Ovo je moj posao!

Rad uz zvuke muzike koju volim - dečije pesme sa raznih krajeva sveta, klasika, ponekad pop i rock. Rad uz najiskrenije, te tako i najmerodavnije ocenjivače - decu, njihove glasove, osmehe, raširene ruke, crteže i ne tako retko zagrljaj... to je moj posao!
 

Od kad sam počela da radim ovde, pre sedam godina, mnogo toga se promenilo; deca uče, rastu i sazrevaju. Odlaze stare kolege i dolaze nove, a sa njima i nove ideje i pogledi na svet. Poznata lica, koja su odavno tu, ulivaju sigurnost. Novi tim se sjajno uklapa, te, u pomalo sumorna vremena današnjice, naša inovativna, kreativna i povrh svega vredna ekipa, sa verom u svoju muzičku filozofiju, hita ponosno i hrabro dalje.

Zadovoljstvo je raditi sa dobrim kolegama, no moj posao, iako sa strane deluje savršeno i lako, zahteva mnogo, mnogo više rada i pripreme nego što se to može zaključiti posmatrajući sa strane.

Moj radni dan zvanično počinje kada i prvi čas, u poslepodnevne sate, ali zapravo kreće mnogo, mnogo ranije. Kako otvorim oči moje su misli u pesmama i muzičkim aktivnostima koje ću obrađivati na današnjim časovima, te tako uz jutarnju kafu planiram program rada: kuckam note u "Sibelius" notnom programu, komponujem melodijske primere, ponekad učim pesme koje su za mene nove, nepoznate i vežbam izvođenje na raznim instrumentima. Tražim po internetu nove ideje kako bih obogatila znanje i bila stalno u toku sa pedagoškim strujama iz raznih krajeva sveta, te kako bih što bolje to znanje podelila sa svojim đacima.

Posao koji radim zahteva veoma dobru psihofizičku spremnost. Na času ne sedim 45 minuta i ne predajem lekciju o,npr. "Muzici u doba baroka", već se, pored svog znanja koje svakako pružam đacima, dosta krećem, plešem, skačem sa decom, pevam, sviram, te konstantno nastojim da održim dobru i kreativnu atmosferu na času, ali uz red i disciplinu. To zahteva veliku energiju i strpljenje , pogotovo kod dece uzrasta od dve do sedam godina. Moram biti odmorna i uvek dobro raspoložena, jer osnova tog druženja sa najmlađima je prijatna muzička atmosfera.

Uz školsku decu koja uče da sviraju na instrumentu, te uz to savladavaju osnovne teorijske i solfeđijske veštine, budna pažnja je neophodna. Stalno pratim njihove sfere interesovanja kako bi se čas odvijao po planu i programu, sa jedne strane, a podsticao želje i kreativnost učenika a druge. S obzirom da se u grupama za teoriju nalaze đaci različitog uzrasta i nivoa znanja, trudim se da uskladim čas tako da svakom bude interesantan, a da se pokriju osnove muzičke pismenosti koje bi svaki mladi instrumentalista trebalo da zna. Kao klavirski pedagog, kod kuće takođe pregledam notnu literaturu u želji da nađem interesantne muzičke komade za moje male pijaniste.

Raduje me dečja radoznalost, zainteresovanost i vidna dobra, unutrašnja volja za radom i saznavanjem muzike uopšte, iz svih uglova. Tako razvijamo i gradimo, ne samo dobre svirače i(li) pevače, već dobre poznavaoce muzičke umetnosti i ljubitelje kvalitetne muzike.

To je moj posao, iz dana u dan, već sedmu godinu. Muzički se obrazujem i sazrevam zajedno sa mojim đacima.