Deca su imala zadatak da kod kuće, uz pomoć roditelja, sama osmisle šta će izvesti. Svako je trebao da odabere ulogu u kojoj će se najbolje osećati - plesač, pevač, glumac, voditelj, publika... Mogla su odabrati pesme iz širokog "Melodium" repertoara ili druge koje vole, slušaju i pevaju kod kuće i u vrtiću, kao i recitacije, baletske tačke i specijalno se kostimirati za tu priliku, ukoliko su želela.
Pripreme za taj mali događaj su bile duže. Prvo su deca oslikavala zavesu koju smo zatim postavili kao scenografiju. Nekoliko meseci unazad smo radili dramatizaciju priča uz muziku, učeći o pozorištu i ponašanju na sceni, te pravili afričke maske. Skoro na svakom času učili smo pesme koje smo potom izvodili grupno, kao i solistički. Proces je bio usmeren ka razvoju mašte i kreativnosti, oslobađanju pred publikom u samostalnom istupanju i učenju o ponašanju u pozorištu i na koncertu.
Kao neko ko je nadgledao i organizovao proces, ali ne i direktno učestvovao u svakoj etapi realizacije, zapažam da je malo reći da su deca bila uzbuđena. Iako "koncert", ili "šou" koji smo priredili nije bio namenjen roditeljima, već interno - deci, jednoj za druge - ona su shvatila da događaj ima važnost. Sa nestrpljenjem su čekala svoj momenat, kao i pažljivo pratila i reagovala na to što su drugi pripremili. Neka su intencionalno odabrala da budu publika - što ne umanjuje značaj uloge, naprotiv. Vrlo odgovorno su pristupila svojoj funkciji, odgovarajući na poticaje sa "bine".
Bilo je izuzetnih momenata, kojima sam iskreno oduševljena. Prvenstveno originalnost u izboru uloge, ili tačke, koji je oslikavao ono što deca vole i čime se bave- njihov lični, porodični i društveni život (iz vrtića) je prenešen na scenu. Pored solističkog pevanja pesama, neki su izveli ozbiljne, pripremljene recitacije, priče i baletske tačke, a neki su vešto improvizovali. Imali smo i komičare, mađioničare, čak i reklamne promotere. Pojedina deca su na licu mesta animirala drugare i lutke za dramatizaciju priče ili pesme, a druga došla kostimirana u duhu izvođačke tačke.
U jednom slučaju mi se nije dopao izbor pesme donešene od kuće, čiji tekst nije imao veze sa dečijim afinitetima. To me je navelo na još veće angažovanje u pogledu bogaćenja dečijeg sveta, o životu koji ih okružuje, o lepim stvarima, o onome što ih se tiče. Na "Danima scene" je bilo i druge muzike osim dečije, pop i rok, kao i starih narodnih pesama, koje žanrovski bogate svet muzike u koji deca ulaze. T
o smo zdušno podržali!Sve u svemu, scenski dani su prošli u radosnoj i veoma kreativnoj atmosferi. Naročito mi je drago što su se deca međusobno ohrabrivala za nastup. Ono što me je dirnulo je da su iskreno bodrila stidljivije, ili one povučenije, te priskakala u pomoć. Voditelji su bili kao profesionalci!
Veliko bravo za sve!
No comments:
Post a Comment