Nedelja komponovanja u Melodiumu

Protekle dve nedelje u Melodiumu su bile veoma zanimljive i bitne, kako za mene tako i za moje učenike, jer smo počeli da komponujemo. To je inicirano započetom saradnjom sa DEČJIM KULTURNIM CENTROM BEOGRAD koji organizuje festival dečjeg muzičkog stvaralaštva FEDEMUS (Deca kompozitori). Pod okriljem centra je raspisan konkurs za najbolju dečju kompoziciju, čime se afirmiše samostalno dečje muzičko stvaralaštvo. Mi smo, kao nastavnici, podstakli decu na samostalan rad i komponovanje izdvojivši vreme za one koji su bili posebno zainteresovani da se, pored muzičkih izvođača, oprobaju kao autori i kompozitori. Naravno, i pored toga, na časovima instrumenta, teorije i solfeđa podstičemo decu da budu kreativna, da se igraju notama i akordima i stvaraju svoja dela. Ipak, u ovom slučaju je postojala mala razlika, jer su deca sada dobila priliku da svoje kompozicije prikažu širem auditorijumu.

Posle uvodnog časa gde je deci objašnjeno kako treba da izgledaju kompozicije, u kojoj formi i koje dužine, zavladala je potpuna euforija. Neki učenici su već imali pripremljene kompozicije a nekima je trebala pomoć nastavnika. Moram da priznam da je i za mene ovo bio veliki izazov ali i sjajna lekcija jer sam zajedno sa učenicima učila, komponovala i uživala. Do ove nedelje sam mislila da je moj posao da deci prenesem ljubav prema klaviru i da ih dobro potkujem u tehnici i čitanju nota, ali nisam mislila da moj uticaj na njih ide dalje od toga. Sada sam shvatila da oni upijaju svaku moju reč i pokret, da se i moj afinitet prema nekim muzičkim žanrovima odražava na njihovi interesovanje i da je to sjajna osnova za stvaralaštvo.

Olivera je tako napisala kompoziciju koja nosi naslov “Jazz jutro”. Uverena sam da je to rezultat toga što smo svirale više kompozicija u jazz stilu (koji ja mnogo volim a i Olivera ga je zavolela) i deo stila je prenela na svoju kompoziciju. Naravno to su tek počeci i ubačeni jazz elementi su sitni, ali ne mogu opisati moje oduševljenje kada mi je dete od 7godina donelo tako ozbiljnu kompoziciju. Svakako da je Oliverinoj predanosti doprinelo to što kao višegodišnji učenik "Melodium"-a ima raznovrsno i bogato muzičko iskustvo. Osmogodišnja Višnja je komponovala pesmu kojoj je dala naslov “Igra”, a koja u sebi sadrži sve elemente koje smo do sada učile na časovima. Ana, koja je i ranije iskazivala želju za komponovanjem, je u početku eksperimentisala raznim stilovima, želeći da u jednoj kompoziciji iskoristi mnoštvo ranije sviranih motiva. Uz male sugestije, Anina kompozicija je počela da dobija poseban karakter i nakon nekoliko viđenja se oblikovala u simpatičan klasični komad koji je ona nazvala "Noć u operi". Nataša, koja ima 9 godina, je napisala “Zalazak sunca” sa lepom arhaičnom melodijom, komplikovanim arpeđima i motivima koji se sekventno ponavljaju.

Sagledavši na očiglednom primeru šta su sve moji đaci do sada naučili moram da priznam da to nisam očekivala. Veoma sam iznenađena da od takvih mališana dobijem tako ozbiljne kompozicije, ali sam veoma zadovoljna i ponosna što su mi dokazali suprotno. Takođe, količina donetih kompozicija mi je pokazala da je moj cilj negde ispunjen a to je da je mnogo učenika podstaknuto na stvaralaštvo, a neki su iskazali svoju individualnost i maštu. To je ono što želim da delim sa učenicima, čemu ih stalno učim i težim da od naših časova napravim lepu avanturu koju nikada neće zaboraviti.

