Doviđenja, bubice

Došao je kraj mom muziciranju sa najmlađim Novosađanima i druženju sa njihovim roditeljima. Deset godina je proteklo, a kao da sam juče  počela da  objašnjavam, do tada kod nas nepoznat, koncept muzičkog druženja sa decom i odraslima u kojem dominira kreativnost.

Melodium, 2005 god.

U subotu, 15. novembra 2003., održala sam prvi čas sa grupom Melodium 1. Nisam imala tremu jer sam takve časove već držala u samostalnom aranžmanu u Bangkoku, samo sam pesme prepevala na srpski. Ipak, bilo je prisutno malo uzbuđenje jer je to bio novi početak divne priče. 

Melodium 2006 god.

Sećam se svakog deteta. Tačno znam kako je ko izgledao, kako se ponašao, učio, pevao, svirao, kakvi su mu bili roditelji, ko je kad imao boginje, ko je kad dobio batu ili seku… Kao i u svakom poslu, u svakoj školi, deca su rasla, napredovala, nastavnici se menjali, rad se razvijao, usavršavao. Upoznala sam mnoge divne, divne, predivne ljude. Fantastičnu decu. Izuzetne nastavnike. Brižne a pravične roditelje, od kojih sam mnogo naučila.  

Zmajeve Dečje Igre, 2007

Baby Exit, 2009 god.

Srećna sam što sam i lično, i u poslovanju zadržala osnovne vrednosti. Nikad nisam prodala svoja uverenja radi boljeg položaja. Osim roditelja u detinjstvu i ranoj mladosti, niko me nikad nije finansirao. Ni od koga i ni od čega nisam zavisila. Cenim autonomiju jer ona daje moć odlučivanja, ali i odgovornost za sopstvene postupke. Vrednosti učenja i stalnog usavršavanja, umetnosti, kreativnosti i slobode odlučivanja sam prenosila i na svoju firmu, nastavnike i učenike. Iz tog razloga „Melodium“ nikad nije bio pod političkim, verskim, nacionalnim ili bilo kakvim drugim uticajem ili vezama, osim obrazovno-umetničkim. Naravno, zbog toga i nije bilo bogaćenja, već je protok novca bio taman dovoljan da se podmire sve obaveze prema državi i pruži odgovarajući kvalitet nastave. Sve je finansirano isključivo od roditelja naših đaka, od kojih su mnogi postali moji dragi, višegodišnji podstrekači, savetnici, prijatelji. Učenici i njihovi roditelji, moje kolege i spoljni saradnici su bili visoko poštovani, vrednovani i nagrađivani za svoj rad. Imali su slobodu da rade sa mnom i budu deo škole kad i koliko su želeli. Da uče i da preuzmu najbolje od mene, onoliko koliko su bili u stanju da prihvate, bez pritiska. 

Čini mi se da sam u tome dostigla maksimum. U težnji da radim pošteno, ispravno i da budem, koliko god je moguće, dobar i pošten čovek, osećam da u ovoj zemlji gubim bitku sa vrednostima za koje bi se očekivalo da su „normalne“. Izgleda da ostajem u kulturološkoj manjini, sa nas nekoliko kojima vrednost imaju sloboda, rad, znanje, etika, profesionalnost, lojalnost i vera u ljude. Moj sadašnji drugar (a nekadašnji šef), koji je i pesnik, muzičar, producent, umetnik, filozof i marketing guru, Miloš Jovanović – Hammer je lepo opisao stanje, a muzički opis možete čuti prateći ovaj link: Šorom šajke, a Dunavom čeze.  

Ipak, ne dozvoljavam situaciji da me pokori. U nemogućnosti da (više) utičem na okruženje, moram da napravim promenu situacije. Uzimam u ruke uzde života. Krećem dalje, u novu avanturu. Odgovaram na izazov koji mi je pružen.

Studio M, koncert "Čarobni voz", 2012. god.

 Ponuda „sa druge strane grane“ je fantastična, ali to je veliki rizik, naročito kada se zbog posla pomera cela porodica. Bacam sve na kocku, i to sve na jedan broj. Svih deset godina nastave, stvaranja kurikuluma, organizacije rada, kreiranja muzike, produkcije koncerata, audio i video zapisa i uopšte rukovođenja Melodium-om. Sve. Idem dalje, u nepoznato, u susret promeni, novoj kulturi, novim vrednostima. Novoj pobedi. 

Hvala vam na svemu što ste mi pružili. Gde god da krenem, pratiće me momenti našeg druženja, naše melodije, pesme, note, zagrljaji i osmesi. 

Doviđenja, bubice iz moje ulice...

