Koncert hora "Perpetuum Jazzile" u Novom Sadu

Novosađani koji sinoć nisu bili na koncertu hora Perpetuum Jazzile su propustili retku priliku za muzički doživljaj u iskrenoj, sjedinjenoj emociji izvođača i publike.

Slovenački jazz hor, koji ove godine slavi 25. rođendan, postao je svestski poznat i veoma popularan tek poslednjih nekoliko godina, pod umetničkim rukovodstvom Tomaža Kozlevčara. Fanovi širom sveta su zadobijeni vrtoglavom brzinom nakon puštanja i širenja video- hita Africa na Youtube-u.

PJ hor nas je počastio pregrštom stilova u vokalnom izvođenju, a cappella (ne, nije u kapeli, acapela, ili o capela, kako su neki novinari pisali ili lektori prevideli: treba dva "p" i dva "l"), od jazz-a, kao osnove, preko bossa nova-e, swing-a, funk-a, gospel-a i pop-a, čak i rap-a. Guste harmonije u preciznom ritmičkom izvođenju (koje publici zvuči i izgleda ležerno otpevano), bile su propraćene zvucima tela i odmerenom koreografijom. Maestro Kozlevčar, ne samo da je fantastično vodio hor, već i kompletan show - sjajno se snalazeći na (nekadašnjem) srpskohrvatskom jeziku i animirajući publiku. Ni humor nije izostao, naročito u "duelu" između izuzetnog vokalnog perkusioniste, Sašo Vrabiča, i tenora beogradskog porekla, Vanje Dizdarevića (mada po govoru on pomalo "vuče" na lalinski).

Vrhunac koncerta je, naravno, bila Afrika, zatim evropska himna na temu Betovenove Ode radosti (Joyful, joyful) i južnoafrička himna Nkosi Sikelel' iAfrika. Sa kojom pesmom je završen koncert? Verovatno Bee Gees Medley. Ne mogu da se setim. Vreme je stalo.

Nisam pogledom mogla obuhvatiti koliko je koncert bio posećen, ali mi je poznato da su ljudi dolazili iz Zrenjanina, Subotice, Beograda i udaljenijih gradova u Srbiji. Gužva je bila sasvim prihvatljiva, ljudi se nisu gurali, a publika je rado prihvatala instrukcije dirigenta. Kako se tik pred koncert igrala važna košarkaška utakmica, bilo je i nekih tipova koji su zalutali na koncert, pa su pod uticajem alkohola mislili da su na utakmici. Kad vidim takve ispade, bude me sramota što smo u istom gradu. Srećom, nije bilo strašno i nije remetilo tok koncerta. Sa druge strane, obradovalo me je to što sam videla mnoga, mnoga mlada lica, čak i mališane (iako je bilo jako kasno). Osim roditelja, neki od učenika Melodium-a su takođe bili u publici (bravo!).

Postalo je sasvim uobičajeno da muzičari sami izdaju, a zatim na koncertima prodaju svoje CD-ove, kako bi iole isplatili uložen trud i mogli da se samofinansiraju. Nadam da su Novosađani kupovali CD i DVD "Perpetuum Jazzile" nakon koncerta kako bi se zahvalili tim muzičarima za besplatan, a fantastičan doživljaj. Ako 1000 dinara za CD zvuči mnogo...to je 10E. Ili tura pića za društvo. Ako CD niste kupili na koncertu, možete naručiti preko PJ sajta www.perpetuumjazzile.si/en. Zahvalite im se. Zaslužili su. (Ne, niko me ne plaća za reklamu, radi se o kolegijalnosti i isticanju vrednosti.)

Bravo i za Centar Za Kulturnu Animaciju koji nam je doveo Slovence. Svaka čast! Ozvučenje i rasveta - Jan Audio, sjajno!

Perpetuum Jazzile i maestro Kozlevčar - hvala za doživljaj. Moj duboki naklon!

Sandra.