Bili smo u Studiju M povodom snimanja pesama za
potrebe Redakcije dečijeg programaTV Vojvodina. U tom studiju sam provela dane i dane
snimajući raznovrsan muzički materijal – od klasike i džeza pa sve do rok i
dečije muzike.
Kada sam, pre više od 30 godina, prvi put ušla u gluvu
sobu tog studija, izgledala mi je ogromna. Bila sam mala, kao sada ovi moji “Melodium”
mališani. Tada je Studio M bio jedini tonski studio u Novom Sadu i za snimanje
jedne dečije pesme bilo je potrebno angažovati mnogo ljudi. Pored profesionalnog
kompozitora, tekstopisca, producenta, tonskog snimatelja i dirigenta, za izvođenje
pesme je bio neophodan ceo orkestar od dvadesetak ljudi. Svaki ton se morao
posebno snimati - nije bilo sintisajzera i midi kanala koji sviraju sto zvukova
na pritisak dugmeta. Bila je velika čast uopšte biti učesnik u tako ozbiljnom
procesu.
Danas je sve mnogo lakše, brže i jednostavnije. Pa
ipak, za ovo snimanje smo bili spremni da izdvojimo dosta vremena jer je
trebalo da otpevamo tri pesme a da prethodno nismo čuli aranžman niti dobili
notni tekst. Uvežbali smo pesme uz polovičan snimak pevanja autora muzike, te
smo prepravke morali da pravimo u hodu. Pripremila sam i decu i roditelje na to
da snimanje može trajati i četiri-pet sati. Trebalo je da snimimo špicu i još
dve pesme za ekološku emisiju za decu “Pitam se, pitam se” koja se emituje na kanalu
RTVV. Te pesme su još ranije bile snimljene ali autori nisu bili
zadovoljni aranžmanom i izvedbom pa su nas zamolili da je “osvežimo”. Profesionalni
muzičari znaju da je to vrlo nezahvalan zadatak za bilo kog izvođača jer je
teško nešto “osvežiti” ukoliko sama kompozicija ostaje ista. Pesme nisu u
našem, modernom stilu, već vuku pomalo na narodni melos i
ritam. Da budem precizna, pripadaju bosanskom rok fazonu, koji je uvek imao
etno-primese. Teško sam se prihvatila tog zadatka baš zato što ne volim da
radim ono što rade drugi, ali pristala sam, uz obećanje da će novi aranžman
popraviti sliku. Medijske kuće nemaju interesa da se bave produkcijom dečije muzike pa je deci svako iskustvo dobrodošlo. 
Nakon malo vežbi upevavanja, postavljen je
širokopojasni mikrofon oko kojeg su se svi okupili za snimanje refrena. To je
išlo dosta brzo – prvi put su otpevali svi, a zatim su ostali samo stariji i
iskusniji pevači da napevaju još jednom na postojeći snimak, dok su se mlađi
odmarali. Zatim su pevali solisti – kod nekih je bilo potrebno više ponavljanja,a
kod nekih je sve bilo odlično iz prvog puta. Namerno sam izabrala različite
glasove – da bude i dečaka i devojčica, malih i starijih, nežnih i izraženijih
vokala. Mlađoj deci su solističke deonice svakako išle teže, jer su pesme pisane za stariji školski uzrast. Kod nas u mini-studiju
može da se očisti svaka nejasna intonacija a ovde nema vremena za to. Neki mališani
su morali da se suoče sa time da poneki snimak izvođenja nije prošao već je
morao da bude zamenjen drugim. Sve je to deo odrastanja i muzičkog sazrevanja. Pevali
smo uz snimak gitare, a ne punog aranžmana, tako da mi ostaje samo da zamišljam
kako će pesme zvučati kad prođu post-produkcijsku fazu. 
Bila sam prijatno iznenađena time što smo snimanje završili mnogo pre predviđenog roka. Najvažnije mi je da su deca zadovoljna - TV ekipa im je obezbedila sokove i čokoladice a tonci i producenti su bili veoma ljubazni i predusretljivi. Obzirom da svako ulaže šta može i da se moj i dečiji rad kompenzuje samim iskustvom, zadovoljna sam jer je sve prošlo u redu. Bilo je to za decu interesantno iskustvo kojim jačaju sopstvene muzičke veštine.
No comments:
Post a Comment