Mini koncert u beogradskom "Mercator"-u

U subotu, 4.12.2010. je osvanulo pravo zimsko, ledeno jutro. Imali smo zakazan nastup u tržnom centru "Mercator" u Beogradu za 12 časova, ali smo iz Novog Sada morali da krenemo u 9:15 da ništa ne bismo prepustili slučaju.

Deca su bila vrlo raspoložena i razgovorljiva te nam se činilo da je putovanje trajalo kratko. U autobusu smo još jednom prošli proceduru - kretanje pre i posle nastupa, redosled izvođenja pesama i snalaženje sa mikrofonima. Na mesto dešavanja smo stigli u 11 sati, te je bilo dovoljno vremena za pripremu. Obišli smo scenu a zatim otišli u prostorije za presvlačenje. Dok smo prolazili pored lepo uređenih izloga, decu su najviše mamili šareni slatkiši. Naravno, to smo ostavili za kasnije. Popeli smo se u prostorije za promotere, odakle smo imali pogled na unutrašnjost robne kuće, koja je, iz te perspektive, izgledala ogromno. Presvlačenje, uštimavanje, i - bili smo spremni da se pokažemo u najboljem svetlu. Bina je bila odgovarajuće veličine, ali smo, za svaki slučaj, isprobali osnovne pokrete koji zahtevaju više prostora. To je privuklo prolaznike koji nisu znali za proslavu rođendana Merkatora, pa se ispred bine skupila prilična grupa mališana i njihovih roditelja, iščekivajući naš nastup. Proverili smo CD-e, ozvučenje, mikrofone i - već je došlo 12 časova, kada je najavljen naš koncert.

O samom izvođenju najbolje je sudila publika, koja nam se pridružila pevušeći i igrajući. Izveli smo, kako pesme za mlađu decu ("Kad bi svi", "Hleba, masti...", "Iznad duge"), tako i za školarce ("Tvist", "Oh, When the Saints", "Nastavnički rokenrol"). Najviše nas je interesovalo kako će proći nove pesme, koje smo prvi put izveli pred publikom - "Trla baba lan" i "Walk This Way". Bile su odlično primljene. U prvoj se ističe moderan aranžman, kojeg je napravio Dejan Brkić, sa slatkom, ne preterano zahtevnom koreografijom, te sjajna interpretacija hora i istupanja solista. U drugoj je to vrcav tekst (u kombinaciji srpskog i engleskog jezika) koji govori o "borbi", odnosno neslaganju dečaka i devojčica u predtinejdžerskom uzrastu. Koreografija je zahtevnija, sa čestim promenama formacija koji traže nešto više prostora. Naravno, to je samo osnova za građenje pesme, koju su deca izvela kao profesionalci. Ne mogu da kažem koji "tim" je bio bolji - dečaci ili devojčice, jer su oba iznela specifičan karakter, što i jeste bio cilj.

Nakon sjajnog nastupa usledilo je malo razgovora sa publikom koja se raspitivala postoji li "Melodium" u Beogradu, pa zatim presvlačenje, malo trčkaranja po Merkatoru i povratak kući... Da je vreme bilo lepše, mogli smo otići do ZOO vrta, ali napolju je bilo toliko hladno da smo tu opciju izbacili. Ipak, posle nam je bilo žao što smo se sa vozačem dogovorili za povratak u 13 časova, jer smo mogli ostati da gledamo sjajnu predstavu naših kolega i drugara iz Novog Sada, iz pozorišne trupe "Čarolija".

Nakon svakog nastupa, bar pola probe je posvećeno zapažanjima, komentarisanju o uspešnosti proteklog događaja, što bi se u pedagoškom leksikonu nazvalo "evaluacija" i "samoevaluacija". To nam pomaže da nadograđujemo kvalitet i prevaziđemo sami sebe. Deca su pregledala video snimke i bila veoma zadovoljna izvođenjem. Ustanovili smo male greške, što tehničke (kompjuter nije "slušao" tonca pa je puštao matrice po sopstvenom nahođenju), što naše sitne greške u koracima (koreografiji). Pevanje je bilo izuzetno, stav i komunikacija sa publikom - sjajni!

Sveukupan utisak: odličan, 5!