Renoviranje

Dok su se mnogi odmarali kraj morskih talasa, "Melodium" tim se tokom letnjeg raspusta pretvorio u tim raspevanih majstora. Ne samo da smo majstorski snimili novi CD, već smo naše prostorije u Milovana Glišića prevrnuli, izvrnuli i tip-top sredili kako bismo novu školsku godinu dočekali u novom ruhu.

Iako nikad ranije to nismo radili, naučili smo da tapaciramo, molerišemo i skidamo staru boju sa drvenarije. Atmosferu je održavala, pričama i pesmama, naša vesela Jovana, koja se izborila sa bojama kao pravi profesionalac, dok je Andrea proračunavala odnos premaza i hvatala se u koštac sa lepljenjem zaštitnih traka. Najviše muke nam je zadavala svetlo žuta boja, a najviše nam se dopada kako, u kombinaciji sa ostalim, izgleda bordo.

Oleg i Vladan su uspešno tapacirali sva vrata. Toliko im se dopao rezultat da su zamalo promenili profesiju. Sandri je molerisanje predstavljalo odmor i zabavu, u poređenju sa pripremanjem knjiga, udžbenika, radnih sveski i ostalih materijala koji su zahtevali dugotrajno sedenje pred kompjuterom tokom celog avgusta. Duška nas je moralno podržavala iz daljine, bodreći i navijajući, uz opravdan izostanak. Oduševljena je onim što ju je dočekalo.

Rezultati su očigledni! Obzirom da sažimamo dva prostora u jedan (oprostili smo se od prostora u Grčkoškolskoj 6), osvežili smo i drugu prostoriju ("Nasmejanu" učionicu) za programe Melodium 2 i Musical English. U WC i kupatilo smo stavili nove uređaje za održavanje higijene, a u čekaonii postavili laminat i displej fotografija na zidu. Klavirska soba je živnula postavljanjem tapeta i gumenog poda. Preostalo nam je da sredimo pokretni studio za snimanje audio materijala, kojim bi beležili dostignuća naših učenika i svih onih koji žele da se okušaju kao pevači.

Prezadovoljni smo što smo poboljšali uslove za rad, ne samo estetski, već i organizaciono, ali najvažnije su nam reakcije dece i roditelja. Oni koji su se prvi upisali su promene ocenili veoma pozitivno. Kako se vama dopada?

Čekamo vas na upisu, svakog radnog dana od 16h do 20h, u našim renoviranim prostorijam u Milovana Glišića 8. Časovi startuju 1. septembra.

Muzički pozdrav od nastavničkog tima: Sandre, Jovane, Andree, Duške i Vladana!

Letnji program

Ni tokom jula "Melodium" nije mirovao. Naše prostorije, koje se upravo renoviraju, bile su ispunjene igrom, muzikom i smehom.

U pauzama, između dana kada su se održavali časovi, se krečilo, gletovalo i tapaciralo, a klinci-kreativci su majstorisali glinom, papirom, kartonom i bojom. Kako su časovi trajali duže nego uobičajeno, imali smo više vremena za složenije likovne aktivnosti. Obnovili smo ovogodišnje muzičke hitove, a dodali nove pesme, igre i priče. Osim naših starih đaka, koji su već postali majstori muzičkog zanata, pridružili su nam se i novi drugari, koji su radoznalo upoznavali bogatstvo našeg muzičkog instrumentarija.

A sad zaista pravimo pauzu. Tokom avgusta "Melodium" zvanično neće raditi. Ipak, pripremili smo mnoštvo iznenađenja za sledeću školsku godinu. Najavljujemo novi CD "Zavrzlame, vrdalame i druge lame" koji će biti naš najbolji do sada. Baš smo se zabavljali dok smo ga snimali, a vi ćete kada ga budete slušali.

Vidimo se na upisu, od 25. avgusta!

Futoško leto

Iako je školski raspust odavno počeo, "Melodium SHOW HOR" se odazvao pozivu organizatora iz Kulturno-informativnog centra "Mladost" u Futogu da se to i zvanično obeleži, kao i da se proslavi Svetski dan muzike, 21. jun. Mislila sam da ću teško okupiti moje horiste koji su nekoliko dana pre toga imali završni koncert u "Pozorištu mladih" pa su neki već otputovali iz Novog Sada. Ipak, većina ih je bila spremna na još jedno druženje, kojim smo završili sezonu nastupa u ovoj školskoj godini.

