"Za Darju": koncert učenika instrumentalnog odseka

Sinoć smo na Akademiji umetnosti imali završni koncert učenika instrumentalnog odseka. Većina "Melodium" nastavnika je tu stekla muzička znanja i veštine, te smo bili radosni što smo imali priliku da pokažemo našim đacima taj ambijent. Doduše, kada sam ja bila studentkinja, Akademija nije bila tako lepa i sređena, niti je imala multimedijalnu salu i modernu tehničku opremu. Lepo je videti da se ulaže u vrlo značajnu instituciju u Novom Sadu.

Većina dece je bila iznenađena sviranjem na pravom, polukoncertnom klaviru. Naviknuta na vežbanje na kućnim klavijaturama, sintisajzerima i na pianino u našem prostoru, deca su se oduševila punoćom i jasnoćom zvuka. Tehničar je bio veoma predusretljiv i obezbedio mikrofone, kablove i drugu opremu pa su se i gitaristi čuli kako treba. Najviše posla je imao nastavnik Vladan, kontinuirano štimujući gitare koje su se potom raštimavale. Repertoar je bio raznovrstan, a đaci fantastični. Očigledan je napredak koji su ostvarili u odnosu na početak godine. Iako je bilo male treme, sve je bilo na svom mestu. Baš smo se opustili i uživali.

Posebno smo bili srećni što smo prihodom od ulaznica mogli da doprinesemo fondu za Darju Kostić. Od toga će i Akademija Umetnosti izdvojiti novac, u sklopu akcije „Devojka koja voli život“. Meni je zbog toga puno srce.

Zmajeve Dečje Igre

Čim zamiriše proleće, Novi Sad se probudi iz zimskog sna i seti se da stavi krunu grada kulture. Ređaju se festivali, parade i događaji koji mame ljude na ulice, te svako pronalazi zanimaciju. I pored toga, ne može se poreći da su, spram drugih dešavanja iz oblasti kulture i umetnosti, manifestacije za decu malobrojne. Jedna od retkih koja opstaje već pola veka je manifestacija kojom odajemo čast našem najznačajnijem pesniku za decu. Svi Novosađani znaju za "Zmajeve Dečje Igre" i manje ili više, svi smo na neki način učestvovali u njihovom građenju, tako da se osećamo kompetentnim da procenjujemo kvalitet. Naravno da je ogromna razlika između onih nekadašnjih Igara, u vreme Tita, na kojima sam učestvovala kao klinka-pionirka i ovih savremenih, ali o tome drugom prilikom. Važno je da postoji vreme i mesto gde su deca angažovana i da im se posvećuje dužna pažnja.

Moje iskustvo je ove godine bilo vrlo zadovoljavajuće. Kao što je na nastupima uvek potrebno zrnce sreće što se tiče vremenskih uslova, organizacije i tehnike, poslužilo nas je i jedno i drugo. Kad bolje razmislim, nakon osam godina učestvovanja na Igrama sa decom iz "Melodium"-a, ova je prošla najbezbolnije.Vreme lepo, organizatori prijatni, ozvučenje i tonac odlični. Nemam naročit komentar o izvođenju naše dece, što je uvek slučaj kada je sve bilo u najboljem redu. "Melodium klinci" su bili preslatki, solisti izvanredni. I sa klincima i sa horom smo imali kratak, a efektan nastup. Do kraja školske godine nas očekuje nastup na Štrandu i naša dva završna koncerta.

Druženje i preslušavanje - maj 2011

Na poslednjem ovogodišnjem druženju i preslušavanju učenika instrumentalnog odseka imali smo priliku da se pripremimo za završni koncert. Neka deca su već bila spremna, dok su drugoj dobro došle sugestije posmatrača i nastavnika da unaprede izvođenje. Sada se svi međusobno poznaju, pa je atmosfera opuštenija. Treme skoro da i nema. Uloge su pomešane - malo smo izvođači, malo publika. U ulozi publike, deca su slušala kompozicije različitih žanrova i epoha i izgrađivala muzički ukus. Nakon izvođenja su isticala pozitivne i interesantne primere.

Baby Exit i Dečije sportske Igre 2011.