Ostalo nam je još da pošaljemo napisane kompozicije i da čekamo rezultate, ali za mene su pobednici svi oni koji su imali hrabrosti da iskažu svoju kreativnost i sa nama podele svoja osećanja kroz kompozicije. Da bi se deca podstakla na stvaralaštvo treba ih uključiti u svet muzike, raditi sa njima, zagolicati im maštu a potom uživati u rezultatima.

Poseta Dnevnom boravku ŠOSO „Milan Petrović“

Kada sam primila poziv da posetim Dnevni boravak ŠOSO „Milan Petrović“ i volonterski održim muzičku radionicu za njihove korisnike, našla sam se u nedoumici. Moja dilema o prihvatanju takve obaveze nije bila poduprta samo time što sam okupirana zadacima koje nosi direktorska i nastavnička uloga u „Melodium“-u već i time što mi je traženo da radim nešto po prvi put u životu.

Jedno je raditi sa decom a sasvim drugo sa mladim ljudima koji imaju višestruke poteškoće u funkcionisanju i ponašanju. Potrebno je program prilagoditi korisnicima, odnosno njihovom uzrastu, sposobnostima i interesovanju. Otišla sam u boravak da bih prikupila informacije i na osnovu toga se pripremila za čas. Saznala sam da boravak nije škola, već da se tu svakodnevno druže mladi uzrasta od 15 do 27 godina i pohađaju radionice za radno angažovanje koje biraju prema sklonostima. Prošetala sam lepo uređenim i opremljenim sobama za rad i upoznala korisnike boravka koji su bili zauzeti voskarenjem, slikanjem, vajanjem, pletenjem, tkanjem i šivenjem. Među rezultatima njihovog rada videla sam veoma lepe sveće, ukrasnu keramiku, tkanine, korpe i tašne koji se potom prodaju u prodajnom salonu u Železničkoj ulici, kao i na raznim izložbama, sajmovima i manifestacijama.

Nedelju dana nakon toga došla sam sa gitarom u rukama, spremna za čas. Mladi su me dočekalisa radošću, nestrpljivi da počnu sa muziciranjem. Neverovatan je entuzijazam koji su pokazali: pomno su pratili svaku moju reč i pokret, te uzražavali zadovoljstvo aplauzom nakon svake aktivnosti. To je bio jedan od najvedrijih grupnih časova i za mene potpuno nov doživljaj. Osećala sam se kao na velikoj zabavi. Pripremila sam program koji inače radimo u „Melodium“-u sa decom uzrasta od 5 do 7 godina ali sam brzo shvatila da je to previše zahtevno. I pored toga što sam bila upućena u njihove sposobnosti, ipak me je zavarao zreo izgled tih mladića i devojaka. Stepen shvatanja instrukcija se razlikovao te su pojedinci bili spremni i na teže izazove, a po reakciji nekih se videlo da su uživali iako nisu mogli da budu fizički aktivni. Interesantno je uporediti sa kakvom otvorenošću prema muzičkim aktivnostima pristupaju ti mladići i devojke u odnosu na njihove privilegovane vršnjake.

Verujem da bi tim mladim ljudima prijalo više takvih, interaktivnih muzičkih susreta i da bi se njihovo opšte stanje značajno poboljšalo putem češće muzičke angažovanosti. Iz tog razloga ću se truditi da sa njima delim radost muzike kad god to moje obaveze dozvoljavaju, a i nastavnici iz "Melodium"-a su se zainteresovali da u tome učestvuju. Kao i svako novo iskustvo i izlaženje iz životnog šablona (što bi Amerikanci rekli "out of comfort zone"), to je meni otvorilo vidike i provociralo rađanje novih ideja.

Zima, zima, a mi pevamo

Ko želi da uči o organizaciji kulturno-umetničkog programa, treba to da učini na primeru „Velikog kola“, za koje je zadužen Milan Veselinović. Znajući da je on glavni za program u okviru manifestacije "Sajam pčelarstva" na SPENS-u, rekla sam roditeljima da ne brinu jer će organizacija biti dobra i da očekujem da ćemo nastupiti u dogovoreno vreme. Tako je i bilo.

