Sinoć smo na Akademiji umetnosti imali završni koncert učenika instrumentalnog odseka. Većina "Melodium" nastavnika je tu stekla muzička znanja i veštine, te smo bili radosni što smo imali priliku da pokažemo našim đacima taj ambijent. Doduše, kada sam ja bila studentkinja, Akademija nije bila tako lepa i sređena, niti je imala multimedijalnu salu i modernu tehničku opremu. Lepo je videti da se ulaže u vrlo značajnu instituciju u Novom Sadu.
Većina dece je bila iznenađena sviranjem na pravom, polukoncertnom klaviru. Naviknuta na vežbanje na kućnim klavijaturama, sintisajzerima i na pianino u našem prostoru, deca su se oduševila punoćom i jasnoćom zvuka. Tehničar je bio veoma predusretljiv i obezbedio mikrofone, kablove i drugu opremu pa su se i gitaristi čuli kako treba. Najviše posla je imao nastavnik Vladan, kontinuirano štimujući gitare koje su se potom raštimavale. Repertoar je bio raznovrstan, a đaci fantastični. Očigledan je napredak koji su ostvarili u odnosu na početak godine. Iako je bilo male treme, sve je bilo na svom mestu. Baš smo se opustili i uživali.
Posebno smo bili srećni što smo prihodom od ulaznica mogli da doprinesemo fondu za Darju Kostić. Od toga će i Akademija Umetnosti izdvojiti novac, u sklopu akcije „Devojka koja voli život“. Meni je zbog toga puno srce.
No comments:
Post a Comment