Nastavnik gitare u maloj školi sa velikim srcem

Prošlo je već četiri meseca od kako sam postao član Melodiuma, male škole sa velikim srcem. Proveo sam godinu dana u inostranstvu i imao neverovatnu sreću da odmah po povratku dobijem mesto nastavnika gitare, i mogućnost da sa učenicima raznih uzrasta podelim radost bavljenja muzikom. Prvi osećaj koji sam imao kada sam ušao u školu је ono što je i danas moja stvarnost, pozitivno okruženje puno želje da unese muziku u svačije živote.

Moje dosadašnje iskustvo kao nastavnika gitare bilo je drugačije i pod veoma različitim okolnostima. U inostranstvu su učenici dobri, ali ipak ne toliko talentovani kao oni sa kojima sada radim. Tek po povratku, radeći sa ovdašnjom decom, shvatio sam i koliko je fascinantno muzičko nasleđe na ovim prostorima. Uprkos tome što je Srbija siromašna zemlja, ima ogroman umetnički potencijal i osetljivost na umetnost uopšte. 

Muzika je univerzalni jezik koji deca znaju da cene, te sa svojim učenicima svakodnevno radim na njegovom savladavanju. Na časovima pokušavamo da obuhvatimo sve muzičke žanrove, proširimo muzički univerzum i kroz dobro poznate kompozicije savladamo kompleksne tehničke probleme instrumenta. Instrumentalna nastava je individualna, a samim tim i prisnija od grupne, pa omogućava bližu i kvalitetniju komunikaciju između nastavnika i učenika. 

Takođe,veoma je važna uloga roditelja, jer oni su naša podrška kod kuće. Dete koje proučava muziku ima obavezu više, te pored redovnih školskih aktivnosti  treba da posveti vreme svom instrumentu. Veoma je uzbudljivo videti da moji učenici vole gitaru i da, pored brojnih obaveza, ipak nađu vremena da vežbaju.  

Starosna granica u učenju muzike gotovo da ne postoji, jer, iako je većina učenika školskog uzrasta, i odrasli koji imaju strast za učenjem muzike mogu da krenu na časove. Nikad nije kasno započeti nešto što zaista želite da uradite. Podučavao sam nekoliko odraslih učenika i oni su bili u stanju da u velikoj meri napreduju za kratko vreme.

Za sve ovo vreme koje sam proveo kao nastavnik, otkrio sam koliko volim svoj posao. Za mene je privlilegija sto imam priliku da delim znanje sa učenicima. Moji đaci su više od običnih učenika za mene, oni su postali deo mog života. Svaki od njih je poseban na svoj način, što mi daje mogućnost da svakom od njih pristupim drugačije, isprobam različite nastavne metode i kontinuirano poboljšavam kvalitet nastave. 

Zato bih želeo da se zahvalim svim svojim učenicima jer uz njih svakog dana naučim nešto novo.

Muzička igra na engleskom jeziku

Sve je više istraživanja koja govore u korist učenja engleskog jezika kroz muziku, posebno kada su u pitanju deca. 

To je razumljivo, jer je muzičko vokalno izražavanje prirodnije i jednostavnije nego lingvistička vokalizacija, koja mora biti izražajnije artikulisana. Bebin način komunikacije više podseća na pevanje nego na govor, a odrasli se tome prilagođavaju tako što govore melodično, podižući i spuštajući tonove više nego u razgovoru sa odraslim osobama. Istorijski gledano, ljudska komunikacija je postojala putem muzičkih struktura pre nego govornih. Pruženi su antropološki pokazatelji (Livingston, 1973) da su homo sapiensi komunicirali nelingvističkom vokalizacijom bliskom pevanju mnogo ranije nego što su razvili verbalnu komunikaciju. 

Stoga se govor i jezik najlakše uče putem muzičkih formi. Deca uče kroz igru, a neke od najranijih igara u najmlađem uzrastu deteta su u muzičkoj formi. Pesmice, razbrajalice, tapšalice, cupaljke i igre prstićima su uvrežen način interakcije odraslih i dece u svakom narodu, bez obzira na jezik kojim se komunicira. Kada se uvodi nova pesma, prva veština koju dete uči je slušanje, neophodno za razvoj govora. Kroz poetiku pesme, metroritimčka struktura jezika je zaokružena melodijskom, dok je u radu sa grupom dece podstaknuta socijalnom i emotivnom komponentom. Na taj način se jezičke strukture nesvesno memorišu i putem muzike ostaju trajnije zabeležene.

