bila sam uključena u većinu projekata koji su se obavljali timski, zajedničkim snagama. A opet, svako je imao svoju, specifičnu oblast, odnosno zaduženja. Deluje idealno, zar ne? Nije, samo je optimalno, odnosno svako je davao maksimum koji je mogao: kako roditelji, nastavnici, specijalisti, pa tako i deca.

Posvećivanje pažnje deci sa posebnim potrebama ne znači samo da treba pojačati odgovornost osobe koja je tome svakako posvećena (profesionalno, ili kao roditelj), već podizati kolektivnu svest o tome da smo svi različiti. Neki kažu da nismo - da su svi ljudi jednaki...

Jednaki smo u tome da smo različiti.

Sandra.

I mame slušaju "lame - vrdalame"

Dobili smo dosta pohvala za CD "ZavrzLAME, vrdaLAME i druge lame" koji je ovog septembra izašao iz "Melodium" produkcije. Osim toga što je svako dete pronašlo "svoju" pesmu (još se ne nazire "hit", već je svakome neka druga omiljena), izgleda da ni roditelji ne odolevaju muzičkim igrarijama. Jedna mama mi rekla da, osim toga što njene ćerke obožavaju pesme sa novog CD-a, ona ih sluša kad je sama kod kuće. Kaže da joj je CD dinamičan i zabavan, a da čak i tata peva "Rem sem sem" po ceo dan (psssst, nećemo nikom reći).

Ovčije boginje (Varicella)

Varičela je najčešće blago oboljenje koje traje 2 do 3 nedelje. Zahteva izolaciju bolesnika, ležanje i simptomatsku terapiju. Početni simptomi su povišena temperatura, kašalj, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, a zatim osip praćen svrabom (boginje). Nakon pucanja plikova nastaju kraste, što je praćeno padom temperature.

Izvor infekcije je sekret obolele osobe. Virus varičele se prenosi putem kapljica za vreme akutne faze bolesti (1-2 dana pre izbijanja osipa) pa sve do kraja inkubacije (period otpadanja krastica). Virus je neotporan u spoljašnoj sredini i lako ga uništavaju fizički postupci i hemijska sredstva.

Od virusa varičele najčešće oboljevaju deca ranog uzrasta, do deset godina starosti, a mogu da obole i odrasli koji je nisu preležali. Deca tu bolest mnogo lakše podnose od odraslih, kod kojih mogu nastati komplikacije. Trudnicama koje je nisu preležale preporučuje se oprez. Nakon preležane bolesti ostaje trajan imunitet.

Izvor: skraćena kompilacija informacija sa web sajta: www.doktor.rs (Udruženje RODITELJ, postavljeno 3. 04. 2008) www.stetoskop.info , (postavljeno 22.01.2007)

"Melodium" ozbiljna nota:

Kako se virus varičele (kao i većina virusnih infekcija) najviše širi sa kraja jeseni, tokom zime i početkom proleća, mlađa deca koja pohađaju “Melodium” najčešće oboljevaju u tom periodu. Naša postavka je kao i kod svakog drugog, očekivanog virusa u predškolskom uzrastu dece:

Ukoliko je dete koje pohađa “Melodium” bilo u kontaktu sa obolelom osobom ne može se znati da li je i/ili kada inficirano, ali roditelj treba da prati zdravstveno stanje deteta. Ukoliko se pojave simptomi, očekuje se da, uz konsultaciju lekara, dete ostane kod kuće do kraja inkubacije. Svakako da je poželjno da nam roditelj javi ukoliko je dete obolelo, te se trudimo da omogućimo nadoknadu časova kad dete ozdravi.

Ukoliko među “Melodium” mamama ima trudnica koje nisu preležale ovčije boginje, radi njihove sigurnosti preporučujemo da ne dolaze u kontakt sa decom u periodu od kraja jeseni do početka proleća.

