Snimanje pesama za TV emisiju

Bili smo u Studiju M povodom snimanja pesama za potrebe Redakcije dečijeg programaTV Vojvodina. U tom studiju sam provela dane i dane snimajući raznovrsan muzički materijal – od klasike i džeza pa sve do rok i dečije muzike.

 

Kada sam, pre više od 30 godina, prvi put ušla u gluvu sobu tog studija, izgledala mi je ogromna. Bila sam mala, kao sada ovi moji “Melodium” mališani. Tada je Studio M bio jedini tonski studio u Novom Sadu i za snimanje jedne dečije pesme bilo je potrebno angažovati mnogo ljudi. Pored profesionalnog kompozitora, tekstopisca, producenta, tonskog snimatelja i dirigenta, za izvođenje pesme je bio neophodan ceo orkestar od dvadesetak ljudi. Svaki ton se morao posebno snimati - nije bilo sintisajzera i midi kanala koji sviraju sto zvukova na pritisak dugmeta. Bila je velika čast uopšte biti učesnik u tako ozbiljnom procesu.    

Danas je sve mnogo lakše, brže i jednostavnije. Pa ipak, za ovo snimanje smo bili spremni da izdvojimo dosta vremena jer je trebalo da otpevamo tri pesme a da prethodno nismo čuli aranžman niti dobili notni tekst. Uvežbali smo pesme uz polovičan snimak pevanja autora muzike, te smo prepravke morali da pravimo u hodu. Pripremila sam i decu i roditelje na to da snimanje može trajati i četiri-pet sati. Trebalo je da snimimo špicu i još dve pesme za ekološku emisiju za decu “Pitam se, pitam se” koja se emituje na kanalu RTVV. Te pesme su još ranije bile snimljene ali autori nisu bili zadovoljni aranžmanom i izvedbom pa su nas zamolili da je “osvežimo”. Profesionalni muzičari znaju da je to vrlo nezahvalan zadatak za bilo kog izvođača jer je teško nešto “osvežiti” ukoliko sama kompozicija ostaje ista. Pesme nisu u našem, modernom stilu, već vuku pomalo na narodni melos i ritam. Da budem precizna, pripadaju bosanskom rok fazonu, koji je uvek imao etno-primese. Teško sam se prihvatila tog zadatka baš zato što ne volim da radim ono što rade drugi, ali pristala sam, uz obećanje da će novi aranžman popraviti sliku. Medijske kuće nemaju interesa da se bave produkcijom dečije muzike pa je deci svako iskustvo dobrodošlo.      
 

Nakon malo vežbi upevavanja, postavljen je širokopojasni mikrofon oko kojeg su se svi okupili za snimanje refrena. To je išlo dosta brzo – prvi put su otpevali svi, a zatim su ostali samo stariji i iskusniji pevači da napevaju još jednom na postojeći snimak, dok su se mlađi odmarali. Zatim su pevali solisti – kod nekih je bilo potrebno više ponavljanja,a kod nekih je sve bilo odlično iz prvog puta. Namerno sam izabrala različite glasove – da bude i dečaka i devojčica, malih i starijih, nežnih i izraženijih vokala. Mlađoj deci su solističke deonice svakako išle teže, jer su pesme pisane za stariji školski uzrast. Kod nas u mini-studiju može da se očisti svaka nejasna intonacija a ovde nema vremena za to. Neki mališani su morali da se suoče sa time da poneki snimak izvođenja nije prošao već je morao da bude zamenjen drugim. Sve je to deo odrastanja i muzičkog sazrevanja. Pevali smo uz snimak gitare, a ne punog aranžmana, tako da mi ostaje samo da zamišljam kako će pesme zvučati kad prođu post-produkcijsku fazu. 

Bila sam prijatno iznenađena time što smo snimanje završili mnogo pre predviđenog roka. Najvažnije mi je da su deca zadovoljna - TV ekipa im je obezbedila sokove i čokoladice a tonci i producenti su bili veoma ljubazni i predusretljivi. Obzirom da svako ulaže šta može i da se moj i dečiji rad kompenzuje samim iskustvom, zadovoljna sam jer je sve prošlo u redu. Bilo je to za decu interesantno iskustvo kojim jačaju sopstvene muzičke veštine.

10 razloga da upišem mog mališana u "Melodium" - beleške jedne mame -

1. Beneficije koje će moje dete dobiti pohađajući “Melodium” u ranom detinjstvu će trajati celog života. 

2. Pored muzikalnosti, kod mog deteta će se formirati kognitivna, verbalna, socijalna i emotivna osnova koja će podupreti razvoj. Muzičke aktivnosti i učenje su tesno povezani procesi pa će moje dete učiti dok peva, pleše, igra se i zabavlja.

3. U “Melodium”-u su muzičke aktivnosti zasnovane na igri, što će mom detetu omogućiti da koristi imaginaciju i neguje kretivnost. 

