Masterclass "Orff Meets Kodály"

Nedelju dana sam provela u mestu Pomáz, nadomak Budimpešte. Povod je bio učestvovanje na 15. internacionalnom letnjem kursu - masterklas „Orff Meets Kodály“, gde je pedesetak nastavnika muzike iz celog sveta došlo da razmeni iskustva zasnovana na učenju dva velikana muzičke pedagogije. 

Nabrojali smo 17-tak nacionalnosti, među kojima su se od onih iz dalekih krajeva izdvojile brazilska, argentinska, australijanska, indonežanska i neobični deseterac iz Hong Konga (Azijci često dolaze u velikim grupama). To je ipak bilo malo nacija spram mnoštva zemalja (oko 30) iz koje su došli učesnici prošlogodišnjeg seminara u Salzburgu, a koji obrađuje samo tematiku Orfa. Na žalost, ja sam (ponovo!) bila jedina predstavnica Srbije. Ne može se reći da su moje srpske kolege po struci izostale zbog nedostatka finansijskih sredstava jer je ovaj kurs imao posebnu, nižu cenu za zemlje „treće kategorije“ (da, to smo mi!) koja je bila veoma pristupačna, a razdaljina nam je išla u prilog.  

Teško je opisati šta smo tamo radili i šta smo sve naučili, jer je najbitniji lični doživljaj. Opisivanje bi ličilo na prepričavanje filma u kojem radnja nije toliko bitna koliko je dijalog, gluma ili režija. Pevali smo, plesali, svirali i stvarali muziku. Naučili smo mnogo novih pesama i igrica koje možemo iskoristiti u radu sa decom. Međutim, to nije srž kursa, jer se pesme i igre mogu naučiti i putem video snimaka na YouTube-u. Najbitnija je tanana, neuhvatljiva komponenta: doživljaj, iskustvo i aktivno učestvovanje. Za mene je bilo značajno podsećanje na nekoliko principa koje treba praktikovati u nastavnoj, muzičkoj ili menadžmentskoj praksi. U težnji za stalnim poboljšanjem, treba:

• Biti hrabar i eksperimentisati – jer se u suprotnom propuštaju dobre prilike;
• Imati poverenja u saradnike i ponekad im prepustiti vođstvo – jer suprotno vodi ka nerazumevanju i neuspelom projektu;
• Biti aktivan, svestan učesnik događanja – jer inače propuštamo detalje i jednostavne stvari koje donose lepotu i zadovoljstvo;
• Biti otvoren za prihvatanje tuđih ideja – jer jednostranost vodi ka siromaštvu duha;
• Uključiti sva čula – jer se previše oslanjamo na vid (a mi muzičari i na sluh);
• Tražiti pomoć i pitati kad nije jasno – jer u suprotnom ostajemo sa istim problemom, a ljudi su obično voljni da pruže pomoć;
• Posmatrati stvari iz drugačije perspektive – jer to pospešuje kreativnost.

Ko bi rekao da se sve to nauči kroz muziciranje? Muzika je društvena ideja, stvara se u komunikaciji i odnosima sa saradnicima i publikom, te je otelotvorena filozofija života izražena kroz zvuke i tonove.  

P.S. 

Počela sam previše da filozofiram, možda je vreme da odem na odmor...