Muzičko druženje

Koncerti obično omogućuju učenicima scensko iskustvo i šansu za javno predstavljanje veština i vokalno-instrumentalnih dostignuća. Da bi doživljaj bio prijatan, a time predstavljao i motivacioni stepenik za izvođača, neophodno ga je pripremiti pred poznatom publikom punom podrške. To je jedan od razloga za organizovanje druženja i preslušavanja učenika instrumentalnog odseka naše škole.

Predstavilo se pedesetak đaka našeg instrumentalnog odseka od kojih je više od dve trećine mlađeg školskog uzrasta. Od početka školske godine su prošla nepuna tri meseca što je za početnike dovoljno da započnu pravilnu postavku tela i šake i nauče da sviraju kratke kompozicije. Naši najmlađi đaci su se uspešno izborili sa velikim dirkama klavira i širokim pragovima gitare pa smo čuli pesmice kao što su “Na kraj sela”, “Pčelica”, “Vozić”, “Marš” i “Mesečina” uz harmonsku pratnju nastavnika. Neki mališani su veoma ponosni kada počnu da sviraju sami, bez pratnje, te su insistirali na odabiru kompozicija u takvom aranžmanu. Nakon što su sva deca iz najmlađe grupe završila sa sviranjem, porazgovarali smo o onome što se činilo interesantnim. Nekoliko mališana je istaklo neobičnu kompoziciju “Famous people” napisanu u jazz stilu koju je izveo Miki, kao i “Uspavanu lepoticu” Čajkovskog koju je Višnja odsvirala vrlo muzikalno. Retko je čuti istovremeno sviranje i pevanje a takvu priliku smo imali uz iznenađujuće lepo Dimitrijevo izvođenje pesme “Krofnice”.

Stariji đaci su uglavnom veštiji jer sviraju duže vreme, ali u grupi učenika starijeg uzrasta imali smo početnike – Oliveru i Dimitrija koji su bili izvanredni. U toj grupi se biraju duže i teže kompozicije, pa smo čuli zahtevniji repertoar klasike, a zatim pop, rok, džez, bugi, kantri, kao i narodne (kako naše, tako i strane), odnosno etno pesme. Videli smo različite načine sviranja gitare – klasični (prstima) i trzalicom, te na električnim gitarama. Nakon sviranja je bilo teško izdvojiti najbolji utisak jer su izvođenja bila odlična, a vrlo različita. Nekima se svidela kompozicija “Kondorov let” koju je na klaviru sjajno interpretirala Nataša, drugi su izdvojili “Kapričo”, odnosno varijacije na Paganinijevu temu za koje je potrebna određena virtuoznost a koje je vešto iznela Kim na električnoj gitari. Svima se svideo jasan i zvonak ton koji su imali i jedan i drugi Danilo, kao i pesma “You and I” koju je izvanredno otpevala Dunja prateći sebe za klavirom.

Naravno, nakon preslušavanja smo se neobavezno družili, a ostaje da se vidi kakav utisak su izvođači ostavili na komisiju koja je sve pažljivo posmatrala i beležila. Kada se utisci saberu, deca i roditelji će dobiti pisani izveštaj. Đaci se nadaju peticama.

Ritmičko razmrdavanje

Ponavljanje koje doživljavamo kao ritam, temelj je svake muzičke misli kao i celokupnog ljudskog života. Ritam koraka, otkucaja srca, disanja... sve oko nas je ritam, te što je jasniji to je čovek u većoj harmoniji sa prirodom i životom. Ma koliko da je tapšanje, pucketanje prstima ili udaranje nogom o pod u ritmu prirodan način dečijeg izražavanja, u ovom savremenom i brzom životu sve je manje mogućnosti za to. Spontane dečije igre kao što su tapšalice, brzalice i razbrajalice su nestale iz školskih dvorišta.

Ritmičke igre u detinjstvu su od velikog značaja - kako za razvoj muzikalnosti, tako i uopšte, za psihofozički napredak. Na našim časovima često podstičemo na ritmičke aktuvnosti da bismo ih naučili da slušaju, usvajaju, osećaju i potom samostalno prate ili reprodukuju ritam kompozicije. Iz dana u dan, iz jedne vežbe u drugu takve aktivnosti će davati sve bolje rezultate, a dete će se lakše suočiti i sa drugim, vanmuzičkim sadržajima ukoliko ima izgrađen dobar osećaj za ritam. Poznato je da dete koje ga nema često nailazi na problem sa čitanjem, pisanjem, govorom, te zaostaje u savladavanju veština kao što su: ples, recitovanje, gluma, ali ponekad i savim obična dečja igra i komunikacija.