Na času grupe "Bunnies", program "Musical English 1"

To su neki od naučnih razloga koji su me podstakli da oformim muzički program na engleskom jeziku, „Musical English“. Iako taj program za grupu dece od 3 do 7 godina postoji u našoj školi  već dve godine, tek sada dobija strukturu kakvoj sam težila, kao i šire mogućnosti, uvođenjem novih sadržaja za mlađu decu, od jedne do tri godine.

 Kao i za svaki predškolski program „Melodium“ –a, ja sam kreator plana i programa, odnosno kurikuluma za „Musical English“. To podrazumeva pripremu i organizaciju sadržaja, posebno za svaku uzrasnu grupu: pesama, muzičkih igara i aktivnosti, kao i metodičkih uputstava za njihovu realizaciju. S obzirom da nisam lično vodila program od početka, u startu je oslonac bio u Oxfordovom programu „Cookie and Friends“, koji sam prilagodila „Melodium“ filozofiji i metodama rada i u njega inkorporirala druge pesme i aktivnosti. Dakle, to nije bio u potpunosti originalan program, kao što su to ostali (Melodium 1,2,3,4), koji sam samostalno izgradila.

Na času grupe "Pumpkins", program "Musical English 3"

 Za razliku od prošlogodišnjeg pristupa, ove godine sama vodim program. To mi daje mogućnost da upotrebim dugo godina sticana znanja i veštine iz engleskog jezika, muzike i pedagogije, kao i da iskoristim bogato iskustvo stečeno podučavanjem dece muzici na engleskom jeziku u internacionalnoj školi. Mogu da ostvarim početnu zamisao, a to je da na časovima integrišem muziku i engleski jezik, kroz didaktičke metode koje se koriste na časovima jezika koji deci nije maternji (English as a Second Language). Na taj način su ciljevi programa - učenje engleskog jezika kroz muziku i učenje muzike kroz engleski jezik – u potpunosti zastupljeni u praksi. Jedan od načina realizacije su kreativne i nekonvekcionalne aktivnosti koje su modelovane tako da učenje bude postepeno, sistematizovano, struktuirano, a opet zanimljivo, pristupačno i neopterećujuće. 

Muzička igra je u programu „Musical English“ osnova za učenje, baš kao što je to slučaj u osnovi pedagoškog pristupa zastupljenog u drugim „Melodium“ programima.

Ovo je moj posao!

Rad uz zvuke muzike koju volim - dečije pesme sa raznih krajeva sveta, klasika, ponekad pop i rock. Rad uz najiskrenije, te tako i najmerodavnije ocenjivače - decu, njihove glasove, osmehe, raširene ruke, crteže i ne tako retko zagrljaj... to je moj posao!
 

Od kad sam počela da radim ovde, pre sedam godina, mnogo toga se promenilo; deca uče, rastu i sazrevaju. Odlaze stare kolege i dolaze nove, a sa njima i nove ideje i pogledi na svet. Poznata lica, koja su odavno tu, ulivaju sigurnost. Novi tim se sjajno uklapa, te, u pomalo sumorna vremena današnjice, naša inovativna, kreativna i povrh svega vredna ekipa, sa verom u svoju muzičku filozofiju, hita ponosno i hrabro dalje.

Zadovoljstvo je raditi sa dobrim kolegama, no moj posao, iako sa strane deluje savršeno i lako, zahteva mnogo, mnogo više rada i pripreme nego što se to može zaključiti posmatrajući sa strane.

Moj radni dan zvanično počinje kada i prvi čas, u poslepodnevne sate, ali zapravo kreće mnogo, mnogo ranije. Kako otvorim oči moje su misli u pesmama i muzičkim aktivnostima koje ću obrađivati na današnjim časovima, te tako uz jutarnju kafu planiram program rada: kuckam note u "Sibelius" notnom programu, komponujem melodijske primere, ponekad učim pesme koje su za mene nove, nepoznate i vežbam izvođenje na raznim instrumentima. Tražim po internetu nove ideje kako bih obogatila znanje i bila stalno u toku sa pedagoškim strujama iz raznih krajeva sveta, te kako bih što bolje to znanje podelila sa svojim đacima.

