Odgovornost koju imamo prema đacima se ne odnosi samo na usvajanje opšteprihvaćenog "znanja". Znanja se menjaju. Nauka nije statična. Ono što je juče dokazano, već danas je pobijeno. Odgovornost koja je data nama, nastavnicima, je da naučimo decu da razmišljaju, zaključuju i iskazuju svoje misli na različite načine. Da ih potaknemo da budu ono što jesu i da se ne plaše da prevaziđu sebe. I da u traženju sebe budu svesni da su deo celine - grupe, porodice, škole, društva.
Odgovornost nastavnika je da nauči kako razmišlja dete i da ga usmeri na rešavanje problema. Da mu ukaže kako da pita, traži, izrazi se, na svoj način. To nije uvek verbalno izražavanje. Odgovornost nastavnika je i da nauči dete da sluša. Ne da bude "poslušno", disciplinovano, već da sluša, osluškuje svet oko sebe. Da osluškuje zvukove, govor, druge ljude, sopstvene pokrete.
Odgovornost nastavnika muzike prema detetu nije manja ili veća od nastavnika matematike, biologije, hemije... Svaka nauka nas podučava kako da shvatimo svet u kome živimo, da bismo bolje, kvalitetnije, lepše, dostojnije živeli. Nauka, ukoliko je neko ne oživotvori, je mrtvo slovo na papiru. Nastavnici i učenici daju život nauci, koja se dešava između njih, kao proces međusobnog učenja.
Učiti muziku, kao nauku, umetnost i veštinu, znači učiti o životu. Učiti stvarati. Kreirati. Od nepostojećeg napraviti postojeće.
Kada ste poslednji put stvarali muziku?
No comments:
Post a Comment