Sintisajzer

Sredinom svake školske godine, najstarija grupa predškolaca u okviru programa "Melodium 3" pravi početne korake u sviranju složenijih instrumenata. Prvo upoznajemo instrumente sa dirkama među kojima se nalaze klavir (odnosno pianino) i električni instrumenti - sintisajzer i klavinova, kojima je zajedničko to što imaju klavijaturu. Način sviranja akustičnih i električnih klavira je isti, osim nijansi koje dolaze do izražaja kod profesionalnog bavljenja muzikom. Sintisajzer podrazumeva i aranžiranje, odnosno korišćenje tastature i internog kompjutera koji omogućuje sazvučje čitavog orkestra.

Kada radimo u grupi, započinjemo upoznavanje klavijature na sintisajzeru koji je primamljiv za decu jer se rukovanje dugmićima čini lako, a svakako je zabavno. To je sjajno jer podstiče muzički afinitet dece. Ipak, naš zadatak je da se ne zaustavimo samo na improvizaciji nasumičnim pritiskanjem tastera, već da ih naučimo kako da smisleno barataju tom tehnologijom. Za početak, deca su naučila da koriste taster za uključivanje/isključivanje, utišavanje/pojačavanje tona, a zatim na koji način da menjaju njegovu boju (registar instrumenata). Uskoro će naučiti kako da menjaju tempo u kojem svira ritam sekcija na sintisajzeru-aranžeru. Kako su deca ranije naučila da slušno raspoznaju tonove u visokom i dubokom registru, sada su ih pronašla na klavijaturi. Naučila su da raspoznaju malu i veliku grupu crnih dirki, što im daje orijentaciju za bele, odnosno notu DO. Nakon toga su već spremna za učenje jednostavnih pesmica.

Tokom grupnih časova u programu "Melodium 3", izdvajamo decu koja su stasala za školu za 10-minutni individualni rad sa nastavnicom. Cilj takvog druženja je da se deca upoznaju sa klavijaturom i steknu sliku o tome šta znači svirati instrument. Tokom tih susreta, naša nastavnica prati i podstiče njihov afinitet, koncentraciju, muzičku memoriju i lakim vežbama usmerava ka pravilnom držanju tela, ruke i šake. Tako uočava ko će naredne godine biti spreman za individualne časove sviranja instrumenta a kome se preporučuje pevanje ili druge muzičke aktivnosti.

Naši đaci jedva čekaju petak, jer petkom sviramo sintisajzer.

Predavanje i radionica u Subotici

U četvrtak, 10. marta, Sandra je održala predavanje i radionicu "Kreativne muzičke aktivnosti" u jednom od objekata predškolske ustanove "Naša radost" u Subotici. Obzirom da to nije bio deo iz obaveznog, akreditovanog programa stručnog usavršavanja Zavoda, te da je zainteresovanima ostavljena mogućnost slobodnog izbora, bili smo prijatno iznenađeni odzivom. U publici se, u dva termina, našlo ukupno stotinak vrednih i kreativnih vaspitača/ica koji su bili aktivni učesnici, te stvorili sjajnu, pozitivnu atmosferu.
Predavanje je prisutne uvelo u savremeni pogled na psihologiju i pedagogiju muzike, da bi se zaokružilo ciljevima i komponentama programa muzičkih aktivnosti za predškolski uzrast dece. Izloživši najčešće probleme u realizaciji muzičkih aktivnosti, vaspitači/ce su bili podstaknuti na kreativno razmišljanje ("out of the box") i delovanje. Radionica je pozivala na konkretan rad i praktičnu primenu, izvođenjem vežbi opuštanja i disanja, ritmičko-melodijskih igara sa i bez instrumenata, metodama za slušanje i opažanje muzičkih celina. Stekli smo utisak da se vaspitačima najviše svidela dramatizacija pesme "Idemo u lov" u kojoj su iskreno uživali te očekujemo da će je i subotička deca vrlo brzo savladati.
Od 87 prikupljenih listića za evaluaciju, ocenjivanjem prezentacije od 1 (najniže) do 5 (najviše), prisutni su izrazili zadovoljstvo na sledeći način: Ocenu 5 je dalo 90.8%, ocenu 4 je dalo 8% a ocenu 2 je dalo 1.1% učesnika. Na pitanje "Da li biste ponovo prisustvovali sličnoj radionici u Sandrinom izvođenju?", odgovor DA je dalo 96.6%, MOŽDA je iskazalo 2.3%, a NE je iskazalo 1.1% učesnika. Pored statistike, najupečatljiviji su lični i pisani komentari koji su ispunili Sandrino srce i koji će joj dugo davati poleta.

