Kraj školske godine

„Da li nam je ovo poslednji čas ove godine?“, bilo je pitanje koje sam čula posle svakog časa protekle nedelje, sa velikim razočaranjem u glasićima mojih učenika. I zaista, nisam ni primetila a kraj školske godine je stigao. Posle mnogo meseci truda i rada stigli smo do cilja. 

Dvanaestog juna smo imali veliki završni koncert na Akademiji umetnosti  koji je protekao u odličnoj atmosferi i u još boljem izvođaštvu učenika instrumentalnog odseka škole "Melodium". Mogli smo da čujemo razne kompozicije, od klasike i jazz-a pa do obrada novih popularnih pesama. Deca su bila puna samopouzdanja, moram priznati sa pokrićem, jer su se zaista trudila i vežbala iz dana u dan tokom cele godine. Poseban doživljaj za njih bio je polukoncertni klavir na kojem do tada nisu imala prilike da sviraju. Oduševio ih je zvuk klavira i mekoća njegovih dirki, čak su primetila da sve lepo zvuči na tom klaviru. 

Najsimpatičniji deo večeri bilo je predstavljanje učenika, jer su morali sve sami da smisle i kažu kako se zovu, koju kompoziciju će svirati i ko ju je komponovao. Bilo je jako lepo gledati  i slušati produkte rada cele  godine i kako su svi mališani porasli i stasali za prave male izvođače. To je ono što mi u "Melodiumu" podstičemo i trudimo se da se deca oslobađaju treme, da budu otvorena i slobodna i da uživaju u svakom nastupu.  

Sada, kada smo konačno stigli do raspusta moram da kažem da mi je pomalo teško što se nećemo videti čak do septembra, ili kako deca vole da kažu „to je 60 dana jel tako?“.  Poslednji časovi su bili vrlo zabavni i rasterećeni i ja sam zaista uživala  koliko i deca.  Ali treba biti strpljiv i sačekati septembar kada ćemo videti koliko su nam "stari" učenici porasli i da li su nas prerasli. Naravno, uvek se radujemo i novim đacima, njihovim pričama i avanturama. Neki naši učenici su se krajem ove godine upisali u državnu muzičku školu i rastanak će nam teško pasti. 

Višnja mi je priredila divno iznenađenje kada mi je za oproštaj donela prelep crtež koji je sama nacrtala. Neverovatno je koliko možete da se vežete sa svoje učenike i koliko samo mali znak pažnje može da vas razneži. Ne postoji ništa lepše od toga. Svi oni koji odlaze će mi posebno nedostajati ali se nadam da će se i dalje truditi i da će pokazati koliko toga su naučili u "Melodiumu". Meni ostaje da čekam septembar, da se možda malo i odmorim a onda da ponovo krenem u muzičku avanturu.