4. Ukoliko budem pratila dešavanja često ću komunicirati sa drugim roditeljima i profesorima, te učiti o razvojnim sposobnostima mog deteta. 

5. Moje dete će istražiti raznovrsne muzičke instrumente i doživeti različite muzičke žanrove i time steći  jedinstveno muzičko iskustvo. 

6. “Melodium” kurikulum je građen na naučnim istraživanjima te se ističe kvalitet u odabiru aktivnosti, pesama, instrumenata, audio i video snimaka. Time će se postaviti i osnova za formalno muzičko školovanje mog deteta.

7. “Melodium” edukatori su ne samo diplomirani profesori muzike po zvanju već su i posebno obučeni za muzičko-pedagoški rad sa najmlađim uzrastom.  Biće brižni u pristupu prema mom detetu i truditi se da zadovolje potrebe cele porodice.  

8. Muzički materijal koji ću dobiti na upisu (audio CD, radna sveska) će pružiti mogućnost da se muzičke aktivnosti nastave i kod kuće, te je prilika za zbližavanje i specijalne trenutke koje ću provesti sa svojim detetom. 

9. Moje dete i ja ćemo steći nove prijatelje a ljubazno i profesionalno osoblje će se potruditi da se osećamo kao deo velike muzičke porodice.

10. Imam poverenja u “Melodium” jer je radi već 10 godina zahvaljujući finansiranju od strane roditelja, što govori o dugotrajnom zadovoljstvu korisnika, odnosno kvalitetu usluge.

Put, put, putujemo

Tokom letnjih meseci smo bili veoma vredni pa smo snimili 16 novih, slatkih, šašavih, lepršavih, šarenih, uvrnutih, šuškavih, melodičnih, poučnih, razigranih i zabavnih pesama.  

 Neke pesme su tradicionalne, iz raznih delova sveta, ali mnoge su tek izmaštane, sveže izašle iz naše muzičke fabrike.  Tako nastaju naše pesme: osluškujući tokom godine šta se deci sviđa, biramo one koje su interesantne, jednostavne i pevljive, kao što pravimo nove na osnovu dečijih interesovanja.  

I ovoga puta smo krenuli na putovanje pa se tako i naš CD zove “Put, put, putujemo”. Vodimo vas u daleke zemlje putujući brodom, avionom, čamcem i biciklom. Upravo je Jovanin bicikl imao posebnu ulogu, tako da je zvuk njegovog zvonca ostao zauvek zabeležen u pesmi “Bicikl moj”.  Pored toga, svirali smo kazu, agogo, ritmičke štapiće, guiro, daire, kineske činele, kastanjete i zvono klepetušu i sve to ukomponovali u lep i zanimljiv spoj, Slušajući naš CD, naučićete kako se na tajlandskom jeziku kaže “Dobar dan”, kako se u Holandiji peva “Sarasponda” uz vrtenje vretena, kako se slavi Nova godina u Kini i zašto Japanci vole trešnjin cvet. 

Nabrajajući slova azbuke u živahnom ritmu, u Švedskoj će nam se pridružiti žabice, u Srbiji tvrdoglava koka, a u Africi ćemo upoznati i kamilu Milu koja će nekako izgubiti sve grbe pa će postati…konj! To neće biti jedini konj na CD-u, jer će nas u američkoj preriji čekati kauboj Džo sa veselim četvoronožnim prijateljem (čekajte samo da čujete tu zapetljanu priču). Dok uz pesmu “Lemonade” pijemo hladni napitak odletećemo do Južnog pola i upoznati Kraljevskog pingvina, a rastati se uz lelujavu havajsku melodiju “Epo ita ita e”. Koliko uzbuđenja na samo jednom muzičkom disku! 

 Prvi CD-i su već otišli u ruke mališana koji su jedva dočekali da otvorimo vrata posle letnje pauze i prijavili se za muzičke avanture u novoj školskoj godini. Od septembra hitamo muzici u pohode i jedva čekamo da čujemo koja pesma će postati hit!

Masterclass "Orff Meets Kodály"

Nedelju dana sam provela u mestu Pomáz, nadomak Budimpešte. Povod je bio učestvovanje na 15. internacionalnom letnjem kursu - masterklas „Orff Meets Kodály“, gde je pedesetak nastavnika muzike iz celog sveta došlo da razmeni iskustva zasnovana na učenju dva velikana muzičke pedagogije. 

Nabrojali smo 17-tak nacionalnosti, među kojima su se od onih iz dalekih krajeva izdvojile brazilska, argentinska, australijanska, indonežanska i neobični deseterac iz Hong Konga (Azijci često dolaze u velikim grupama). To je ipak bilo malo nacija spram mnoštva zemalja (oko 30) iz koje su došli učesnici prošlogodišnjeg seminara u Salzburgu, a koji obrađuje samo tematiku Orfa. Na žalost, ja sam (ponovo!) bila jedina predstavnica Srbije. Ne može se reći da su moje srpske kolege po struci izostale zbog nedostatka finansijskih sredstava jer je ovaj kurs imao posebnu, nižu cenu za zemlje „treće kategorije“ (da, to smo mi!) koja je bila veoma pristupačna, a razdaljina nam je išla u prilog.  