Zahvaljujemo na toplom prijemu!

Sandra i Danilo u Šapcu

Ne znam tačno kada smo Danilo i ja poslednji put zajedno nastupali, ali sigurno ima više od dve godine. Dok su moje obaveze bivale sve brojnije Danilo se posvetio studiranju, te je bilo neminovno da stopiramo koncerte. Nismo imali nameru da ih ponovo pokrećemo.

Ipak, slučaj nas je nagnao da se sastavimo i održimo koncert u hipermarketu "Roda" u Šapcu. Naime, taj nastup je bio dogovoren za decu iz "Melodium SHOW hor"-a čiji veći deo članova se razboleo, te sam u želji da ne izneverim organizatore i publiku zamolila Danila da mi pomogne.

Bez mnogo dogovaranja o repertoaru, sutradan smo krenuli na put do Šapca. U kolima smo se preslišavali tekstova koje smo pozaboravljali (Čekaj...da li idemo u Afriku da tražimo ili da sadimo papriku? Je li prva strofa "Grize gladni papagaj..." ili "Jednogrba kamila..."? Da li se ona odmah pomamila ili začas se pomamila? Kako ide kad tata traži da kupi brata: Pitao je u dućanu...? A šta je sa onim kupusom iz Srema, internatom i Banatom? Ko ovde peva tercu?). Moj suprug, koji nas je vozio, morao je da odsluša repertoar nekoliko puta.

Na koncertu je bilo veoma interesantno, dečica su uživala. Pomalo sam zaboravila taj osećaj, koliko je lepo, prijatno i korisno zabaviti decu na umetnički način. Deca retko imaju priliku da slušaju živo (a kvalitetno) izvođenje pesama u kojem i sama mogu da učestvuju. Interakcijom stvaramo blisku konekciju sa decom. Svaki put izgradimo veselu atmosferu i uvučemo ih u muziku, tako da i oni povučeni počnu da pevaju i đuskaju. Ovog puta, u tome nam je pomogao Gagi sa ekipom animatora. Bilo je slatko!

Nastup na Sajmu pčelarstva

Iako većina Novosađana zna za Festival meda koji se obično odgirava sredinom septembra, malo ih je čulo za Sajam pčelarstva u našem gradu. Nije ni čudo, jer je u pitanju prvi sajam takve vrste, a koji se dešava na SPENS-u. Poziv za učešće nas je stoga iznenadio, iako uvek imamo pripremljen materijal za nastup.

"Melodium klinci" su izveli pesme sa različitih kontinenata. Počeli smo sa našom narodnom "Sedi Ćira na vrh slame" u modernijem aranžmanu, a zatim izveli pesmu iz zapadne Afrike "Čej čej kule", koju tamošnja deca pevaju kao pozdrav suncu. Usledila je pesma koju mališani obožavaju - meksička "Bubašvaba" (La Cucaracha) u našoj verziji postaje slatka, razigrana i raspevana bubica. Šlag na torti je bila pesma iz Surinama izvedena na Sranang Tongo jeziku "Ala presi komisi d'a botri" (značenje: u svakoj kuhinji postoji šef), koju su deca izvela sa velikim poletom. Naravno, iako su dali sve od sebe, klinci su se slabo čuli jer su pevali "uživo", što je razumljiva retkost za takve manifestacije (ozvučenja koja se obično koriste kod nas ne mogu da obuhvate brojnu grupu pevača).

"Melodium SHOW hor" je, kao i uvek, bio na zavidnom nivou. Osim već poznatog repertoara, prvi put smo izveli pesmu "Shoop shoop", koju je Teodora sjajno iznela kao solista. Dok su stariji horisti pevali i plesalu, mališani su se dobro zabavljali kao publika, skačući uz rokenrol. Neki od klinaca su pokušavali da kopiraju koreografiju, te je moguće da će upravo oni, za koju godinu, postati deo našeg hora.

