Iako je školski raspust odavno počeo, "Melodium SHOW HOR" se odazvao pozivu organizatora iz Kulturno-informativnog centra "Mladost" u Futogu da se to i zvanično obeleži, kao i da se proslavi Svetski dan muzike, 21. jun. Mislila sam da ću teško okupiti moje horiste koji su nekoliko dana pre toga imali završni koncert u "Pozorištu mladih" pa su neki već otputovali iz Novog Sada. Ipak, većina ih je bila spremna na još jedno druženje, kojim smo završili sezonu nastupa u ovoj školskoj godini.
Vreme je bilo nepredvidivo, pa su organizatori pripremili binu na otvorenom prostoru, imajući alternativu - pozorišnu salu. To se, zbog kiše koja je rominjala, pokazalo kao dobro rešenje, a scenski je još bolje delovalo, jer smo i mi i "Zvončići" bili zajedno na bini. Kad je scena ispunjena decom, šarenija je i životnija. Nataša i Dule iz "Čarolije" su vešto vodili lepo pripremljen p
rogram u kojem je, pored horskih pesama, bilo plesa, akrobacija i skečeva. Uživali smo u izvođenju mališana iz vrtića "Kockica", plesnog kluba MBM i dece iz doma u Veterniku. Iako je najveću pažnju privukao nastup dvojice malih brejkdensera (svaka čast, momci!), lično mi je bilo najdraže izvođenje dece ometene u razvoju. Deca su deca, sa posebnim potrebama ili ne, i neophodno je omogućiti im što češća istupanja u javnosti, kojima se podiže samopouzdanje, osećaj vrednosti i prihvatanja u društvu. Drago mi je što organizatori futoškog centra "Mladost" imaju sluha za to i vidno brinu o svojoj zajednici.
Nakon koncerta čekao nas je sladoled (mmm...ukusan), sokovi i slaniši. Bravo za sve klince koji su nam priredili lep doživljaj, i bravo za dobru organizaciju!
Nakon dva uspela koncerta "Melodium"-a, trebalo je skupiti energiju za poslednji, najslađi i najteži. Najslađi - zato što su ga pripremali mališani od samo tri godine pa naviše, u težnji da se upoznaju sa pozorišnim daskama i atmosferom javnog istupanja. Najteži, zato što je bilo skoro sedamdeset mališana, iz raznih grupa, čiju pažnju je trebalo fokusirati na pedesetak minuta muzičko-dramskog programa bez prethodne, zajedničke probe.
Sa najmlađima smo spremni na svakakve situacije - od toga da usred koncerta neko treba da ide u toalet, preko plačnog zahteva da se u publici pronađe mama, do toga da neka od dramskih ili solističkih uloga najednom otkaže saradnju. Ono što je planirano i ono što je moguće ostvariti nije uvek ujedinjeno, te improvizacija igra značajnu ulogu. Pesme su pevane uživo, pa je, samo uz pomoć mikrofona za soliste, trebalo dočarati energiju koju mališani prirodno poseduju i iskazuju na našim časovima i zvukom ispuniti veliku salu koja se u takvoj situaciji činila još većom.
Provala oblaka tik pred predstavu nije pomogla da se velika sala Pozorišta mladih rashladi, ali i pored vrućine, mališani su bili uzbuđeni i raspoloženi da se sakriju iza zavese, a nakon toga prikažu u najboljem svetlu. Naravno da su oni stariji davali sve od sebe, dok su najmlađi bili jedva svesni da su u žiži interesovanja publike koja je ostala u mraku.