Teško je opisati šta smo tamo radili i šta smo sve naučili, jer je najbitniji lični doživljaj. Opisivanje bi ličilo na prepričavanje filma u kojem radnja nije toliko bitna koliko je dijalog, gluma ili režija. Pevali smo, plesali, svirali i stvarali muziku. Naučili smo mnogo novih pesama i igrica koje možemo iskoristiti u radu sa decom. Međutim, to nije srž kursa, jer se pesme i igre mogu naučiti i putem video snimaka na YouTube-u. Najbitnija je tanana, neuhvatljiva komponenta: doživljaj, iskustvo i aktivno učestvovanje. Za mene je bilo značajno podsećanje na nekoliko principa koje treba praktikovati u nastavnoj, muzičkoj ili menadžmentskoj praksi. U težnji za stalnim poboljšanjem, treba:

• Biti hrabar i eksperimentisati – jer se u suprotnom propuštaju dobre prilike;
• Imati poverenja u saradnike i ponekad im prepustiti vođstvo – jer suprotno vodi ka nerazumevanju i neuspelom projektu;
• Biti aktivan, svestan učesnik događanja – jer inače propuštamo detalje i jednostavne stvari koje donose lepotu i zadovoljstvo;
• Biti otvoren za prihvatanje tuđih ideja – jer jednostranost vodi ka siromaštvu duha;
• Uključiti sva čula – jer se previše oslanjamo na vid (a mi muzičari i na sluh);
• Tražiti pomoć i pitati kad nije jasno – jer u suprotnom ostajemo sa istim problemom, a ljudi su obično voljni da pruže pomoć;
• Posmatrati stvari iz drugačije perspektive – jer to pospešuje kreativnost.

Ko bi rekao da se sve to nauči kroz muziciranje? Muzika je društvena ideja, stvara se u komunikaciji i odnosima sa saradnicima i publikom, te je otelotvorena filozofija života izražena kroz zvuke i tonove.  

P.S. 

Počela sam previše da filozofiram, možda je vreme da odem na odmor...

Kraj školske godine

„Da li nam je ovo poslednji čas ove godine?“, bilo je pitanje koje sam čula posle svakog časa protekle nedelje, sa velikim razočaranjem u glasićima mojih učenika. I zaista, nisam ni primetila a kraj školske godine je stigao. Posle mnogo meseci truda i rada stigli smo do cilja. 

Dvanaestog juna smo imali veliki završni koncert na Akademiji umetnosti  koji je protekao u odličnoj atmosferi i u još boljem izvođaštvu učenika instrumentalnog odseka škole "Melodium". Mogli smo da čujemo razne kompozicije, od klasike i jazz-a pa do obrada novih popularnih pesama. Deca su bila puna samopouzdanja, moram priznati sa pokrićem, jer su se zaista trudila i vežbala iz dana u dan tokom cele godine. Poseban doživljaj za njih bio je polukoncertni klavir na kojem do tada nisu imala prilike da sviraju. Oduševio ih je zvuk klavira i mekoća njegovih dirki, čak su primetila da sve lepo zvuči na tom klaviru. 

Najsimpatičniji deo večeri bilo je predstavljanje učenika, jer su morali sve sami da smisle i kažu kako se zovu, koju kompoziciju će svirati i ko ju je komponovao. Bilo je jako lepo gledati  i slušati produkte rada cele  godine i kako su svi mališani porasli i stasali za prave male izvođače. To je ono što mi u "Melodiumu" podstičemo i trudimo se da se deca oslobađaju treme, da budu otvorena i slobodna i da uživaju u svakom nastupu.  

Sada, kada smo konačno stigli do raspusta moram da kažem da mi je pomalo teško što se nećemo videti čak do septembra, ili kako deca vole da kažu „to je 60 dana jel tako?“.  Poslednji časovi su bili vrlo zabavni i rasterećeni i ja sam zaista uživala  koliko i deca.  Ali treba biti strpljiv i sačekati septembar kada ćemo videti koliko su nam "stari" učenici porasli i da li su nas prerasli. Naravno, uvek se radujemo i novim đacima, njihovim pričama i avanturama. Neki naši učenici su se krajem ove godine upisali u državnu muzičku školu i rastanak će nam teško pasti. 

Višnja mi je priredila divno iznenađenje kada mi je za oproštaj donela prelep crtež koji je sama nacrtala. Neverovatno je koliko možete da se vežete sa svoje učenike i koliko samo mali znak pažnje može da vas razneži. Ne postoji ništa lepše od toga. Svi oni koji odlaze će mi posebno nedostajati ali se nadam da će se i dalje truditi i da će pokazati koliko toga su naučili u "Melodiumu". Meni ostaje da čekam septembar, da se možda malo i odmorim a onda da ponovo krenem u muzičku avanturu.