Ne znam tačno kada smo Danilo i ja poslednji put zajedno nastupali, ali sigurno ima više od dve godine. Dok su moje obaveze bivale sve brojnije Danilo se posvetio studiranju, te je bilo neminovno da stopiramo koncerte. Nismo imali nameru da ih ponovo pokrećemo.
Ipak, slučaj nas je nagnao da se sastavimo i održimo koncert u hipermarketu "Roda" u Šapcu. Naime, taj nastup je bio dogovoren za decu iz "Melodium SHOW hor"-a čiji veći deo članova se razboleo, te sam u želji da ne izneverim organizatore i publiku zamolila Danila da mi pomogne.
Bez mnogo dogovaranja o repertoaru, sutradan smo krenuli na put do Šapca. U kolima smo se preslišavali tekstova koje smo pozaboravljali (Čekaj...da li idemo u Afriku da tražimo ili da sadimo papriku? Je li prva strofa "Grize gladni papagaj..." ili "Jednogrba kamila..."? Da li se ona odmah pomamila ili začas se pomamila? Kako ide kad tata traži da kupi brata: Pitao je u dućanu...? A šta je sa onim kupusom iz Srema, internatom i Banatom? Ko ovde peva tercu?). Moj suprug, koji nas je vozio, morao je da odsluša repertoar nekoliko puta.
Na koncertu je bilo veoma interesantno, dečica su uživala. Pomalo sam zaboravila taj osećaj, koliko je lepo, prijatno i korisno zabaviti decu na umetnički način. Deca retko imaju priliku da slušaju živo (a kvalitetno) izvođenje pesama u kojem i sama mogu da učestvuju. Interakcijom stvaramo blisku konekciju sa decom. Svaki put izgradimo veselu atmosferu i uvučemo ih u muziku, tako da i oni povučeni počnu da pevaju i đuskaju. Ovog puta, u tome nam je pomogao Gagi sa ekipom animatora. Bilo je slatko!
No comments:
Post a Comment