U “Melodiumu” negujemo posebno osmišljene časove “Kreativnog solfeđa i teorije muzike” (Nivoi 1, 2 instrumentalnog odseka) u koje smo uvrstili obavezno – ritmičko razmrdavanje. Koristeći sopstveno telo, kao i najjednostavnije rekvizite – poput čvrste plastične čaše – deca uživaju gradeći najrazličitije ritmičke obrasce i kroz veselu, kreativnu atmosferu utemeljuju i postavljaju na viši nivo svoj osećaj za ritam, obogaćujući sopstvenu “ritmičku maštu.” Nekada im zadajem prave “ritmičke bravure” kojima, pored ritmičkih veština, razvijaju odličnu koncentraciju i pažnju. Potom uvežbanoj ritmičkoj sadržini dodajemo pokret, rekvizit, ton... te pravimo mali vizuelno ~ slušni performans. Na času radimo kao tim, učimo jedni od drugih, deca razvijaju osećaj pripadnosti, zajedničkog rada, te se i međusobno pomažu. Svaki čas je finalni proizvod energije, mašte, kreativnosti i muzičko ~ teorijskih saznanja i veština.

“Melodium đaci” su sjajna deca, kao i uostalom i sva druga, kojima data ideja i prikazana veština pokreće ono najbolje u njima, samo im treba pružiti mogućnost i šansu za to.

Zbog čega učiti sviranje klavira?

Svi smo mi negde pročitali, čuli i duboko u svesti sačuvali informaciju da muzika povoljno utiče na sve aspekte života. Pomaže nam na polju emocija, te u nekim slučajevima pomaže kod zdravstvenih problema i utiče na brži oporavak. Znamo da muzika povoljno utiče i na razvoj dece, da može da promeni raspoloženje i stvori nove veze i sećanja. Ipak, zašto roditelji svoju decu šalju baš na časove klavira, gitare ili pevanja?  U današnje vreme, kada postoji toliko vannastavnih aktivnosti za decu, pitanje je zašto se baš odlučiti za muziku. Šta je presudno za takav korak? Obzirom da sam nastavnica koja svakodnevno komunicira sa roditeljima i decom, iz ličnog iskustva ću pokušati da vam opišem kakav uticaj može sviranje klavira imati na decu. 

Najviše volim što kod sviranja klavira u početku učenja nema nikakvih bolnih procesa, kao što je slučaj kod sviranja žičanih instrumenata. Za razliku od duvačkih instrumenata, ton se dobija jednostavnim pritiskanjem dirke, što uliva deci samopouzdanje i budi želju za sviranjem. Klavir je temperovan instrument te se preko njega najbolje savlada muzička teorija koja je veoma bitna za dalje muzičko razvijanje. Kada naučite da svirate klavir olakšano je učenje drugih instrumenata. U "Melodium"-u preporučujemo da deca polaskom u osnovnu školu (6-7 godina) krenu na časove, a nešto starijima preporučujemo gitaru. Klavir predstavlja odličnu osnovu za dalje muzičko razvijanje. 


Raznovrsna naučna literatura mi je ukazala na to da se klavir kao instrument u mnogome ističe u odnosu na druge instrumente. Naravno, ovde ne želim da potcenim bilo koji instrument, već da ukažem na prednosti i lepote koje nudi klavir. Upućenijima je poznato istraživanje koje su sproveli dr Raušer (Univerzitet u Vinskosinu) i dr Šo (Univerzitet u Kaliforniji), koje se zasniva na vezi između inteligencije i muzike. Deca su bila podeljena na četiri grupe od kojih je prva svirala na klaviru/sintisajzeru, druga je išla na časove pevanja, treća imala časove na kompjuterima a četvrta grupa dece nije pohađala nikakvu dodatnu nastavu. Dobijeni su sledeći rezultati: deca koja su pohađala časove klavira/sintisajzera su za 34% bolje uradila postavljane zadatke i pokazala bolje snalaženje u prostorno - vremenskom rezonovanju. Sviranje instrumenta, konkretno klavira, je superiornije u odnosu na druge aktivnosti jer dramatično povećava apstraktno rezonovanje dece, što je kasnije od velike pomoći za razumevanje matematike i srodnih naučnih disciplina.

Pored toga što je koristan, klavir je i zanimljiv instrument. Obično se susrećem sa komentarima da se on ne može poneti na žurke ili da se na njemu ne mogu svirati moderne pesme koje se sviraju na gitari. To je sve velika zabluda. Istina je da dete ne može da ponese klavir i zadivi drugare, ali sintisajzer (klavijature) će svakako moći da ponese i da svira sve pesme koje poželi. Klavir je instrument koji podržava sviranje svih žanrova muzike, tako da detetu neće biti dosadno jer će moći da odabere ono što voli da svira i želi. Deca imaju urođenu ljubav prema muzici, vole energične ritmove i brze melodije. Ukoliko im je na časovima pružen repertoarski izbor, deca će sa ljubavlju dolaziti na časove i vežbati kod kuće. Pored sopstvenog zadovoljstva, dete koje svira klavir će razvijati koncentraciju, samodisciplinu i brzo naučiti da razlikuje desnu i levu stranu. Pri sviranju klavira aktiviraju se mnogi centru u mozgu kao što je centar za vid i govor. Istovremeno sviraju obe ruke što nije ni malo lako, a sve to utiče povoljno na rad uma i na razvijanje pažnje kod dece. Takođe, muzika razvija maštu, što je u ovom 21.veku, složićete se sa mnom, veoma zapostavljeno.

