Internacionalni festival pozorišta za decu, Subotica

U nedelju je "Melodium SHOW hor" skoknuo do Subotice. Išli smo na otvaranje sedamnaestog internacionalnog festivala pozorišta za decu. Pred putovanje deca su bila uzbuđena, a roditelji zabrinuti. Iako je pljuštala kiša, atmosfera je bila osunčana dečijim osmesima. Vožnja je brzo protekla - u druženju, ćaskanju i igranju igara.

Kad smo stigli do Narodnog pozorišta u Subotici, smestili smo se u "prave" glumačke garderobe, sa ogledalima i svetlima za šminkanje, što je deci bilo izuzetno interesantno. Otišli smo do bine da se pripremimo za nastup.

Malo vežbi zagrevanja, obeležavanja pozicije, isprobavanja koreografije i bili smo spremni. Uh, ostalo je još sat i po vremena do početka, trebalo je nekako "ubiti" vreme, a napolju je bilo sivo i kišovito. Da nas je vreme poslužilo, otišli bismo do ZOO vrta, ali ovako nismo imali kuda da mrdnemo. Starija deca su dobila dozvolu da odu do prodavnice, a sa mlađima smo izašli na pet minuta da udahnemo vazduha. Prešli smo put izbegavajući bare i smestili se pod krov tržnog centra, te virnuli ka crkvi, da bismo smo se odmah vratili. Kako smo bili osuđeni na boravak unutar pozorišta, hit za decu je bio automat sa toplom čokoladom i traženje sitnog novca koji, za inat, niko nije imao. Još malo igara, prepričavanja događaja iz škole, i već je bilo vreme da se obučemo i doteramo za nastup. Za razliku od drugih nastupa koji se dogovaraju i realizuju na brzinu te problemi iskoče u poslednjem momentu, ja sam bila relaksirana jer je sve bilo provereno. Vita Simurdić se pobrinuo da se CD dostavi i proveri na vreme, objasnio nam proceduru, te je sve teklo po planu. Festival je otvoren uz fanfare i pesmu "Pustite decu nek' rastu" koja se koristi kao himna, a koju smo ove godine specijalno za tu namenu snimili u našem studiju. Muziku je napisao Arsen Dedić, tekst Milivoje Mrkić, aranžman Dejan Brkić, a tonsko snimanje i produkcija su bili povereni Vladanu Ostojiću, pod mojom supervizijom. Lepa, poletna i klasična dečija pesma je modernizovana na način na koji to čini "Melodium SHOW hor", te je osvežena koreografijom, a scenski efekti na samom izvođenju su doprineli da zvuči i izgleda teatarski.

Publici se izvođenje veoma svidelo, a možemo reći da je i publika nama bila vrlo interesantna. Otvaranju su prisustvovali ambasadori, gradonačelnici, pisci, direktori i glumci, rečju - pozorišni stručnjaci, iz cele Evrope, pa su deca imala priliku da čuju raznovrsne jezike. Između himne kojom je festival zvanično otvoren i završne pesme, iskrali smo se iz garderobe i smestili se među publiku da bismo gledali predstavu "Cirkus Vivaldi", koja je imala maštovita scenografska i kostimografska rešenja. Iako je bila na slovačkom jeziku, to nije bila prepreka da deca dožive priču kroz pokret, mimiku, koreografiju i sjajno aranžiranu Vivaldijevu muziku. Uživali smo! Nismo stigli da nagradimo predstavu aplauzom jer smo se hitro vratili iza zavese, ali su deca oduševljenim pogledima i osmesima pozdravila glumce iza scene.

Postavili smo se za pesmu "Nastavnički rokenrol", znajući da ćemo tokom izvođenja imati pirotehničke efekte. Deca su se unapred radovala tome. Magla nije zbunila decu, ali kad su konfete počele da pucaju i pršte, klinci su u čudu i sa oduševljenjem pratili zbivanja tako da su potpuno zaboravili na koreografiju. Stajavši sa strane, smejala sam se gledajući kako sjajno đuskaju, ludo se zabavljaju i... greše u koracima. Taman što prestanu konfete - PUF, evo varnica...samo što se smire, BENG, vatromet...žurka kakvu nisu doživeli! Naravno, teatarski svet je oduševljeno primio kompletan scenski nastup, te smo, propraćeni ovacijama i pozitivno zbunjeni, zaboravili da se poklonimo. Dobili smo na poklon divan buket i do sada najlepšu zahvalnicu za učestvovanje. Hvala!

Bila je već duboka noć tako da nismo mogli da odemo na pripremljenu zakusku jer su deca ujutro morala biti spremna za školu. Povratak autobusom je bio propraćen prepričavanjem "najboljeg nastupa do sada" (prema rečima dece), a kasnije pevanjem. Doduše, nema više složnog pevanja u autobusu kojeg se sećam iz školskih dana, sa ekskurzija, jer sada nema naših pesama za decu školskog uzrasta koje bi obuhvatile interesovanja i mlađih i starijih. Sva sreća, deca iz mog hora ne slušaju Karleuše i slične, te je repertoar bio uglavnom na stranom jeziku. Odupirali su se spavanju koliko su mogli (mogli bi tako do jutra), a nekoliko najmlađih je zaspalo na ulasku u Novi Sad.

Bilo je ludo, nezaboravno i baš - pozorišno!