Vreme je bilo nepredvidivo, pa su organizatori pripremili binu na otvorenom prostoru, imajući alternativu - pozorišnu salu. To se, zbog kiše koja je rominjala, pokazalo kao dobro rešenje, a scenski je još bolje delovalo, jer smo i mi i "Zvončići" bili zajedno na bini. Kad je scena ispunjena decom, šarenija je i životnija. Nataša i Dule iz "Čarolije" su vešto vodili lepo pripremljen program u kojem je, pored horskih pesama, bilo plesa, akrobacija i skečeva. Uživali smo u izvođenju mališana iz vrtića "Kockica", plesnog kluba MBM i dece iz doma u Veterniku. Iako je najveću pažnju privukao nastup dvojice malih brejkdensera (svaka čast, momci!), lično mi je bilo najdraže izvođenje dece ometene u razvoju. Deca su deca, sa posebnim potrebama ili ne, i neophodno je omogućiti im što češća istupanja u javnosti, kojima se podiže samopouzdanje, osećaj vrednosti i prihvatanja u društvu. Drago mi je što organizatori futoškog centra "Mladost" imaju sluha za to i vidno brinu o svojoj zajednici.

Nakon koncerta čekao nas je sladoled (mmm...ukusan), sokovi i slaniši. Bravo za sve klince koji su nam priredili lep doživljaj, i bravo za dobru organizaciju!

Predstava mališana "Ceo svet u srcu"

Nakon dva uspela koncerta "Melodium"-a, trebalo je skupiti energiju za poslednji, najslađi i najteži. Najslađi - zato što su ga pripremali mališani od samo tri godine pa naviše, u težnji da se upoznaju sa pozorišnim daskama i atmosferom javnog istupanja. Najteži, zato što je bilo skoro sedamdeset mališana, iz raznih grupa, čiju pažnju je trebalo fokusirati na pedesetak minuta muzičko-dramskog programa bez prethodne, zajedničke probe.

Sa najmlađima smo spremni na svakakve situacije - od toga da usred koncerta neko treba da ide u toalet, preko plačnog zahteva da se u publici pronađe mama, do toga da neka od dramskih ili solističkih uloga najednom otkaže saradnju. Ono što je planirano i ono što je moguće ostvariti nije uvek ujedinjeno, te improvizacija igra značajnu ulogu. Pesme su pevane uživo, pa je, samo uz pomoć mikrofona za soliste, trebalo dočarati energiju koju mališani prirodno poseduju i iskazuju na našim časovima i zvukom ispuniti veliku salu koja se u takvoj situaciji činila još većom.

Provala oblaka tik pred predstavu nije pomogla da se velika sala Pozorišta mladih rashladi, ali i pored vrućine, mališani su bili uzbuđeni i raspoloženi da se sakriju iza zavese, a nakon toga prikažu u najboljem svetlu. Naravno da su oni stariji davali sve od sebe, dok su najmlađi bili jedva svesni da su u žiži interesovanja publike koja je ostala u mraku.

U potragu za tananom niti koja spaja ceo svet smo krenuli pozdravom na engleskom, a zatim srpskom jeziku, te smo se našli u Belgiji, zaustavivši se da čujemo pesmu "Vrtirepić". U Austriji smo naučili pesmu "Hajde sestro", a posetila nas je i Pipi Duga Čarapa koja nas je naučila pesmu "Rič rač" iz svoje domovine, Švedske. Ruski kozaci su nam ispričali priču o dedi i repi, pa smo se kočijama uz "Tuki taki" prošetali Indonezijom. Starija deca - kompozitori su nam otpevala svoju pesmu "Jedno je sigurno", objasnivši šta spaja devojčice i dečake. Došli smo do Afrike i pozdravili se na Svahili jeziku: "Džambo". U Argentini nas je zabavila gospođica Sovica te su se odnekud pojavili Indijanci, otpevavši "Jahe jahe". Išli smo u lov na medveda, ali je više on lovio nas. Vratili smo se u Srbiju gde je sve ozelenelo i "Razgranala grana jorgovana". Uspeli smo čak i da otpevamo kanon, uz pomoć publike. Da li smo pronašli ono što spaja ceo svet? Naravno, to su muzika i prijatelji, koje čuvamo u srcu. I tako smo se, umorni, ali zadovoljni, paljenjem centralnog svetla vratili u realnost pozorišne sale. Deca su dugo pevušila pesmice na izlasku iz pozorišta...

