Nakon dva uspela koncerta "Melodium"-a, trebalo je skupiti energiju za poslednji, najslađi i najteži. Najslađi - zato što su ga pripremali mališani od samo tri godine pa naviše, u težnji da se upoznaju sa pozorišnim daskama i atmosferom javnog istupanja. Najteži, zato što je bilo skoro sedamdeset mališana, iz raznih grupa, čiju pažnju je trebalo fokusirati na pedesetak minuta muzičko-dramskog programa bez prethodne, zajedničke probe.Sa najmlađima smo spremni na svakakve situacije - od toga da usred koncerta neko treba da ide u toalet, preko plačnog zahteva da se u publici pronađe mama, do toga da neka od dramskih ili solističkih uloga najednom otkaže saradnju. Ono što je planirano i ono što je moguće ostvariti nije uvek ujedinjeno, te improvizacija igra značajnu ulogu. Pesme su pevane uživo, pa je, samo uz pomoć mikrofona za soliste, trebalo dočarati energiju koju mališani prirodno poseduju i iskazuju na našim časovima i zvukom ispuniti veliku salu koja se u takvoj situaciji činila još većom.
Provala oblaka tik pred predstavu nije pomogla da se velika sala Pozorišta mladih rashladi, ali i pored vrućine, mališani su bili uzbuđeni i raspoloženi da se sakriju iza zavese, a nakon toga prikažu u najboljem svetlu. Naravno da su oni stariji davali sve od sebe, dok su najmlađi bili jedva svesni da su u žiži interesovanja publike koja je ostala u mraku.
U potragu za tananom niti koja spaja ceo svet smo krenuli pozdravom na engleskom, a zatim srpskom jeziku, te smo se našli u Belgiji, zaustavivši se da čujemo pesmu "Vrtirepić". U Austriji smo naučili pesmu "Hajde sestro", a posetila nas je i Pipi Duga Čarapa koja nas je naučila pesmu "Rič rač" iz svoje domovine, Švedske. R
uski kozaci su nam ispričali priču o dedi i repi, pa smo se kočijama uz "Tuki taki" prošetali Indonezijom. Starija deca - kompozitori su nam otpevala svoju pesmu "Jedno je sigurno", objasnivši šta spaja devojčice i dečake. Došli smo do Afrike i pozdravili se na Svahili jeziku: "Džambo". U Argentini nas je zabavila gospođica Sovica te su se odnekud pojavili Indijanci, otpevavši "Jahe jahe". Išli smo u lov na medveda, ali je više on lovio nas. Vratili smo se u Srbiju gde je sve ozelenelo i "Razgranala grana jorgovana". Uspeli smo čak i da otpevamo kanon, uz pomoć publike. Da li smo pronašli ono što spaja ceo svet? Naravno, to su muzika i prijatelji, koje čuvamo u srcu. I tako smo se, umorni, ali zadovoljni, paljenjem centralnog svetla vratili u realnost pozorišne sale. Deca su dugo pevušila pesmice na izlasku iz pozorišta...Međutim, kao što na svakom nastupu biva, nije sve išlo glatko. Imali smo propust u nastupu dece iz vrtića "Dobra vila" koja nije bila direktna, te su roditelji dobili različite informacije o vremenu dolaska. Greška je momentalno ispravljena postavkom nove, mini-predstave, u kojoj je devetoro odvažnih mališana pevalo kao pedeset. Nezastrašeni prostorom, imajući celu scenu samo za sebe, mališani iz "Dobre vile" su prevazišli očekivanja. Bravo za srčanost!
I tako, nakon tri velika koncerta, približili smo se kraju školske godine. Nekada smo na kraju koncerta mališana pevali "Doviđenja, bubice, iz moje ulice, vidimo se sledeće godine", što je neku decu rasplakalo. Tako da, od sada pa nadalje, pevamo: "...vidimo se sledeće nedelje"..." Zaista, sledeće nedelje nas očekuje nastavak programa, kada ćemo sa decom prokomentarisati dešavanja na sceni, a zatim podeliti zaslužene diplome, za zaokružen jednogodišnji trud i zalaganje malih muzičara.
No comments:
Post a Comment