Scena

Deca vole da prikažu šta su naučila, da budu podržana od strane drugova, rodbine i, naročito, roditelja. Kod nekih se javlja nelagodnost kada su u centru pažnje. Zato u "Melodium"-u učimo šta znači scena i biti izvođač na sceni, kako se ponašati pred publikom i komunicirati sa grupom ljudi. Biti iskren i biti ono što jesi, a u isto vreme biti svestan odgovornosti koja ti je time data. Ne samo zabaviti publiku, već joj preneti muzičku poruku. Pružiti maksimum od sebe, bez obzira da li je u publici jedna osoba, ili hiljade ljudi.

U Novom Sadu ima ponekih dešavanja za decu, manifestacija, koncerata, i revijalnih, i takmičarskog karaktera. "Melodium show hor", iako postoji nepune dve godine, ima iza sebe brojne nastupe. Međutim, osim toga što treba uvežbati pesmu, (što je posao nastavnika ili dirigenta i dece), priprema podrazumeva i: komponovati pesmu, angažovati aranžera da napravi muzičku podlogu (u muzičkom žargonu "matrice"), eventualno koreografa za ples i pokret, snimiti u studiu, ako nije u pitanju "živo" izvođenje, te dizajnirati i sašiti odeću i sve oblikovati tako da je spremno za "scenu". Kad je sve gotovo, sledi kontaktiranje sa organizatorima koncerata, manifestacija, ljudima iz TV-a... Ono što se dešava "iza scene" znaju samo izvođači.

Nekad se na nastup čeka i po pet sati. Nekad se čeka u podne, po najjačem suncu, a nekad do 22h. Nekad se koristi bina postavljena za rok-izvođače, visoka i po 3 metra, a stepenice su neograđene, neobezbeđene i šuplje, te postoji fizička opasnost za decu. Nekad ni nema bine, pa samo publika iz prvog reda ima pregled dešavanja. Nekad nema ispravnog CD-a za puštanje muzičke podloge. Često u blizini nema toaleta. A deca i gladna i žedna i ide im se u WC. Nekad se od dece očekuje da mirno čekaju i ćute u susednoj sobi, dok na njih ne dođe red. Čekanje, čekanje, čekanje...za tih 5 minuta na sceni, kada će deca zablistati i kada će pokazati odraslima na koga se treba osloniti i ko će biti budući lideri, govornici, advokati, direktori, umetnici, naučnici. Za tih 5 minuta kada će, konačno, biti u centru pažnje. Kada će ih, aplauzom, publika obodriti u tome što rade. Kad će im aplauz reći: da, vi ste dobri, vi vredite, mi verujemo u vas!

Treba stalno postavljati pitanje kome i kako dajemo šansu da nas razveseli, razbudi, unese radost. Deca su generatori sreće, ali im se ne pruža uvek onoliko koliko se od njih očekuje.

Kad god organizatori posvete pažnju učesnicima, koja se sastoji od dugotrajnijih dogovora, ponekad i po 4-5 sastanaka, kada se zna minutaža nastupa, ko će, kako, kada i šta izvoditi, nema neprijatnih iznenađenja. Kada se planira, onda svako zna šta treba da radi. Tada nije teško čekati.

Pre nekih nedelju dana sam vodila "Melodium show hor" na nastup na "Zlatnom zvoncu popularnosti". Pripreme su trajale nekoliko nedelja, u koje su bili uključeni svi izvođači, te i dirigenti horova. Znalo se ko šta i kako treba da radi. Program je bio odlično primljen od strane publike i svi su bili zadovoljni.

Volela bih da je češće tako.