Nadam se da sam vam bar malo približila svet muzike i pomogla da se odlučite baš za časove klavira ukoliko ste imali neke nedoumice. U nekom narednom druženju opisaću kako izgleda čas klavira, šta to deca rade na časovima, kako se igramo na crnim i belim dirkama i koliko nam je zabavno na svakom času. Ovo bi trebalo da bude dovoljno da vas ubedi u moć muzike i njenu potrebu da se nađe u životu vaše dece.

Nova školska godina

Zahuktala se nova školska godina. Od raspusta ni traga.
 
Na moju veliku radost donela nam je nove đake, a na još veću, vratila mnoge "stare”. Sada su stari polaznici moji mali pomoćnici, možda budući vaspitači. Oni vešto upućuju nove đake u tok časa i očekivano ponašanje, na šta se ovi raspoloženo i uz odobravanje svih vrlo lepo uklapaju. Pravila su jednostavna: kada pevamo stojimo pravo, kada govorimo pazimo da nismo previše glasni ili da ne ulazimo drugima u reč, kada sviramo radimo to smišljeno i u ritmu, ispitujući, u granicama svojih mogućnosti i talenata, na koji način se rukuje našim mnogobrojnim instrumentima. Kada slušamo muziku zatvorimo oči i lutamo u mašti ili plešemo prateći ritam.Tako kažu deca, a moj zadatak je lak - sa radošću obavljam nastavnički posao uz takve male pametnice.
 

Nema sumnje da smo uz početak školske godine za jedan raspust stariji i za pedalj viši. Za mene, to je lepota postojanja na ovome svetu, pogotovo kada imam tu čast da aktivno učestvujem u obrazovanju dece gledajući ih kako rastu uživajući uz muzička zbivanja u “Melodium-u”.
 

Početak je sjajan, deca puna energije i znatiželje, te je svaki novi dan novi slatki izazov.  

Septembarski nastupi

Obično prokomentarišem svaki javni nastup učenika iz naše škole, ali desilo mi se da nisam stigla da propratim septembarske.

Prvi nastup u okviru manifestacije Mladi, zdravo da ste koja propagira zdrav život je pripao nama, nastavnicima. Osmislili smo "muzički piknik" na kojem su deca mogla da učestvuju zajedno sa nama svirajući instrumente koje smo doneli iz naše škole ili pevajući. Naravno, repertoar je bio sastavljen od poznatih pesama za decu. Ideju smo doneli sa Baby Exit-a, na kojem smo to isto radili pod našim šatorom, samo smo u ovom slučaju bili u saletli Dunavskog parka i imali ozvučenje. Baš nam se dopalo!

Naš drugi nastup je propratio manifestaciju Dani meda, koja se tradicionalno održava u Zmaj Jovinoj ulici. Osim mnogobrojne publike privučene slatkim proizvodima, nastup ćemo pamtiti po dobroj organizaciji kulturno-umetničkog programa za koje je bio zaduženo Veliko kolo i odličnom ozvučenju Knowhow produkcije. Ne samo što je sve teklo po dogovorenom rasporedu, već je bina bila prostrana, prigodno ograđena, tehnički uređaji su bili kvalitetni, a ton-majstori su pratili svaki pokret izvođača i čak ispoljili kreativnost dodajući zvučne efekte. Deca su na poklon dobila kutijicu meda i vodu, što je vrlo lep gest organizatora.

Treći nastup u septembru je bio povodom 166. rođendana jedne od najznačajnijih novosadskih ustanova kulture, Gradske biblioteke. Volimo da sarađujemo sa našim dragim prijateljima iz te ustanove, jer smo posvećeni istom cilju - širenju kulture, samo taj posao radimo različitim sredstvima. Kako se mi bavimo zvukom i tonovima a oni rečima i književnim delima, ne možemo im zameriti što je unajmljeno ozvučenje bilo amatersko, bez osnovnih sredstava i znanja za rad, pa je time i kvalitet bio neodgovarajući. Bibliotekari su decu- izvođače počastili sokovima, slanišima i slatkišima u divnom ambijentu dvorišta, te su im omogućili besplatno učlanjenje u biblioteku, na čemu smo jako zahvalni.

Obzirom da je školska godina tek počela i da smo tek uhvatili zalet morala sam da odbijem dva poziva za nastupe. Iako mi je bilo žao zbog propuštenih prilika, znam da sam donela ispravnu odluku - ukoliko deca nastupaju iz nedelje u nedelju postaju preopterećena. Previše česti nastupi im ne pričinjavaju toliko zadovoljstvo kao kada uvežbavaju pesme iščekujući ih.