Posao koji radim zahteva veoma dobru psihofizičku spremnost. Na času ne sedim 45 minuta i ne predajem lekciju o,npr. "Muzici u doba baroka", već se, pored svog znanja koje svakako pružam đacima, dosta krećem, plešem, skačem sa decom, pevam, sviram, te konstantno nastojim da održim dobru i kreativnu atmosferu na času, ali uz red i disciplinu. To zahteva veliku energiju i strpljenje , pogotovo kod dece uzrasta od dve do sedam godina. Moram biti odmorna i uvek dobro raspoložena, jer osnova tog druženja sa najmlađima je prijatna muzička atmosfera.

Uz školsku decu koja uče da sviraju na instrumentu, te uz to savladavaju osnovne teorijske i solfeđijske veštine, budna pažnja je neophodna. Stalno pratim njihove sfere interesovanja kako bi se čas odvijao po planu i programu, sa jedne strane, a podsticao želje i kreativnost učenika a druge. S obzirom da se u grupama za teoriju nalaze đaci različitog uzrasta i nivoa znanja, trudim se da uskladim čas tako da svakom bude interesantan, a da se pokriju osnove muzičke pismenosti koje bi svaki mladi instrumentalista trebalo da zna. Kao klavirski pedagog, kod kuće takođe pregledam notnu literaturu u želji da nađem interesantne muzičke komade za moje male pijaniste.

Raduje me dečja radoznalost, zainteresovanost i vidna dobra, unutrašnja volja za radom i saznavanjem muzike uopšte, iz svih uglova. Tako razvijamo i gradimo, ne samo dobre svirače i(li) pevače, već dobre poznavaoce muzičke umetnosti i ljubitelje kvalitetne muzike.

To je moj posao, iz dana u dan, već sedmu godinu. Muzički se obrazujem i sazrevam zajedno sa mojim đacima.

Novi početak

Kraj leta i početak nove školske godine je meni, sada već svršenom studentu, doneo pregršt novina. Mališani su, kao i svake jeseni, pošli u školu, gde je ponovo otpočelo željno iščekivano druženje sa drugarima, učenje, kao i mnoštvo drugih korisnih stvari. Ali kakve to sada ima veze sa mnom, pitate se -  pa ona je odavno završila svoju školu! To je tačno, ali sam upravo ovog leta dobila mogućnost da se u nju vratim i na neki način ponovo proživim sve te slatke školske dane. Ovoga puta, na moju veliku radost, činim to sa mojim novim Melodium drugarima. 

Bila sam neizmerno srećna što sam toliko brzo dobila priliku da se pridružim deci iz Melodiuma u njihovim aktivnostima. Sviranje, pevanje, pokreti uz muziku, sve su to sa metodološke strane sjajno osmišljene i deci dopadljive aktivnosti koje će i onim najmlađima omogućiti da se prepuste čarima muzike, da je iznad svega zavole i razumeju. I kada kažem muzika, zaista mislim na onu pravu, kvalitetnu, umetničku muziku, bilo da je u pitanju tradicionana pesmica iz nekog dalekog kraja sveta ili taktovi neke od najpoznatijih simfonija i uvertira. Blagodeti koje će dete dobiti slušanjem takvih dela trajaće do kraja života.

Sa zadovoljstvom, ali moram priznati i sa malom dozom treme sam pratila, kako Sandrine, tako i Jovanine časove i nadala se da će me deca brzo prihvatiti. Ono što sam znala u teoriji sada sam potvrdila i u praksi - dete se ne može prevariti. Stoga nisam ni imala nameru da pokušam da se predstavim u nekom drugačijem svetlu, već sam od samog početka nastojala da budem iskrena, otvorena i budem ono što jesam. Na časovima sam imala priliku da sagledam muzičke aktivnosti, kako iz perspektive deteta, tako i iz perspektive nastavnika. Činjenica je da je potrebna velika enegrija za održavanje pažnje i dece i roditelja, jer u grupama sa najmlađima je neophodno aktivno učešće odraslih osoba. To nije nikakav problem kada ugledate rezultate rada: osmeh na licima dece, kada čujete i izvan učionice taktove nekih od deci omiljenih pesmica i kada vidite sa kakvom željom i radošću ona dolaze na svoje časove muzike. Za sve to potrebna je najpre ljubav i predanost nastavnika, što mora da se nosi u sebi, i naravno, da se usavršava godinama. Iskustvo pomaže da se na što bolji i kvalitetniji način ulepša život mališanima i da se roditelji podsete kako da se, zajedno sa svojom decom, raduju malim stvarima.  

