Zmajeve Dečje Igre

Čim zamiriše proleće, Novi Sad se probudi iz zimskog sna i seti se da stavi krunu grada kulture. Ređaju se festivali, parade i događaji koji mame ljude na ulice, te svako pronalazi zanimaciju. I pored toga, ne može se poreći da su, spram drugih dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti, manifestacije za decu malobrojne. Jedna od retkih koja opstaje već pola veka je manifestacija kojom odajemo čast našem najznačajnijem pesniku za decu. Svi Novosađani znaju za "Zmajeve Dečje Igre" i manje ili više, svi smo na neki način učestvovali u njihovom građenju, tako da se osećamo kompetentnim da procenjujemo kvalitet. Naravno da je ogromna razlika između onih nekadašnjih Igara, u vreme Tita, na kojima sam učestvovala kao klinka-pionirka i ovih savremenih, ali o tome drugom prilikom. Važno je da postoji vreme i mesto gde su deca angažovana i da im se posvećuje dužna pažnja.

Moje iskustvo je ove godine bilo vrlo zadovoljavajuće. Kao što je na nastupima uvek potrebno zrnce sreće što se tiče vremenskih uslova, organizacije i tehnike, poslužilo nas je i jedno i drugo. Kad bolje razmislim, nakon osam godina učestvovanja na Igrama sa decom iz "Melodium"-a, ova je prošla najbezbolnije.Vreme lepo, organizatori prijatni, ozvučenje i tonac odlični. Nemam naročit komentar o izvođenju naše dece, što je uvek slučaj kada je sve bilo u najboljem redu. "Melodium klinci" su bili preslatki, solisti izvanredni. I sa klincima i sa horom smo imali kratak, a efektan nastup. Do kraja školske godine nas očekuje nastup na Štrandu i naša dva završna koncerta.