Melodium i ja

Kada sam prvi put ušla u Melodium, pomislila sam kako bi bilo lepo da sam kao mala išla u školu kao što je ova. 

Iako to nije od ključnog značaja, prvo što čovek vidi kada uđe u Melodium jeste divno opremljen prostor i učionice, uređene i osmišljene sa puno kreativnosti i ljubavi. Brojni tradicionalni i dečiji instrumenti iz celog sveta, prosto mame dete da zaplovi u čarobni svet muzike i upozna se sa različitim kulturama koje Melodium na divan način propagira. 

Obzirom na to da već imam određeno iskustvo rada u školi, za mene je ovo bilo nešto potpuno novo. Prvo što me je oduševilo bilo je to sa koliko radosti deca dolaze na časove i sa koliko osmeha izlaze. Časovi su vrlo kreativno osmišljeni tako da i roditelji mogu da uživaju u njima. To sam prvi put uvidela kada sam držala čas za najmlađe sa njihovim roditeljima i kada sam videla koliko zapravo i roditelji vole da se igraju i svake nedelje bar na 45 minuta ponovo postaju deca. Osim toga, programi na engleskom jeziku su fantastična prilika da deca, ali i roditelji, kroz muziku uče strani jezik i prošire svoj vokabular. Pored dobro osmišljenih, kreativnih programa prilagođenih svakom detetu, nastava je obogaćena i aktivnostima koje su korisne za čitav psihofizički razvoj deteta, ali i kondiciju roditelja.

Kako sam kao mala bila veliki tremaroš, mislim da je od velike važnosti i to što naša deca veoma često nastupaju i imaju priliku da pokažu ono što su naučila. To je ne samo dobro praktično iskustvo, već je važno, kako za njihovo samopouzdanje, tako i za njihovo sazrevanje uopšte. To ih uči da se uvek trude da daju maksimum ali i da se ne plaše greške, da uživaju u tome što su posebni i što muzikom mogu da iskažu svoje emocije.

Kao postdiplomac na interdisciplinarnim master studijama odseka za menadžment u obrazovanju, pokušala sam da sagledam Melodium i iz ugla problematike kojom se trenutno bavim, a to je školska klima i kultura. Jednostavnim rečima, to je onaj osećaj kad uđeš u neku školu pa prema atmosferi znaš kako ta škola živi. Kako smo svi mi, zajedno sa roditeljima i decom, učesnici vaspitno-obrazovnog procesa, ta atmosfera zavisi od svih nas. U Melodium-u se vodi računa o svakoj sitnici, i svako se oseća kao kod kuće. Nasmejani i raspoloženi nastavnici koji međusobno divno sarađuju i pomažu jedni drugima: roditelji i deca, bake i deke puni ljubavi za svoje unuke, tetke i teče. Svi smo podjednako važni i svi smo zaslužni za to što nam je u Melodium-u tako lepo. 

Svi mi zajedno smo kao orkestar gde uspeh koncerta zavisi, kako od dirigenta, tako i od svakog muzičara ponaosob.

FEDEMUS u Melodiumu

Poneseni prošlogodišnjim uspehom na festivalu dečjeg stvaralaštva - Fedemus, rešili smo da nastavimo saradnju sa Dečjim kulturnim centrom u Beogradu i ove godine pošaljemo neke od najboljih kompozicija na konkurs za takmičenje. Kao i prošle godine, učenici su bili veoma zainteresovani za komponovanje i načinili su da nekoliko nedelja u Melodiumu budu posebno zanimljive.

Učenici koji su se prošle godine upoznali sa komponovanjem, postavili su ove godine viši cilj, želeći da njihove kompozicije budu bolje nego prošlogodišnje. Obzirom na to da smo ih prošle godine dobro pripremili i obučili za stvaranje muzike na časovima, učenici su bili upoznati sa svim elementima komponovanja. Novi učenici su, takođe sa velikim interesovanjem i željom pristupili komponovanju, i bilo im je veoma zanimljivo i gotovo neshvatljivo da će imati svoju kompoziciju. 

Mene je posebno obradovalo saznanje da su naši dugogodišnji učenici ove godine za ovaj festival doneli gotovo završene kompozicije, bez potrebe da se bilo šta dorađuje. To je doprinelo da sam ja ove godine mogla samo da uživam u plodovima rada svojih učenika bez velikog uplitanja. 

