Melodium i komunikacija
Ljudi kažu da treba pisati blogove. Ne znam zašto - navodno, to će neko pročitati, pa će steći neki utisak, saznanja. O kome, čemu? Verovatno, čitajući, o osobi koja piše, dešavanjima u svetu te osobe, komuniciraće sa tom osobom, svesno ili nesvesno. Informaciona tehnologija nas je sve povezala. Ali i udaljila od lične, osobne komunikacije, jedan na jedan, licem u lice. Pa šta? Virtuelna komunikacija je odavno prisutna, i pre otkrića Interneta. Kad razgovaramo telefonom, komuniciramo virtuelno - vibracije koje proizvode naše glasne žice se prenose drugim žicama, vezama, relacijama. Komuniciramo putem veza koje su nam poznate, načina na koji znamo i umemo, i u tome učimo. Učimo o drugim ljudima, o životu, o sebi.
Početnik sam u ovom, blog načinu komunikacije. Apsolutni. Ne znam šta treba, šta ne treba pisati, kome treba a kome ne, na koji način...Stoga je ovo proces učenja. Za mene je započet sa ciljem da otkrijem da li i kako treba komunicirati sa virtuelnim društvom, kao predstavnik "Melodium"-a.
Svako u životu ima različite uloge, a jedna od mojih uloga, koja dominira i upravlja mojim životom je da sam menadžer(ka), direktor(ica) "Melodium"-a. Ona dominira zato što sam je ja odabrala, to je moja odluka, a ne neke nepoznate sile. To ne znači da su druge životne uloge zapostavljene. One se prepliću, te u svakodnevnim situacijama, momentima, periodima života, isplivaju, dominiraju druge. "Melodium" je moja profesija, misija, problem i rešenje. "Melodium" čine ljudi. Stoga je moj posao komunikacija sa ljudima.
Organizovanjem programa i procesa učenja se bavi još petoro ljudi koji, pored mene, čine srž naše male institucije. A ona uopšte nije mala. Godišnje, u "Melodium"-u uči i istražuje između 200 i 300 dece. To znači toliko porodica. Muzika, koja se uspostavlja u "Melodium"-u se širi i nastavlja svoj samostalan život u domu naših đaka, u vrtićima i školama, putuje van Novog Sada i obilazi svet. Muzika iz sveta, takođe, svakodnevno živi i razvija se u "Melodium"-u: afrički, latinoamerički ritmovi, pev delfina i kitova, huk sova i krik galebova se prepliće sa tradicijom i kulturom mediteranskih, evropskih naroda i običaja. Priroda i društvo, planeta Zemlja se nalazi i izlazi iz naše male zajednice.
Uglavnom se pretpostavlja da se učenje u "Melodium"-u odnosi na muziku, istraživanje muzičkih zakonitosti, odnosa, veština, tehnika pevanja i sviranja... Međutim, mi u "Melodium"-u učimo kroz muziku o životu. Učimo da komuniciramo, da uspostavljamo međusobne relacije, da se izražavamo putem muzike. Govor tela je jednako važan kao i kognitivni, misaoni procesi. Ukoliko osoba može da govori, može i da peva. Ukoliko može da se kreće, može i da pleše i da svira. Ukoliko može da čuje, sluša, može i da piše, stvara, komponuje muziku. Svakim od poznatih čula se može stvarati, predstavljati i nadograđivati muzika. Svako dete, svaka osoba, ima neku predstavu o muzici, neka znanja, veštine, sposobnosti. Naš zadatak je da ih iznedrimo, izvučemo, uobličimo u način komunikacije koji će pomoći spoznavanju sveta i života.
Muzika je način komunikacije. Blog je način komunikacije. Ovo je test: kako komunicirati putem bloga o muzici bez muzike?
Eto i ja sam nova u blogovanju, i fb-ukisanju i svemu ostalome sto su danasnje in stvari pa se ne snalazim bas najbolje. Kao corava koka setam po internetu kucajuci u pretrazivacima pojmove koje poznajem. Jedan od njih je bio Melodium. Slucajno sam pre tri godine dobila CD pesmica od mame za moju tek rodjenu cerkicu. Kaze dao joj komsija super stvar. Kada sam pustila, odusevila sam se i pevusila:Glava, ramena, stomak, kolena...oci, usi usta medena....mali pauk se popeo na stomak..kad bi kisa bila od slatkisa....Za svaku akciju po jedna pesmica oblacenje-glava,ramena,stomak,kolena
ReplyDeletegolicanje-mali pauk
jelo-kad bi kisa..
I onda moje dete krene u vrtic...i jednog dana cekajuci ispred vrata da se otkljuca vrtic CUJEM: Sasa lupa cekicem cekicem...i odusevim se!!!! Cekam evo vec tri godine da je odvedem i probam da upisem, mislim cekala sam da poraste da moze da se upise:))A moja mladja cerkica lupala je cekicem :))u stomaku i od kad se rodila. I sad u vrticu slusa isto. Al ona je vise za neke druge stvari. Ne deluje toliko zainteresovano, kao starija cerka u tom uzrastu. Pesmice su divne!!!!
Sjajno!
ReplyDeleteDivno je osećanje da svojim radom unosiš radost u druge živote. Lepota, ali i težina ovog poziva je što mi, nastavnici i muzičari "vidimo" i "osetimo" konkretne promene koje se dešavaju kod dece, na času, ali nemamo uvek povratnu informaciju šta se dešava dalje...kod kuče...u vrtiću...u daljem rastu i razvoju deteta. Možemo samo da se nadamo da naš rad i muzika živi nekim svojim životom u porodicama i domovima. Čujemo, povremeno, da je stigla i u udaljene krajeve sveta.
Pesmice na tom CD-u su, u stvari, nastale iz svetske muzičke literature za decu, prevedene, ili, kako se muzički kaže, prepevane. Samo jednu sam ja komponovala ("Pet malih dečaka").Ipak, rekla bih da je izvođenje ono što im daje draž, a za to je zaslužan i moj brat Danilo. On sad studira za vaspitača i biće odličan u tom poslu, jer ima ono "nešto" što bih nazvala "osećaj za dečiji svet".
Hvala na komentaru. Dao mi je polet.
Sandra.
Draga Sandra!
ReplyDeleteSamo nastavi sa blogovanjem. Ide ti fantastično, kao i sve ostalo što radiš za našu decu i za nas.
Dok je Isidora bila mala, stalno sam joj pevala pesmice za uspavljivanje.
Sada ona meni peva pred spavanje ono što je naučila u Melodijumu.
Ima li išta lepše nego utonuti u san uz umilnu pesmu moje male sirene?
Naravno da nema.
Zato vam mnogo hvala na tome.