Međutim, ne mogu da krenem sa opisivanjem tog nastupa a da ga ne povežem sa prošlim koji se desio nekoliko dana pred Novu godinu. On bio je traumatičan zbog dugog čekanja u hladnom holu SPENS-a, te su roditelji naših đaka sa priličnim skepticizmom primili poziv za učestvovanje na istom mestu, bez obzira što je ovog puta to bilo u organizaciji drugih ljudi.

Iako obično prokomentarišem naše nastupe na blogu, u vezi tog novogodišnjeg sam se uzdržala, čekajući da me prođe prvobitna ljutina nakon užasne organizacije ljudi iz SPENS-a i loše upotrebljenog (a novog!) ozvučenja. Mogu samo da se nadam da će organizatori naučiti nešto iz tog iskustva i sledeći put se pokazati bolje. Ili će "gornje" rukovodstvo SPENS-a biti isprovocirano mnogobrojnim negativnim reakcijama izvođača i publike pa će sledeći put za taj posao odabrati profesionalce.

Da se vratim na poslednji nastup na SPENS-u u okviru "Sajma pčelarstva", koji se desio baš početkom nezapamćeno hladnog vremena koje je uzdrmalo planetu. Uprkos mećavi koja je zaustavila saobraćaj u celom gradu, naši mališani su se odazvali u dosta dobrom broju. Neki nisu mogli da se probiju do SPENS-a pa smo na licu mesta morali da se snađemo sa novim postavkama i solistima. Skoro sve pesme su naši klinci prvi put javno izveli, u tome se odlično snašli i time smo i mi ponosniji. Bravo, deco! Možete čuti i videti izvođenje pesme „Yellow Submarine“, „Do, re, mi“, „A Dream Is a Wish Your Heart Makes“ i gitarski duo – Anu i Filipa ako kliknete na naslov pesme koji će vas odvesti na Youtube kanal. Ozvučenje je imalo istovetne probleme kao i prošli put ali nam sada to nije smetalo jer smo svi bili odmorni i veseli. Bili smo dobro raspoloženi i mi i publika jer smo počeli na vreme, a lepoj atmosferi su doprinele i devojke iz organizacije koje su nas dočekale i ispratile uz veliki osmeh!

U vreme kada se sve priče vrte oko snežnih nepogoda, taj događaj nam je ugrejao srca.

Muzičko druženje

Koncerti obično omogućuju učenicima scensko iskustvo i šansu za javno predstavljanje veština i vokalno-instrumentalnih dostignuća. Da bi doživljaj bio prijatan, a time predstavljao i motivacioni stepenik za izvođača, neophodno ga je pripremiti pred poznatom publikom punom podrške. To je jedan od razloga za organizovanje druženja i preslušavanja učenika instrumentalnog odseka naše škole.

Predstavilo se pedesetak đaka našeg instrumentalnog odseka od kojih je više od dve trećine mlađeg školskog uzrasta. Od početka školske godine su prošla nepuna tri meseca što je za početnike dovoljno da započnu pravilnu postavku tela i šake i nauče da sviraju kratke kompozicije. Naši najmlađi đaci su se uspešno izborili sa velikim dirkama klavira i širokim pragovima gitare pa smo čuli pesmice kao što su “Na kraj sela”, “Pčelica”, “Vozić”, “Marš” i “Mesečina” uz harmonsku pratnju nastavnika. Neki mališani su veoma ponosni kada počnu da sviraju sami, bez pratnje, te su insistirali na odabiru kompozicija u takvom aranžmanu. Nakon što su sva deca iz najmlađe grupe završila sa sviranjem, porazgovarali smo o onome što se činilo interesantnim. Nekoliko mališana je istaklo neobičnu kompoziciju “Famous people” napisanu u jazz stilu koju je izveo Miki, kao i “Uspavanu lepoticu” Čajkovskog koju je Višnja odsvirala vrlo muzikalno. Retko je čuti istovremeno sviranje i pevanje a takvu priliku smo imali uz iznenađujuće lepo Dimitrijevo izvođenje pesme “Krofnice”.