"Melodium" vesela nota:

Tokom bolesti, odnosno kućnog mirovanja, “Melodium” recept za ozdravljenje je:

• Slušati “Melodium” CD sa pesmama koje će pomoći detetu da se ne oseća izolovano od drugara: tokom visoke temperature, slušati nežne i lagane pesme (“Iznad duge”, “Dugine boje”, “Mali medo”, “Kad bi sve kišne kapi”, “Šta detetu treba”).
• Nakon pada temperature slušati (i pevati) vesele pesme u bržem ritmu.
• Pomoći detetu da se ne češe tako što će se zabaviti rukama uz “Melodium” brojalice (“Bazu, bazu buc”, “Bila jednom jedna lama”, “Dve crne ptičice”, “Rem sem sem”).
• Preduprediti komplikacije koje mogu nastati češanjem podsećanjem na čika Jovinu pesmu koju smo učili u “Melodium”-u: “Pre i posle jela treba ruke prati...”
• Izmišljati nove pesme o ozdravljenju. (hmm, to nas je podsetilo da i sami moramo kreirati neku takvu pesmu).
• Biti pozitivan. (dobro je što su boginje došle u posetu kad je dete malo, a ne kad odraste, npr. u vreme ispita. Sjajno je kad prolaze bez dodatnih komplikacija).
  

Eh, vašar...

Nikada do sada nisam bila na vašaru. Kao gradsko dete, bez babe i dede na selu, mogla sam videti vašar samo na TV ekranu. U detinjstvu, najbliži doživljaj tome je bio novosadski sajam, na koji me je tata vodio više u edukativne svrhe, objašnjavajući upotrebu mašina i proizvoda, a zaobilazeći primamljive tezge sa hranom i sve druge zabavne, šarene i primamljive stvari.

"Melodium" do sada nije nastupao u okviru manifestacije "Grožđebal" u Sremskim Karlovcima. Karlovci su divno mesto za šetnju u svakoj prilici, te sam rado prihvatila poziv za nastup. Za decu je vrlo važno da steknu izvođačko iskustvo, na različitim binama i u različitim okolnostima. Za "Melodium SHOW hor", koji je uvek izvođački pripremljen, poziva ima i previše, ali je to bila lepa prilika da se družimo, svi zajedno, van Novog Sada. Pa još na vašaru.

"Melodium klince", odnosno naše mališane od 5 do 7 godina ne vodim toliko često na nastupe iz više razloga. Kao prvo, na časovima radimo mnoge (druge) aktivnosti koje nisu izvođačkog karaktera, te se usresređujemo na sam vaspitno-obrazovni proces. Dalje - mnoge bine i organizacija nastupa nisu prilagođeni za decu tog uzrasta, te postoji problem fizičko-tehničke bezbednosti. I poslednje, ali ne manje važno - svaki nastup je izlaganje javnosti što može predstavljati mali stres za dete, te je uzrast od 5 godina donja granica do koje bi pedagozi trebali ići (drugačije je u vrtićima, odnosno u poznatom prostoru, sa roditeljima u publici). Dakle, to je bila divna prilika za provod najmlađih. Neko je na času spomenuo da tamo ima i ringišpila, te su klinci brojali dane i noći do polaska. Eh, vašar...

Nakon što smo se parkirali, prva slika, a time i utisak, koji me je dočekao je utisak veselja prethodnih noći i dana. O tome govore razbacani papiri i polupane flaše koje su radnici počeli da skupljaju uoči našeg dolaska. Uhvatila me tuga kada sam videla karlovački kanal ispunjen smećem. Raspoloženje je popravljeno šetnjom kroz šarene tezge sa autentičnom robom, ručno rađenim đinđuvama i đakonijama. Prodavci su lagano iznosili robu, šetači nisu nigde žurili, nije bilo buke. Ljudi su ispijali kafu natenane. Da sam napravila fotografiju, naslovila bih je sa "Dan posle". Očigledno je da je noć bila burna. Eh, vašar...