Došao je dugo očekivani dan - 15. maj, koji se obeležava kao Svetski dan porodice. Svake godine u to vreme se dešava Festival optimizma, poznatiji kao "Baby Exit", na kojem redovno učestvujemo. Taj festival slavi deseti jubilej, a deca iz "Melodium"-a nastupaju kao izvođači od 2005. godine. Bilo da su na Bini talenata, šampiona ili Đačkog Oskara, deci prija da pokažu šta znaju i umeju, a roditeljima da ih u tome obodre. Tada se Petrovaradinska tvrđava pretvori u šaroliki suncobran koji pleše u ritmu dečije muzike.

Ove godine je bina na kojoj se održavao naš program bila premeštena na plato sa fantastičnim pogledom na Dunav. U blizini su slikarski ateljei, gde je bio smešten i naš šator. Odmah po njegovom postavljanju preplavila su ga deca željna sviranja instrumenata. "Melodium klinci" su nastupili na Bambino Stage sa pesmama na raznim jezicima sveta, osvojivši publiku osmehom. Lepo iznenađenje je bilo to što je bina po prvi put imala horske praktikable, tako da su se mališani mogli poređati i jasno videti dirigenta, što se odrazilo i na kvalitet nastupa. Ceo travnati prostor je bio ograđen tako da je publika imala široku preglednost. Posle mališana su nastupili školarci, odnosno "Melodium SHOW hor" koji je, kao i uvek, proneo pozitivnu energiju. Na žalost, nismo mogli da čujemo sve solističke deonice u premijernom izvođenju pesme "Mambo No 5" jer tonac nije bio fokusiran na praćenje programa i ozvučavanje potrebnih mikrofona. No, to je mali peh spram onog koji se drugima desio na istoj bini dan pre, ili uopšte sa svim što bi moglo da pođe naopako. Neko od roditelja je spomenuo kako je za primer ponašanje naše dece koja, iako su mala, pokazuju veliku odgovornost, strpljenje i koncentraciju na manifestacijama, što se stiče i prenosi iskustvom. Stoga smo veoma zadovoljni našim ovogodišnjim nastupom i prostorom na Baby Exit-u.

Tog dana, na tvrđavi su se odigravale i Dečije Sportske Igre koje se izvode već četvrtu godinu, a na kojima "Melodium" nastupa od početka. Manifestacija promoviše zdrav život kroz dečije izložbe, sportska takmičenja i kulturno-zabavni program. Svake godine se radujemo velikoj bini, dobrom tajmingu, susretu sa sjajnim voditeljem Ratkom Kraljevićem i odličnom ozvučenju. Na visokoj i prostornoj bini "Melodium klinci" imaju preglednost ka publici, a "Melodium SHOW hor" može da pokaže svoje plesne veštine u punom sjaju.

Uprkos tome što se nebo naoblačilo oko 18 časova, mnogi su ostali do kraja svih ostalih programa za decu na tvrđavi, jer se retko sreće prilika da se na jednom mestu nađe tolika raznovrsnost sadržaja, maštovitost i interakcija učesnika.

Prvomajsko snimanje

Dok je većina radnih ljudi počela sa prvomajskim slavljem mnogo pre prazničnog datuma, mi smo 30. aprila - stvarali. Naši mališani su bili radi da izdvoje vreme za snimanje u studiju. Dve pesme smo snimili na originalnim jezicima ("Ala Presi"-Surinam, "Čej, čej, kule" - Kenija) a dve su prepevane ("Bubašvaba" -Meksiko, "Na salašu dede mog" - S.A.D.). Bilo je predviđeno da snimimo tri pesme ali smo uspeli da snimimo još jednu i dobijemo dobar kvalitet, što je neobično mnogo za raspoloživo vreme. Obzirom da su pevači klinci od 6-8 godina, nismo hteli da ih zamaramo duže od dva sata. Za to vreme sa horom uspemo da snimimo najviše dve pesme, jer su pesme zahtevnije, očekivanja veća pa je i rad složeniji.

Meni je to snimanje do sada bilo najlakše i najzabavnije. Verovatno zbog toga što je bio odličan izbor pevača - deca koja su već dugo kod nas i čije sposobnosti vrlo dobro poznajemo. I same pesme su bile zabavne - u jednoj smo se pretvorili u orkestar životinja pa smo kokodakali, lajali, mukali, groktali i kvakali.


Neke od tih pesama ćemo premijerno izvesti na Baby Exit-u.Ukoliko budemo imali vremena da snimimo još nekoliko tokom leta, imaćemo novi CD.