Poseta Dnevnom boravku ŠOSO „Milan Petrović“

Kada sam primila poziv da posetim Dnevni boravak ŠOSO „Milan Petrović“ i volonterski održim muzičku radionicu za njihove korisnike, našla sam se u nedoumici. Moja dilema o prihvatanju takve obaveze nije bila poduprta samo time što sam okupirana zadacima koje nosi direktorska i nastavnička uloga u „Melodium“-u već i time što mi je traženo da radim nešto po prvi put u životu.

Jedno je raditi sa decom a sasvim drugo sa mladim ljudima koji imaju višestruke poteškoće u funkcionisanju i ponašanju. Potrebno je program prilagoditi korisnicima, odnosno njihovom uzrastu, sposobnostima i interesovanju. Otišla sam u boravak da bih prikupila informacije i na osnovu toga se pripremila za čas. Saznala sam da boravak nije škola, već da se tu svakodnevno druže mladi uzrasta od 15 do 27 godina i pohađaju radionice za radno angažovanje koje biraju prema sklonostima. Prošetala sam lepo uređenim i opremljenim sobama za rad i upoznala korisnike boravka koji su bili zauzeti voskarenjem, slikanjem, vajanjem, pletenjem, tkanjem i šivenjem. Među rezultatima njihovog rada videla sam veoma lepe sveće, ukrasnu keramiku, tkanine, korpe i tašne koji se potom prodaju u prodajnom salonu u Železničkoj ulici, kao i na raznim izložbama, sajmovima i manifestacijama.

Nedelju dana nakon toga došla sam sa gitarom u rukama, spremna za čas. Mladi su me dočekalisa radošću, nestrpljivi da počnu sa muziciranjem. Neverovatan je entuzijazam koji su pokazali: pomno su pratili svaku moju reč i pokret, te uzražavali zadovoljstvo aplauzom nakon svake aktivnosti. To je bio jedan od najvedrijih grupnih časova i za mene potpuno nov doživljaj. Osećala sam se kao na velikoj zabavi. Pripremila sam program koji inače radimo u „Melodium“-u sa decom uzrasta od 5 do 7 godina ali sam brzo shvatila da je to previše zahtevno. I pored toga što sam bila upućena u njihove sposobnosti, ipak me je zavarao zreo izgled tih mladića i devojaka. Stepen shvatanja instrukcija se razlikovao te su pojedinci bili spremni i na teže izazove, a po reakciji nekih se videlo da su uživali iako nisu mogli da budu fizički aktivni. Interesantno je uporediti sa kakvom otvorenošću prema muzičkim aktivnostima pristupaju ti mladići i devojke u odnosu na njihove privilegovane vršnjake.

Verujem da bi tim mladim ljudima prijalo više takvih, interaktivnih muzičkih susreta i da bi se njihovo opšte stanje značajno poboljšalo putem češće muzičke angažovanosti. Iz tog razloga ću se truditi da sa njima delim radost muzike kad god to moje obaveze dozvoljavaju, a i nastavnici iz "Melodium"-a su se zainteresovali da u tome učestvuju. Kao i svako novo iskustvo i izlaženje iz životnog šablona (što bi Amerikanci rekli "out of comfort zone"), to je meni otvorilo vidike i provociralo rađanje novih ideja.