Novosadski klub

Iako je "Melodium" prošpartao našim gradom uzduž i popreko, do sada nije bio u prostorijama Novosadskog kluba, a mnogi Novosađani nisu ni znali da on postoji. Ja sam odavno zapazila tablu kluba ispred pasaža br. 3 i pitala se šta se tu dešava, ali me znatiželja nije toliko vukla da odem uz stepenice. Čudni su ti novosadski pasaži, deluju malecko, a kad se čovek popne na sprat odjednom iskrsnu ogromni prostori. Za razliku od drugih starih kuća u Zmaj Jovinoj ulici, ta je delovala dosta dobro i održavano. Ako sam dobro shvatila, klub deli prostorije sa Novinarskim udruženjem, a oko njih se nalazi još nekoliko organizacija. Čak ni toliki prostor nije bio dovoljan da se komforno smesti četa naših đaka i roditelja. Navikli smo na gužvu (bolje da nas ima previše nego premalo) te smo uspeli brzo da se postrojimo. Osim roditelja naših đaka, publiku su činili stari, ugledni Novosađani, koji su uživali u mladosti i radosti naših mališana. Mali klaviristi i gitaristi su nas dostojno predstavili, izvanredno svirajući. Odlično je što su se klinci (konačno!) mogli čuti, jer je prostor bio zatvoren. Bili su preslatki pevajući, a naročito svirajući udaračke instrumente kao mali orkestar. Lepo.