Činilo mi se da sam se dobro razumela sa organizatorima da ćemo nastupiti na pozornici na trgu, u centru, jer u dogovorima nije bilo pomena o drugoj bini. Trudila sam se da prethodno temeljno proverim datum i vreme nastupa, kao i najvažniju stavku - vremensku prognozu - jer su to najčešći prospusti organizatora, koji dovode do velikog zastoja u programu. To je sve odrađeno po protokolu. Ipak, tek kad smo došli kod bine u centru shvatila sam da to nije mesto našeg nastupa, već malo dalje, u "Ekološkom centru". Ništa strašno. Budući da su svi moji đaci došli dvadesetak minuta ranije, usmerili smo decu i roditelje ka tom mestu.

Dvorište "Ekološkog centra" su brzo ispunili (ili prepunili) mališani i njihovi roditelji, te je atmosfera bila prisna. To je prijalo našim "Melodium klinicima", koji su bili slobodni i puni energije za nastup. Jovana i ja nismo morale da brinemo da će se neko izgubiti ili povrediti. Bina je bila nisko postavljena, a dvorište omeđeno zidom tako da smo mogle da otpratimo kretanje mališana. Iako nije bilo čekanja, nije bilo ni vremena za temeljniji dogovor sa ton-majstorom oko ozvučenja, jer smo izgubili vreme u šetnji i usmeravanju roditelja sa jedne lokacije na drugu. Ton-majstor je bio vrlo susretljiv, ali tehnička oprema nije bila odgovarajuća pa je zvuk bio jako loš. Iako smo sa bine jedva čuli instrumentalnu podlogu, deci to nije smetalo da punog glasa i još punijeg srca prenesu muzičke poruke. Čini se da ni publici to nije smetalo, jer su najmlađi slušaoci vrlo brzo počeli da đuskaju i veselo pevuše sa nama, a to su prihvatili i odrasli. Sjajna publika!

Budući da je "Melodium SHOW hor" prošao i sito i rešeto u raznim uslovima, nije se dao zbuniti nejasnim razglasom. Svaki nastup je novo učenje, snalaženje u drugačijim okolnostima. Deca su bila vedra i dala maksimum, kao pravi profesionalci. Žao mi je što bina i prostor nisu bili ukrašeni, jer bi to svakako doprinelo osećaju veselja i šarenila kojim je prožet "Grožđebal". Repertoar hora je bio prilagođen očekivanoj publici - mlađoj deci, te smo ovog puta pevali pesme samo na srpskom jeziku.

Nakon našeg mini-koncerta, neki su ostali da gledaju predstavu za decu, a neki su se prošetali ulicama koje su vrcale od primamljivih stvarčica, od slatkiša i šareniša do, naravno - vina. Puna šaka radosti. Eh, vašar...

I ja bih da letim kao Duška!

Krajem avgusta, u "Melodium" je sa mamom došla naša "stara" četvorogodišnja učenica da se upiše u sledeću školsku godinu. Prošle godine je bila u grupi kod naše nastavnice Duške. Mama me upita gde je Duška, te objasnih da je baš u tom trenutku u avionu, stiže iz Grčke.
Obratih se devojčici i rekoh: "Duška upravo leti do nas."
Nakon izvesnog vremena, devojčica kaže mami: "Mama, i ja bih da letim kao Duška!"

*********************
U našoj čekaonici, zapodenuo se razgovor između roditelja i dece - šta će ko biti kad poraste. Pitali jednu klincezu, a ona nikako da smisli.
"Ja ću da budem... ja ću da budem...Duška!"

*********************
Jednog dana, Duška se razbolela pa ju je Sandra zamenila na času sa najmlađima. Sledeće nedelje, Duška se vratila. Pita dvogodišnji mališan tatu: "A gde je ona druga Duška?"

*********************

Koncert hora "Perpetuum Jazzile" u Novom Sadu

Novosađani koji sinoć nisu bili na koncertu hora Perpetuum Jazzile su propustili retku priliku za muzički doživljaj u iskrenoj, sjedinjenoj emociji izvođača i publike.