Moram da pohvalim organizaciju kulturno umetničkog programa (udruženje "Veliko kolo"), koja mi je u početku delovala preambiciozno za prvi put. Kako je najavljeno 900 izvođača, plašila sam se da bi mogla da se napravi tipična greška takvih manifestacija, gde deca čekaju na nastup po dva-tri-četiri sata. To sam i napomenula organizatoru u inicijelnom razgovoru, tražeći da se posveti posebna pažnja poštovanju dogovorene satnice. Na divno iznenađenje, ne samo da nismo čekali, već je scena bila spremna za nas i pre dogovorenog vremena! Fleksibilnost je dobro došla i publici i izvođačima da u međuvremenu prošetaju pored tezgi sa medom, propolisom i polenom.

Sve u svemu - vrlo lepo i korisno.

Fotografisanje

U subotu, 12. februara, organizovali smo snimanje fotografija ili, kako se još kaže, photo shoot session. Fotograf je preneo svu studijsku opremu u naše prostorije, te je tog dana "Melodium" promenio ruho i postao foto studio.

Lično, više volim fotografije ljudi koje prikazuju prirodnu, realnu situaciju, zadubljenost u neku aktivnost, misao ili emociju, od onih za koje se pozira. Za vaspitno-obrazovni rad značajne su fotografije snimljene iz neutralne perspektive kojom se ne utiče na proces, već se odražavaju svakodnevni momenti i redovne aktivnosti. Video zapisima sa časova i nastupa se prati stvaralaštvo naših učenika i nastavnika. Takvi imidži dokumentuju šta se u kom periodu radilo, na koji način i ko je učestvovao, te pomažu u samoevaluaciji. Ipak, za snimanje kvalitetnih, reprezentativnih fotografija na "licu mesta" obično nema tehničkih uslova, jer bi to remetilo redovan tok aktivnosti. Stoga smo želeli da napravimo kvalitetne fotografije koje će posmatraču približiti atmosferu u "Melodium" programima. Oni su kreirani za različit uzrast - prvenstveno dece, a zatim za omladinu i odrasle osobe, te smo među đacima tražili modele.

Na osnovu dosadašnjih fotografija sa naših časova odabrali smo decu koja su se činila fotogeničnom. (Šta to znači - sva deca su lepa i slatka i sva bi trebala da budu fotogenična!?) Za razliku od odraslih osoba, kojima tehnički uslovi (osvetljenje, prostor), sugestije fotografa, samopouzdanje i iskustvo mogu pomoći da izgledaju dobro, fotogeničnost se kod mališana više odnosi na otvorenost, spremnost na saradnju, prilagodljivost promenama, ali i sposobnost da u određenom momentu izraze karakter i emocije.

Biti model u izradi profesionalnih fotografija je dobra vežba za stariju decu kojoj će, ukoliko započnu karijeru muzičara, javni nastupi biti redovne aktivnosti. U izboru školaraca i omladinaca nismo imali mnogo dileme jer poznajemo njihove sposobnosti i težnje. Sa druge strane, mališani su poznati kao nepredvidivi u nesvakidašnjim situacijama, te smo ih pozvali više nego što je bilo potrebno. Iako je to stvorilo malu gužvu u čekaonici, sve se ipak odigravalo po predviđenom rasporedu. Duška je tokom snimanja animirala najmlađe (i ja sam potpala pod njen uticaj te morala da se smejem na vragolije koje je izvodila) a Andrea vodila računa o dolascima i odlascima dece. Fotograf Srđan, alijas Okus Fokus, je bio izuzetno strpljiv i pozitivan te je uticao na stvaranje prijatne atmosfere. Njegovo umeće smo ranije iskusili te se i ovog puta pokazalo odličnim. Dok je on sve vreme imao sjajnu koncentraciju, moja je počela da popušta u poslednjem satu snimanja (videla sam da su i nastavnici koji su, kao i ja, tog dana bili na nogama od jutra, počeli da posustaju). Umorila sam se kao da smo imali tri nastupa zaredom.

Nakon što sam kod kuće pregledala fotografije, mogu da kažem da je vredelo truda, vremena i uložene energije. Imali smo sjajno iskustvo. Rezultat su izvanredne fotografije koje jedva čekam da dam učesnicima i pustim u javnost kroz medije (neke se već nalaze na header-u našeg web sajta, www.melodium.org).

Izuzetno, bravo za sve!