Stariji đaci su uglavnom veštiji jer sviraju duže vreme, ali u grupi učenika starijeg uzrasta imali smo početnike – Oliveru i Dimitrija koji su bili izvanredni. U toj grupi se biraju duže i teže kompozicije, pa smo čuli zahtevniji repertoar klasike, a zatim pop, rok, džez, bugi, kantri, kao i narodne (kako naše, tako i strane), odnosno etno pesme. Videli smo različite načine sviranja gitare – klasični (prstima) i trzalicom, te na električnim gitarama. Nakon sviranja je bilo teško izdvojiti najbolji utisak jer su izvođenja bila odlična, a vrlo različita. Nekima se svidela kompozicija “Kondorov let” koju je na klaviru sjajno interpretirala Nataša, drugi su izdvojili “Kapričo”, odnosno varijacije na Paganinijevu temu za koje je potrebna određena virtuoznost a koje je vešto iznela Kim na električnoj gitari. Svima se svideo jasan i zvonak ton koji su imali i jedan i drugi Danilo, kao i pesma “You and I” koju je izvanredno otpevala Dunja prateći sebe za klavirom.

Naravno, nakon preslušavanja smo se neobavezno družili, a ostaje da se vidi kakav utisak su izvođači ostavili na komisiju koja je sve pažljivo posmatrala i beležila. Kada se utisci saberu, deca i roditelji će dobiti pisani izveštaj. Đaci se nadaju peticama.

Ritmičko razmrdavanje

Ponavljanje koje doživljavamo kao ritam, temelj je svake muzičke misli kao i celokupnog ljudskog života. Ritam koraka, otkucaja srca, disanja... sve oko nas je ritam, te što je jasniji to je čovek u većoj harmoniji sa prirodom i životom. Ma koliko da je tapšanje, pucketanje prstima ili udaranje nogom o pod u ritmu prirodan način dečijeg izražavanja, u ovom savremenom i brzom životu sve je manje mogućnosti za to. Spontane dečije igre kao što su tapšalice, brzalice i razbrajalice su nestale iz školskih dvorišta.

Ritmičke igre u detinjstvu su od velikog značaja - kako za razvoj muzikalnosti, tako i uopšte, za psihofozički napredak. Na našim časovima često podstičemo na ritmičke aktuvnosti da bismo ih naučili da slušaju, usvajaju, osećaju i potom samostalno prate ili reprodukuju ritam kompozicije. Iz dana u dan, iz jedne vežbe u drugu takve aktivnosti će davati sve bolje rezultate, a dete će se lakše suočiti i sa drugim, vanmuzičkim sadržajima ukoliko ima izgrađen dobar osećaj za ritam. Poznato je da dete koje ga nema često nailazi na problem sa čitanjem, pisanjem, govorom, te zaostaje u savladavanju veština kao što su: ples, recitovanje, gluma, ali ponekad i savim obična dečja igra i komunikacija.

U “Melodiumu” negujemo posebno osmišljene časove “Kreativnog solfeđa i teorije muzike” (Nivoi 1, 2 instrumentalnog odseka) u koje smo uvrstili obavezno – ritmičko razmrdavanje. Koristeći sopstveno telo, kao i najjednostavnije rekvizite – poput čvrste plastične čaše – deca uživaju gradeći najrazličitije ritmičke obrasce i kroz veselu, kreativnu atmosferu utemeljuju i postavljaju na viši nivo svoj osećaj za ritam, obogaćujući sopstvenu “ritmičku maštu.” Nekada im zadajem prave “ritmičke bravure” kojima, pored ritmičkih veština, razvijaju odličnu koncentraciju i pažnju. Potom uvežbanoj ritmičkoj sadržini dodajemo pokret, rekvizit, ton... te pravimo mali vizuelno ~ slušni performans. Na času radimo kao tim, učimo jedni od drugih, deca razvijaju osećaj pripadnosti, zajedničkog rada, te se i međusobno pomažu. Svaki čas je finalni proizvod energije, mašte, kreativnosti i muzičko ~ teorijskih saznanja i veština.

“Melodium đaci” su sjajna deca, kao i uostalom i sva druga, kojima data ideja i prikazana veština pokreće ono najbolje u njima, samo im treba pružiti mogućnost i šansu za to.