Međutim, kao što na svakom nastupu biva, nije sve išlo glatko. Imali smo propust u nastupu dece iz vrtića "Dobra vila" koja nije bila direktna, te su roditelji dobili različite informacije o vremenu dolaska. Greška je momentalno ispravljena postavkom nove, mini-predstave, u kojoj je devetoro odvažnih mališana pevalo kao pedeset. Nezastrašeni prostorom, imajući celu scenu samo za sebe, mališani iz "Dobre vile" su prevazišli očekivanja. Bravo za srčanost!

I tako, nakon tri velika koncerta, približili smo se kraju školske godine. Nekada smo na kraju koncerta mališana pevali "Doviđenja, bubice, iz moje ulice, vidimo se sledeće godine", što je neku decu rasplakalo. Tako da, od sada pa nadalje, pevamo: "...vidimo se sledeće nedelje"..." Zaista, sledeće nedelje nas očekuje nastavak programa, kada ćemo sa decom prokomentarisati dešavanja na sceni, a zatim podeliti zaslužene diplome, za zaokružen jednogodišnji trud i zalaganje malih muzičara.

Koncert "Melodium SHOW HOR"-a

Nije fraza da "daske život znače". Treba biti hrabar i izložiti sebe na sceni, sposobnosti i mane, da bi se ispunila očekivanja. Treba pružiti emociju i energiju u pravom trenutku. Preneti poruku. Dirnuti ljude. Dotaći umetnost. Kad se to dogodi, povratka nema. Scena ostaje večita težnja, ljubav, ono što daje smisao životu. Sinoć je "Melodium SHOW HOR" krenuo tim putem. Deci koja su sinoć bila na daskama male scene "Pozorišta mladih" otvorio se svet umetnosti iz kojeg više neće izaći.
Sinoć je izveden prvi samostalan koncert "Melodium SHOW HOR"-a. Svaka scena, svaki nastup je ispunjen različitim vibracijama, drugačijom atmosferom. Iako je za nama, od pre dve godine koliko kao hor postojimo, preko trideset nastupa, ovaj koncert je bio jedinstven. Taj koncert ćemo pamtiti po iskrenom oduševljenju, aplauzu i ovacijama kao nagradi za veliki trud. Pamtićemo ga po iščekivanju. Po tome što smo dali sve od sebe. Po širokim osmesima i ponekom suznom oku u publici.

Obično nakon nastupa pregledam snimke, analiziram izvedbu, zapazim detalje, pa nakon toga tražim mišljenje dece. Razgovaramo o tome kako su se deca osećala, šta je bilo dobro a šta ne, u težnji da naredni put bude još bolje. Trudimo se da, u proceni mogućnosti i okolnosti, budemo realni. Da se ne zanesemo. Da poštujemo trud, ali ne odskočimo previsoko. Moguće je da ponekad tražim previše od dece iz hora, da se ponašaju kao profesionalci. Da su koncentrisani na izvedbu, a da se prepuste doživljaju pesme. Da žive muziku koju izvode. To mogu samo iskusni pevači, glumci i plesači. Ma šta da rade na sceni, sva deca su iskrena i u tome slatka. Svako neiskustvo publika će razumeti i prihvatiti. Ipak, meni to nije dovoljno. Ja tražim da prevaziđu očekivanja.

Ovog puta nema potrebe da analiziram. Osećaj koji smo dali na sceni i koji smo poneli sa scene je teško ponoviti. Osećaj zadovoljstva, ispunjenosti. Grupne energije. Radosti. Osećaj kojim se postaje i ostaje umetnik. Naša deca su ovim koncertom postala zaražena scenskim virusom. Ma šta radila u životu, uvek će se vraćati "daskama koje život znače." BRAVO!