Baby Exit, 2010

Sva sreća da je vreme bilo mirno tokom održavanja Baby Exit-a. Kiša je pratila Novosađane tokom celog maja, a ni sad ne posustaje. Ali baš tog vikenda nebo je bilo kao naslikano. To je pomoglo svim izvođačima da poletno izvedu pripremane tačke, a posetiocima da na miru došetaju do tvrđave i provedu prijatno popodne.

1. DAN
Za razliku od prošlogodišnjih, čini mi se da je ove godine gužva na Baby Exitu bila manja, da je bilo manje izlagača a više bina, te je bilo prijatnije. Napravljen je pozitivan pomak što se tiče obezbeđenja postavljenog kraj svake bine, koje je ažurno reagovalo.
Svih ovih godina za mene i moje kolege, nastavnike, Baby Exit je predstavljao veliki napor u brizi za 30-tak i više najmlađih izvođača koji bi čekali i po sat-dva na suncu da bi došli na red. Ove godine smo vodili manju grupu dece pa smo imali veću kontrolu, a čekanje, iako ga je bilo, nije bilo strašno dugo. Prva stavka u kašnjenju, svake godine, je - ozvučenje, kojeg nije bilo u dogovoreno vreme. Kao i nebrojeno puta do sada, Ratko Kraljević (novosadski pevač, kantautor, voditelj, dečiji zabavljač) je pokušao da popravi stvar počevši da postavlja svoje ozvučenje. Ratko je, inače, sjajna ličnost koja uliva poverenje, iskreno se brine o deci i pokušava da mirnim putem dovede scenski nered u red. On je jedan od retkih novosadskih voditelja koji zna svoj posao i odlično ga radi. Dok je Ratko pokušavao da izvadi situaciju i zabavi publiku, u međuvremenu je stiglo i "pravo" ozvučenje pa je program na "Bambino" bini, gde su nastupali "Melodium klinci" krenuo. Odgledali smo lepo osmišljenu i izvedenu predstavu dece iz vrtića iz (ako sam dobro zapamtila) Smedereva o zabludama u vezi roda i beba pa smo se potom popeli na scenu.

Ove godine je u trenutku našeg izvođenja bio manji broj publike u odnosu na sve prethodne, što je nama bilo bolje, jer su roditelji imali dobru preglednost. Pretpostavljam da je to zato što smo nastupali drugi po redu, a nije se toliko kasnilo sa početkom pa se u publici nisu nagurali drugi izvođači (i roditelji), niti se iko ubacivao preko reda, kao što je bio slučaj prethodne godine. Naša deca su izvela dramatizaciju priče iz Kenije, koju smo stavili u ritmičku strukturu sa afričkim bubnjevima kao podlogom. Scenski doživljaj je bio propraćen afričkim maskama koje su deca nedeljama izrađivala na završnim, likovnim delovima časova u "Melodium"-u, samostalno oslikavajući i izražujući svaki detalj. Vrlo samouvereno i izražajno, svako dete je prenelo publici sopstveni doživljaj priče o nevaljaloj gusenici. Iako je ozvučenje preteralo i sa jačinom tona i sa ehom, publika je zanemarila taj tehnički nedostatak i pomno pratila sadržaj. Druga pesma je takođe bila u ritmičko-dramskom stilu. U potrazi za medvedom deca su mimikom, gestikulacijom i izražajnojšću u glasovnim promenama iskazivala prateću emociju. Na časovima im nikad nije dosta te pesme, te će se ona naći i na našem sledećem CD-u.

Nakon nastupa se svako vratio svojim roditeljima i šetao tvrđavom, od bine do bine, kako bi uživao u nastupima drugih izvođača i prezentaciji izlagača. Lično mi je bila najinteresantnija prezentacija rada vatrogasaca i policije. Čini mi se da je najveću pažnju publike zadobila predstava družine "Čarolija", koja se odigravala na bini koja prirodno ima amfiteatarsku postavku, pa su ljudi mogli na miru da sednu i otprate radnju. Najveći red i čekanje, kao i svake godine, je bio za skakanje (ne znam tačno šta je to, neke sprave za vežbanje, valjda priprema za padobranstvo?).

2. DAN
"Melodium SHOW HOR" je prvi nastupao na bini "Đački oskar". Ovog puta ozvučenje je bilo na pravom mestu u pravo vreme, i bilo je dobro! Počeli smo lagano i maštarski, pesmom "Iznad duge" , da bismo nastavili u pop- rokerskom stilu, sa sjajnom koreografijom po kojoj je naš hor poznat. Iskošena padina je zadavala muke našim pevačima/plesačima, ali su se dobro snašli. Tu i tamo po koja noga je otišla u nepoželjnom pravcu. Ono što je najvažnije, a što primećujem u radu sa horom je da, kako sve češće nastupaju, sve su opušteniji, veseliji i iskreno uživaju i zabavljaju se na sceni, što se na fotografijama jasno vidi. U tome se ponekad pretera, pa se previše opuste i zaborave detalje na kojima smo radili. Ali - na sceni je emocija najvažnija!

Od sve gungule na Baby Exitu, najlepše je bilo videti mališane kako uzbuđeno trče od scene do scene, pokušavajući da se presvuku i stignu na vreme. Šarenilo i maštovitost kostima je za pohvalu svim vaspitačicama, učiteljicama, trenerima i roditeljima koji su se angažovali i uspeli da izfinansiraju scenski momenat za svoju decu.

Kvalitet same manifestacije je teško sagledati jer ih u našem gradu nema toliko da bi se moglo napraviti poređenje. Pretpostavljam da se u sadašnjim, teškim ekonomskim uslovima, ne može očekivati više. Stižu nam Zmajeve Dečje Igre koje svake godine, kao i Baby Exit, dobijaju sve manje finansija od grada. Manifestacije za decu su time i programski i sadržajno sve siromašnije. Bilo bi sjajno kad bi u gradu postojala jedinstvena, stalno postavljena i otvorena scena za decu na kojoj bi svaka ustanova, vrtić i škola imala priliku da prikaže "svojih ruku delo", odnosno istakne rezultate rada svoje, naše, novosadske dece.