Nastava klavira je potpuno drugačije iskustvo budući da je individualna. Iako je zadatak jednako odgovoran, mnogo je lakše usresrediti se na podučavanje i posvetiti punu pažnju jednom učeniku. U tom procesu nastavnik ima više vremena da se upozna sa svakim detetom pojedinačno te su i rezultati rada očigledniji. No, bez obzira da li je nastava grupna ili individualna, svaki nastavnik Melodiuma nastoji da  svakom detetu pruži jednak značaj i posveti vreme. Zaista, svi oni i jesu bitni u kreiranju tih čudesnih trenutaka uz pokret i, naravno, muziku.

Svakako ću da nastojim da svoje, još uvek kratko iskustvo, nadomestim velikom količinom ljubavi, energije i posvećenosti svakom detetu. I naravno, da se ugledam na moje starije koleginice, jer je uspeh onda zagarantovan.

Početak školske godine

Evo nas na početku još jedne zanimljive školske godine. Ima nešto što ovu godinu čini meni posebno dragom. To je godina u kojoj imam mogućnosti da nastavim rad sa većinom svojih đaka, da pratim njihov razvoj kako u odrastanju tako i u umetničkom sazrevanju. Takođe, ovo je godina u kojoj sam dobila i grupne časove, te kroz taj način rada mogu da proširim svoje profesionalne vidike i učim zajedno sa svojim učenicima. Ovo leto sam provela u istraživanju stručne literature, a naročit uspeh sam imala u istraživanju putem interneta. Prikupila sam toliko novih metoda, načina i pristupa deci da sam sigurna da će ovo biti jedna od najzanimljivijih godina za moje učenike.  

Svi đaci su krenuli u novu školsku godinu sa osmehom. Jedva su dočekali početak rada i naše svakodnevno druženje. Neki od njih su ove godine krenuli u školu i neverovatno je koliko ih je to uozbiljilo. Drugi učenici su mnogo porasli, a većina me je prestigla i uvek se šalimo oko toga. Ozbiljniji su, zreliji i zainteresovaniji za dalji napredak. Posebna novina koju smo uveli ove godine i koja je se mnogo dopala svim mojim mlađim učenicima, jeste sviranje pesama iz knjige “Music for little Mozarts” Alfreda. To je američka knjiga za klavir, napisana kao priča o mišu Mocartu i medvedu Betovenu koji kroz svoje avanture i nestašluke savladavaju mnoge tehničke i teorijske probleme: staccato, legato, intervale itd. Deca na svaki čas dolaze u iščekivanju novih priča kao i novih elemenata koje će naučiti. Neki su bili toliko aktivni da su za ova dva meseca prešli celu knjigu. Stariji učenici su došli sa željama da sviraju popularne pesme, kao što su “Someone like you”, “Hallelujah” i mnoge druge, što me posebno raduje jer na taj način možemo da pokažemo koliko je klavir svestran instrument.

Ove godine ću voditi dnevnik dečjih ideja i objašnjenja raznih muzičkih elemenata, pa možete očekivati i jedan blog i o tome. Evo nekoliko dečjih zapažanja sa početka godine: Marko me je na početku godine pitao za novog nastavnika gitare: ,,Kako se zove novi Vladan?”. Ana za staccato ima novi naziv - ,,skakato”,  a Ilija kaže da interval sekunde da je ,,mašnica”. Svaki čas sa učenicima je posebna avantura i inspiracija. Uče me da se smejem sa njima, da se opustim i da uživam u sitnicama, a ja njih učim kako da zavole klavir i pre svega muziku..

Čeka nas mnogo posla i rada ove godine, mnogo nastupa, druženja, preslušavanja, kao i pripreme za FEDEMUS takmičenje. Najbitnije od svega je da su svi odmorni, orni i raspoloženi za učenje. Meni ostaje da se i dalje usavršavam i da se postaram da moji učenici uživaju u muzici i časovima.