Slovenački jazz hor, koji ove godine slavi 25. rođendan, postao je svestski poznat i veoma popularan tek poslednjih nekoliko godina, pod umetničkim rukovodstvom Tomaža Kozlevčara. Fanovi širom sveta su zadobijeni vrtoglavom brzinom nakon puštanja i širenja video- hita Africa na Youtube-u.

PJ hor nas je počastio pregrštom stilova u vokalnom izvođenju, a cappella (ne, nije u kapeli, acapela, ili o capela, kako su neki novinari pisali ili lektori prevideli: treba dva "p" i dva "l"), od jazz-a, kao osnove, preko bossa nova-e, swing-a, funk-a, gospel-a i pop-a, čak i rap-a. Guste harmonije u preciznom ritmičkom izvođenju (koje publici zvuči i izgleda ležerno otpevano), bile su propraćene zvucima tela i odmerenom koreografijom. Maestro Kozlevčar, ne samo da je fantastično vodio hor, već i kompletan show - sjajno se snalazeći na (nekadašnjem) srpskohrvatskom jeziku i animirajući publiku. Ni humor nije izostao, naročito u "duelu" između izuzetnog vokalnog perkusioniste, Sašo Vrabiča, i tenora beogradskog porekla, Vanje Dizdarevića (mada po govoru on pomalo "vuče" na lalinski).

Vrhunac koncerta je, naravno, bila Afrika, zatim evropska himna na temu Betovenove Ode radosti (Joyful, joyful) i južnoafrička himna Nkosi Sikelel' iAfrika. Sa kojom pesmom je završen koncert? Verovatno Bee Gees Medley. Ne mogu da se setim. Vreme je stalo.

Nisam pogledom mogla obuhvatiti koliko je koncert bio posećen, ali mi je poznato da su ljudi dolazili iz Zrenjanina, Subotice, Beograda i udaljenijih gradova u Srbiji. Gužva je bila sasvim prihvatljiva, ljudi se nisu gurali, a publika je rado prihvatala instrukcije dirigenta. Kako se tik pred koncert igrala važna košarkaška utakmica, bilo je i nekih tipova koji su zalutali na koncert, pa su pod uticajem alkohola mislili da su na utakmici. Kad vidim takve ispade, bude me sramota što smo u istom gradu. Srećom, nije bilo strašno i nije remetilo tok koncerta. Sa druge strane, obradovalo me je to što sam videla mnoga, mnoga mlada lica, čak i mališane (iako je bilo jako kasno). Osim roditelja, neki od učenika Melodium-a su takođe bili u publici (bravo!).

Postalo je sasvim uobičajeno da muzičari sami izdaju, a zatim na koncertima prodaju svoje CD-ove, kako bi iole isplatili uložen trud i mogli da se samofinansiraju. Nadam da su Novosađani kupovali CD i DVD "Perpetuum Jazzile" nakon koncerta kako bi se zahvalili tim muzičarima za besplatan, a fantastičan doživljaj. Ako 1000 dinara za CD zvuči mnogo...to je 10E. Ili tura pića za društvo. Ako CD niste kupili na koncertu, možete naručiti preko PJ sajta www.perpetuumjazzile.si/en. Zahvalite im se. Zaslužili su. (Ne, niko me ne plaća za reklamu, radi se o kolegijalnosti i isticanju vrednosti.)

Bravo i za Centar Za Kulturnu Animaciju koji nam je doveo Slovence. Svaka čast! Ozvučenje i rasveta - Jan Audio, sjajno!

Perpetuum Jazzile i maestro Kozlevčar - hvala za doživljaj. Moj duboki naklon!

Sandra.

Izveštaj o upisu 2010/11 godine

Kao što smo i očekivali, većina naših "starih" đaka je nastavila školovanje, a najverniji i najvredniji polaznici originalnih "Melodium" programa (Melodium 1, 2, 3, 4, Nivo 1, Nivo 2) su dobili ZLATNE KARTICE.