Nataša je i ove godine pripremila odličnu kompoziciju i dala joj naziv „Oluja“. Sama ju je sama komponovala i donela na čas završenu. Moj posao je bio samo da zapišem note u kompjuterskom programu i da je pošaljem. Natašina klavirska kompozicija je pisana u molu, ima pravilnu formu, i fine, rafinisane melodije. Fraze su odlično oblikovane lukom, a dinamičko nijansiranje gotovo zapanjuje, obzirom na to da Nataša ima tek deset godina. Ana je takođe, i ove godine napravila zanimljivu kompoziciju za klavir. Ana  je dugogodišnja učenica Melodiuma i poseduje ogromno iskustvo koje je pomoglo da ove godine donese oblikovanu kompoziciju na časove. Uz male sugestije sa moje strane, Anina kompozicija za klavir je dobila formu i zanimljiv naslov „Igra balona“. Naša nova učenica Marina je želela da se okuša na polju komponovanja vokalno – instrumentalne muzike. Na čas je donela gotov tekst pesme, a za mene je to bio veliki izazov jer je ovo prvi put da je neko od učenika poželeo da komponuje pesmu za vokal. Marinina pesma je veoma brzo dobila svoj oblik i melodiju, uz moje male sugestije, i obe smo bile zadovoljne postignutim rezultatima. Sandrine učenice pevanja, Teodora, Jovana i Lenka su takođe napravile izuzetno zanimljive vokalne kompozicije. 

Moram da istaknem da sam ponosna na sve moje učenike koji su bili dovoljno hrabri i vredni da iskažu svoju kreativnost i predstave svoje kompozicije širem auditorijumu.

Kvalitet obrazovne institucije

Šta je kvalitet obrazovne institucije?

U tehnološko-proizvodnim delatnostima postoje standardi kojima se određuje kvalitet, te se proizvodi ne mogu iznositi na tržište ukoliko nisu prošli kontrolu. Međutim, šta je sa kvalitetom u uslužnim delatnostima, kao što je obrazovanje? 

Obrazovanje dotiče svakog od nas. Iako u Srbiji nikada do sada nismo imali standarde za evaluaciju i osiguranje kvaliteta u obrazovnim intitucijama, na rešenju tog problema poslednjih nekoliko godina rade timovi stručnjaka. Neki pedagozi smatraju da je standardizacija jedan od načina pospešenja vaspitno-obrazovnog procesa u školama, dok se drugi tome protive. Reforma obrazovanja se odvija polako, prouzrokujući različite reakcije. Roditelji se trude da izaberu „kvalitetno" obrazovanje za svoje dete, škole i nastavnici da ga dostignu. Mnoge škole tvrde da nude dobar kvalitet, iako ga teško mogu obrazložiti. 

Kada se govori o privatnim školama, koje nisu dotirane od strane države, njihov značaj još uvek nije prepoznat kao u ekonomski razvijenijim zemljama. Kod nas se takvo obrazovanje ceni samo na individualnom nivou, iako ono ima efekte i na razvoj društva, jednako kao i obrazovanje u državnim školama. Neformalno obrazovanje popunjava rupe koje nastaju krutim, rigidnim, formalnim obrazovnim sistemom, koji ne podržava kreativnost i nema mogućnost da se menja i prilagođava potrebama društva. 

I pored toga, privatne institucije, odnosno one koje pripadaju neformalnom obrazovanju, nisu dotirane od strane države. U ovom trenutku, mnoge potpuno zavise od tržišta - učenika i roditelja koji ih finansiraju. Za sada, na tom tržištu nema pravila. Ne zna se ko, šta, u kojim uslovima i na koji način može da pruža obrazovne usluge, niti koliko bi to trebalo da se naplaćuje. Reklamira se ko i kako hoće, nudeći koješta. Nepismenost, neprofesionalnost i nelojalna konkurencija su samo neki od problema, ali niko ne želi da se bavi tom tematikom. Lakše je okrenuti glavu, progledati kroz prste. Mnoge „škole" rade na crno, ne ispunjavajući ni osnovne fizičko-tehničke uslove, kao što je npr. oprema za zaštitu i bezbednost na radu. Snalaze se kako znaju i umeju. Opstaju oni koji uspeju da prebrode turbulentne okolnosti u Srbiji i prilagode se promenama.

Preuzeto sa ovog sajta

Ipak, privatne institucije koje nude programe van redovnih školskih ili predškolskih aktivnosti se međusobno u mnogo čemu razlikuju, bilo da je reč o školama ili o školicama. Čak i kada je predmet obrazovanja isti (npr. strani jezik), uslovi su drugačiji: kurikulum, broj dece u grupama/na času, termini, mogućnost nadoknade propuštenog, osposobljenost, kvalifikacije i kredibilitet nastavničkog kadra, oprema, resursi, lokacija, ostali fizičko-tehnički uslovi i odnosi sa klijentima. To su samo neki od mnoštva faktora koji utiču na opredelenje roditelja i đaka za određenu instituciju. Međutim, ukoliko roditelj ne istraži kakve sve usluge postoje na tržištu, može se povesti, npr. blizinom škole ili cenom usluge. To ne mora biti loša odluka, ali, za onoga koji želi kvalitet, ne bi trebalo da je presudan faktor.

