
Sinoć je izveden prvi samostalan koncert "Melodium SHOW HOR"-a. Svaka scena, svaki nastup je ispunjen različitim vibracijama, drugačijom atmosferom. Iako je za nama, od pre dve godine koliko kao hor postojimo, preko trideset nastupa, ovaj koncert je bio jedinstven. Taj koncert ćemo pamtiti po iskrenom oduševljenju, aplauzu i ovacijama kao nagradi za veliki trud. Pamtićemo ga po iščekivanju. Po tome što smo dali sve od sebe. Po širokim osmesima i ponekom suznom oku u publici.

Obično nakon nastupa pregledam snimke, analiziram izvedbu, zapazim detalje, pa nakon toga tražim mišljenje dece. Razgovaramo o tome kako su se deca osećala, šta je bilo dobro a šta ne, u težnji da naredni put bude još bolje. Trudimo se da, u proceni mogućnosti i okolnosti, budemo realni. Da se ne zanesemo. Da poštujemo trud, ali ne odskočimo previsoko. Moguće je da ponekad tražim previše od dece iz hora, da se ponašaju kao profesionalci. Da su koncentrisani na izvedbu, a da se prepuste doživljaju pesme. Da žive muziku koju izvode. To mogu samo iskusni pevači, glumci i plesači. Ma šta da rade na sceni, sva deca su iskrena i u tome slatka. Svako neiskustvo publika će razumeti i prihvatiti. Ipak, meni to nije dovoljno. Ja tražim da prevaziđu očekivanja.
Ovog puta nema p

No comments:
Post a Comment