Interesovanje za najmlađu grupu, Melodium 1, je veliko, tako da su te grupe uglavnom popunjene - ostalo je još jedno-dva mesta za termine tokom radnih dana. Pravimo listu za subotnju grupu od 10h, koja će krenuti sa radom čim se bude prijavio dovoljan broj polaznika. Zainteresovani koji se naknadno jave će biti na listi čekanja, te ćemo voditi računa o tome da ih obavestimo čim se ukaže slobodno mesto.

Kasniji termini za grupe Melodium 2 su uglavnom popunjeni, a ostalo je mesta u terminima od 16:30.

U dva večernja termina za grupe Melodium 3 su se već prvih dana upisali naši stari članovi, deca koja su napunila 5 godina, a primili smo i nekolicinu novih drugara. Interesovanje za taj uzrast je veće nego što smo očekivali, tako da smo otvorili upis za još jednu grupu, ponedeljkom i petkom od 16:30 i nazvali je "Melodium 2/3. Tu ćemo primiti i one koji su na granici da dostignu petu godinu (4,5). To su naši najstariji predškolci, koji već vežbaju muzičko izvođaštvo na sceni i na manifestacijama za decu nastupaju kao "Melodium klinci". Sredinom godine sa tim grupama počinjemo upoznavanje sa klavijaturom, a kad deca dostignu sedmu godinu (ili krenu u školu) napreduju u programu Melodium 4.

Prošle godine smo imali veoma talentovane đake u grupama Melodium 3, koji su sazreli za učenje sviranja instrumenta - klavira, sintisajzera i gitare. Tako je naša grupa Melodium 4 popunjena već na samom početku upisa. Pored toga što u tom programu deca prave početne korake kao instrumentalci (na individualnim časovima), nastavljaju uvežbavanje lepog i pravilnog pevanja na grupnim časovima, nastupaju kao "Melodium klinci" i kroz igru i zabavu se upoznaju sa muzičkom notacijom. Tu trenutno nemamo mesta, i mislimo da će tako ostati do kraja godine, jer deca vrlo rado pohađaju nastavu kod naših sjajnih nastavnika. Vladan, instruktor gitare, i Andrea, nastavnica klavira, inspirišu učenike prijateljskim stavom i savremenim pristupom.

Nivo 1 čine deca od 8-10 godina, uglavnom izrasla iz grupa Melodium 4, ili drugi instrumentalni početnici. U toj grupi imamo još samo dva mesta. Pored individualne nastave instrumenta, deca na grupnim časovima uče osnove muzičke pismenosti. Iako to jesu osnove predmeta poznatog kao "Solfeđo" i "Muzička teorija" u tradicionalnim školama, (koji, moramo primetiti, nisu među omiljenima), naša nastavnica Jovana, uz pažljivo pripreman program rada, čini nastavu kreativnom i aktivnom, te te se usvajanje znanja primenjuje na muzičke veštine: sviranje, pevanje, komponovanje. Da deca rado uče sa Jovanom, dovoljno govori predložak koji su joj sama deca nadenula: "vesela" Jovana.
U Nivo 2 se upisuju deca koja su uspešno završila naš program Nivo-a 1, ili instrumentalci od 9-12 godina sa osnovnim muzičkim predznanjem. Princip je isti kao u Nivo-u 1, sa novim muzičkim saznanjima i veštinama. Kako taj program po prvi put kreće ove godine, imamo otvorenih 5 mesta.

Svi ostali učenici su kod nas klasifikovani kao "instrumentalci", odnosno pohađaju program klavira, sintisajzera ili gitare, jednom ili dva puta nedeljno (uz osnove solfeđa i muzičke teorije svake druge nedelje). Primamo decu starijeg školskog uzrasta, srednjoškolce, pa i odrasle. Za sada, za gitaru više nemamo mesta, a za klavir i sintisajzer imamo još nekoliko.