Pa ipak, šta je kvalitet? Kako možemo znati da smo ga postigli, dobili, pružili, ili bar da smo na pravom putu?

Kvalitet je za svakoga različit. Među mnogobrojnim definicijama kvaliteta, izabrala bih dve koje mi se najviše dopadaju: „Kvalitet nije čin, već navika" (Aristotel) i „Kvalitet znači raditi ispravno kada niko ne gleda" (Henry Ford). Kvalitet je u ostvarenju potreba potrošača, baš kao što je lepota u oku posmatrača. Kvalitet je ono što je dobro, vredno, korisno, pozitivno, za ugled. Svevremenske, trajne vrednosti. Međutim, svaki kvalitet ima cenu. Cena se izražava u energiji utrošenoj za određeni rad: vremenu, posvećenosti, trudu, volji, istrajnosti, želji. To je proces u kojem se razmenjuju vrednosti. Ako date nisku vrednost, to ćete zauzvrat i dobiti. Uz visok kvalitet ide i visoka cena. I obrnuto.

Raznolikost i mogućnost izbora doprinosi pospešenju kvaliteta u pojedinoj oblasti. Što su obrazovne usluge raznovrsnije, roditelji će imati više mogućnosti da pronađu odgovarajuću instituciju ili obrazovni program za svoje dete.

Ako ostavimo po strani menadžmentsku terminologiju, dolazimo do srži vaspitno-obrazovnog procesa: učenika i njegovog razvoja. Važno je istaći savremenu pedagošku postavku: učenik je u fokusu vaspitno obrazovnog procesa. Ako je predmet obrazovanja muzika, uloga nastavnika nije da podučava muziku, već da podučava učenika muzici. Kada se govori o kvalitetu učenja, dobri međuljudski odnosi su primarni faktor uspeha. Pod tim se smatraju odnosi između učenika i nastavnika, među zaposlenima u kolektivu, između nastavnika i roditelja, a zatim i porodične relacije, tj. između roditelja i deteta.

Mi, pedagozi, koji predano i profesionalno radimo sa decom i za decu, posmatramo kvalitet učenja i na mikro i na makro nivou. Vodimo računa i o procesu rada i o vaspitno-obrazovnim rezultatima. Slušamo i posmatramo decu i njihove reakcije, pratimo svaki pokret i izgovorenu reč. Deca se nekad izražavaju samo kroz mimiku: podignute obrve, raširene oči, spuštenu vilicu. Pokušavamo da proniknemo u svet dečijih misli i aktiviramo ih. Trudimo se da omogućimo postepen napredak za svakog pojedinačno, iako su mogućnosti i sposobnosti dece različite.To su principi individualizovane nastave.

Međutim, takav pristup nije uobičajen kod nas, u Srbiji, te ga je teško i objasniti onome ko ga nije iskusio. Na primer, teško je roditelju psihofizički zdravog deteta da usvoji saznanje o tome da dete u istoj grupi/razredu, koje je sa „posebnim potrebama", ne usporava razvoj onog bez „posebnih potreba". Pa ipak, svesni smo da svako dete ima neke, specifične potrebe, koje se ističu u grupnom radu. Neko dete ima snažnu potrebu da bude u centru pažnje, dok je kod drugog obrnuto. Specifičnim odnosom koji se stvara među decom u grupi, a kojim rukovodi nastavnik/moderator, deca uče o međuljudskim odnosima. Uče o raznovrsnosti ljudi, njihovih potreba, želja, mogućnosti. Uče o životu.Takođe, svaki roditelj ima drugačije potrebe, želje i očekivanja. Bitno je da se odnos između roditelja i zaposlenih u instituciji zasniva na uzajamnom poštovanju i poverenju, što se može uspostaviti jasnom i otvorenom komunikacijom. Isticanjem šta je moguće i prihvatljivo podstiče se rešavanje eventualnih problema, koji su sastavni deo svakodnevice.

Dakle, šta je kvalitet obrazovne institucije? To je specifična, pozitivna atmosfera koju stvaraju ljudi uključeni u njen rad: učenici, nastavnici, roditelji. To je uzajamna briga i pažnja. To je aktivnost, alertnost, kontinuirana evaluacija. Posvećenost radu, učenju, stvaranju. To bi bila moja definicija kvaliteta.

Šta je za vas kvalitet obrazovne institucije?