U „Melodium“ – u svako dete voli časove instrumenta na kojima uči osnove tehnike sviranja. Zahvaljujući našim sjajnim nastavnicima, na časovima su deca angažovana i aktivna. Ipak, šta se dešava kada dete ode sa časa?Nastavnikov zadatak je da na času detetu daje smernice kako da vežba – a sam posao vežbanja se ostvaruje samostalno. Ukoliko od početka učenja sviranja na instrumentu dete počne da vežba samostalno, izgradiće osećaj lične odgovornosti, što doprinosi ne samo muzičkom napretku, već i rezultatima u školi i uopšte životu.
Takvim pristupom muzika / vežbanje postaje deo života deteta, čime smo bliži ostvarenju cilja kojim se učenik osposobljava da samostalno čita, piše, sluša, analizira, istražuje, doživljava i interpretira muziku.
Pripremili smo sugestije u pružanju roditeljske motivacije za učenje sviranja instrumenta. One se prvenstveno odnose na roditelje dece mlađeg školskog uzrasta, ali će koristiti i roditeljima tinejdžera.
1. BUDITE ZAINTERESOVANI
Osnovno što možete učiniti je da pokažete interesovanje za aktivnosti na času i potaknete dete da bude spremno za sledeći čas . Generalna zainteresovanost može se iskazati željom za saznanjima o instrumentu i kompozicijama, npr. postavljanjem pitanja: „Čemu služi desna pedala kod klavira?“, „Koji je najviši ton koji sviraš u _______ kompoziciji? “ Zašto se u bas ključu note na istim linijama zovu drugačije nego u violinskom?“, “Šta ti je najteže da odsviraš? Zašto?“ Pri tome, ne trudite se da proveravate znanje, već da razmenjujete iskustva i utiske.
Deca imaju prirodnu potrebu da budu u centru roditeljske pažnje, što omogućava napredak.
2. RAZUMITE I PODSTIČITE
Podstrek ima veliku ulogu u promeni ponašanja. Ukoliko uvidite da dete nešto radi dobro i pohvalite ga, verovatno je da će se takvo ponašanje ponoviti. Još veći uticaj se ostvaruje ukoliko roditelj tačno zna na šta treba obratiti pažnju i ako pohvali dete za konkretnu aktivnost. Npr. „Čuo/la sam da si uvežbao/la u sporom tempu drugi red koji je problematičan. Ponosan/na sam što si uspeo/la da ga savladaš!“, ili „Dopada mi se kako sad zvuči kompozicija koja te je dugo mučila“.
Ukoliko je dete frustrirano greškama koje pravi tokom vežbanja, 
roditeljska pomoć se može sastojati iz saosećanja („Vidim da te taj takt baš muči...“) ili sugestije da taj deo pokuša da odsvira na sasvim drugačiji način – brže, sporije, napamet, smešno, tužno... Neretko, u pitanju je samo mentalna blokada jer dete ponavlja istu grešku umesto da je ispravlja, pa treba pribeći drugačijem pristupu. Tu metodu često koristimo na samim časovima.
roditeljska pomoć se može sastojati iz saosećanja („Vidim da te taj takt baš muči...“) ili sugestije da taj deo pokuša da odsvira na sasvim drugačiji način – brže, sporije, napamet, smešno, tužno... Neretko, u pitanju je samo mentalna blokada jer dete ponavlja istu grešku umesto da je ispravlja, pa treba pribeći drugačijem pristupu. Tu metodu često koristimo na samim časovima.
Instrumentalni pedagozi se, generalno, slažu u stavu da roditelj ne treba da ukazuje detetu na način ispravljanja greške, jer je to posao nastavnika. Umesto toga, zadržite se na usmerenju da biste želeli da čujete problematičan deo „odsviran na drugačiji način“.
Ne zaboravite da stalne pohvale bez opravdanog razloga zvuče lažno – dete to oseća. Pohvala za konkretnu aktivnost govori da ste se udubili u problematiku.
Podstrek, ohrabrivanje i razumevanje roditelja su ključ uspeha.
3. PODSEĆANJE NA CILJEVE
Uspešnost vežbanja zavisi od razumevanja i sprovođenja uputstva nastavnika, konkretnih zadataka za tekuću nedelju. Tražite od deteta da prepriča šta treba da unapredi, kako biste bili sigurni da je dete shvatilo šta treba da vežba. Neka vam dete izloži na koji način planira da dođe do rezultata. Nastavnik obično ispiše beleške sa zadacima koje treba ispuniti do sledećeg časa. Najbolje će biti da se o ovome razgovara odmah nakon časa, dok su utisci deteta sveži.
Podsećanje na konkretne zadatke vodi ostvarenju ciljeva, korak po korak.
4. ORGANIZUJTE
Čak i kada su detetu jasni zadaci za sledeću nedelju, nekada se čini da ih je previše, te sama pomisao na organizovanje dete sprečava da krene u akciju. Vi mu možete pomoći da pronađe najbolje vreme za vežbanje, u određivanju koliko dugo će da traje, ili kada će se dešavati. Ne mora se sve što je nastavnik zapisao vežbati u istom danu. Pristupite tom poslu kao konsultant deteta. Kontrolišite neopaženo, podsećajući npr. dete koje stalno svira istu pesmu - da je _______ kompoziciju odlično uvežbao i ali biste voleli da čujete sledeću u tako dobrom izvođenju.
Organizacija vežbanja doprinosi stabilnosti i samopouzdanju deteta, te vodi dete ka ostvarenju zadataka.
5. ISTAKNITE PLAN VEŽBANJA
Uštedećete vreme i bolje organizovati nedelju ukoliko odmah nakon časa zabeležite raspored vežbanja za tu nedelju i okačite ga na vidno mesto. Deca su preopterećena u školi i teško je balansirati između brojnih obaveza, ali je veća verovatnoća da ono što je zapisano bude i ispunjeno. U dogovoru sa detetom možete utvrditi plan vežbanja spram drugih obaveza, raspoređujući prioritete i ostavljajući mogućnost promene. Važno je da dete učestvuje u kreiranju plana, jer time pojačava osećaj odgovornosti ne samo prema roditelju i nastavniku, već i prema sebi.
Plan vežbanja usađuje u detetu osećaj odgovornosti, ali i kontrole nad sopstvenim životom.
Nastavak u narednom blogu.
No comments:
Post a Comment