"Melodium SHOW HOR" je već krenuo sa probama - upisali su se skoro svi stari članovi, osim najstarijih devojaka koje smo uputili na solističko vokalno izvođaštvo. Upis je i dalje otvoren za decu školskog uzrasta, do 14 godina, a imamo slobodnih 5 mesta. Za razliku od drugih programa, gde je presudan afinitet učenika a ne stepen muzikalnosti, za pristup horskoj grupi je potreban određen vokalni nivo koji se utvrđuje na audiciji. Probe i nastupi su zahtevni, ponekad naporni, ali uvek zabavni (bar tako misli Sandra, koja se trudi da bude stroga, ali joj ne uspeva).

"Musical English" je program sa kojim prvi put krećemo, od ove godine. Iako je eksperimentalan po sadržaju (upoznavanje engleskog jezika kroz muziku i obrnuto - muzike kroz engleski jezik), zadržali smo formu programa Melodium 2 i 3. Kako u našim "muzičkim" programima pevamo pesme na jezicima iz celog sveta, tako ćemo u ovom "engleskom" programu pevati "samo" pesme na engleskom jeziku, kroz koje ćemo obrađivati osnovne pojmove u datom kontekstu. Interesantno zamišljen, taj program tek treba da se dokaže, sa našom Duškom kao predvodnicom koju deca neizmerno vole. Stoga nije ni čudno što su se grupe popunile već prva dva dana upisa.

Dakle, upis je bio veoma aktivan. Trudili smo se da odgovorimo na želje naših starih i novih polaznika. A, sad, svi na radne zadatke - treba da opravdamo poverenje naših učenika i roditelja. Želimo svima uspešnu muzičku 2010/11 godinu!

Renoviranje

Dok su se mnogi odmarali kraj morskih talasa, "Melodium" tim se tokom letnjeg raspusta pretvorio u tim raspevanih majstora. Ne samo da smo majstorski snimili novi CD, već smo naše prostorije u Milovana Glišića prevrnuli, izvrnuli i tip-top sredili kako bismo novu školsku godinu dočekali u novom ruhu.

Iako nikad ranije to nismo radili, naučili smo da tapaciramo, molerišemo i skidamo staru boju sa drvenarije. Atmosferu je održavala, pričama i pesmama, naša vesela Jovana, koja se izborila sa bojama kao pravi profesionalac, dok je Andrea proračunavala odnos premaza i hvatala se u koštac sa lepljenjem zaštitnih traka. Najviše muke nam je zadavala svetlo žuta boja, a najviše nam se dopada kako, u kombinaciji sa ostalim, izgleda bordo.

Oleg i Vladan su uspešno tapacirali sva vrata. Toliko im se dopao rezultat da su zamalo promenili profesiju. Sandri je molerisanje predstavljalo odmor i zabavu, u poređenju sa pripremanjem knjiga, udžbenika, radnih sveski i ostalih materijala koji su zahtevali dugotrajno sedenje pred kompjuterom tokom celog avgusta. Duška nas je moralno podržavala iz daljine, bodreći i navijajući, uz opravdan izostanak. Oduševljena je onim što ju je dočekalo.

Rezultati su očigledni! Obzirom da sažimamo dva prostora u jedan (oprostili smo se od prostora u Grčkoškolskoj 6), osvežili smo i drugu prostoriju ("Nasmejanu" učionicu) za programe Melodium 2 i Musical English. U WC i kupatilo smo stavili nove uređaje za održavanje higijene, a u čekaonii postavili laminat i displej fotografija na zidu. Klavirska soba je živnula postavljanjem tapeta i gumenog poda. Preostalo nam je da sredimo pokretni studio za snimanje audio materijala, kojim bi beležili dostignuća naših učenika i svih onih koji žele da se okušaju kao pevači.

Prezadovoljni smo što smo poboljšali uslove za rad, ne samo estetski, već i organizaciono, ali najvažnije su nam reakcije dece i roditelja. Oni koji su se prvi upisali su promene ocenili veoma pozitivno. Kako se vama dopada?

Čekamo vas na upisu, svakog radnog dana od 16h do 20h, u našim renoviranim prostorijam u Milovana Glišića 8. Časovi startuju 1. septembra.

Muzički pozdrav od nastavničkog tima: Sandre, Jovane, Andree, Duške i Vladana!