U potragu za tananom niti koja spaja ceo svet smo krenuli pozdravom na engleskom, a zatim srpskom jeziku, te smo se našli u Belgiji, zaustavivši se da čujemo pesmu "Vrtirepić". U Austriji smo naučili pesmu "Hajde sestro", a posetila nas je i Pipi Duga Čarapa koja nas je naučila pesmu "Rič rač" iz svoje domovine, Švedske. R
uski kozaci su nam ispričali priču o dedi i repi, pa smo se kočijama uz "Tuki taki" prošetali Indonezijom. Starija deca - kompozitori su nam otpevala svoju pesmu "Jedno je sigurno", objasnivši šta spaja devojčice i dečake. Došli smo do Afrike i pozdravili se na Svahili jeziku: "Džambo". U Argentini nas je zabavila gospođica Sovica te su se odnekud pojavili Indijanci, otpevavši "Jahe jahe". Išli smo u lov na medveda, ali je više on lovio nas. Vratili smo se u Srbiju gde je sve ozelenelo i "Razgranala grana jorgovana". Uspeli smo čak i da otpevamo kanon, uz pomoć publike. Da li smo pronašli ono što spaja ceo svet? Naravno, to su muzika i prijatelji, koje čuvamo u srcu. I tako smo se, umorni, ali zadovoljni, paljenjem centralnog svetla vratili u realnost pozorišne sale. Deca su dugo pevušila pesmice na izlasku iz pozorišta...
Međutim, kao što na svakom nastupu biva, nije sve išlo glatko. Imali smo propust u nastupu dece iz vrtića "Dobra vila" koja nije bila direktna, te su roditelji dobili različite informacije o vremenu dolaska. Greška je momentalno ispravljena postavkom nove, mini-predstave, u kojoj je devetoro odvažnih mališana pevalo kao pedeset. Nezastrašeni prostorom, imajući celu scenu samo za sebe, mališani iz "Dobre vile" su prevazišli očekivanja. Bravo za srčanost!
I tako, nakon tri velika koncerta, približili smo se kraju školske godine. Nekada smo na kraju koncerta mališana pevali "Doviđenja, bubice, iz moje ulice, vidimo se sledeće godine", što je neku decu rasplakalo. Tako da, od sada pa nadalje, pevamo: "...vidimo se sledeće nedelje"..." Zaista, sledeće nedelje nas očekuje nastavak programa, kada ćemo sa decom prokomentarisati dešavanja na sceni, a zatim podeliti zaslužene diplome, za zaokružen jednogodišnji trud i zalaganje malih muzičara.
Nije fraza da "daske život znače". Treba biti hrabar i izložiti sebe na sceni, sposobnosti i mane, da bi se ispunila očekivanja. Treba pružiti emociju i energiju u pravom trenutku. Preneti poruku. Dirnuti ljude. Dotaći umetnost. Kad se to dogodi, povratka nema. Scena ostaje večita težnja, ljubav, ono što daje smisao životu. Sinoć je "Melodium SHOW HOR" krenuo tim putem. Deci koja su sinoć bila na daskama male scene "Pozorišta mladih" otvorio se svet umetnosti iz kojeg više neće izaći.
Sinoć je izveden prvi samostalan koncert "Melodium SHOW HOR"-a. Svaka scena, svaki nastup je ispunjen različitim vibracijama, drugačijom atmosferom. Iako je za nama, od pre dve godine koliko kao hor postojimo, preko trideset nastupa, ovaj koncert je bio jedinstven. Taj koncert ćemo pamtiti po iskrenom oduševljenju, aplauzu i ovacijama kao nagradi za veliki trud. Pamtićemo ga po iščekivanju. Po tome što smo dali sve od sebe. Po širokim osmesima i ponekom suznom oku u publici.
Obično nakon nastupa pregledam snimke, analiziram izvedbu, zapazim detalje, pa nakon toga tražim mišljenje dece. Razgovaramo o tome kako su se deca osećala, šta je bilo dobro a šta ne, u težnji da naredni put bude još bolje. Trudimo se da, u proceni mogućnosti i okolnosti, budemo realni. Da se ne zanesemo. Da poštujemo trud, ali ne odskočimo previsoko. Moguće je da ponekad tražim previše od dece iz hora, da se ponašaju kao profesionalci. Da su koncentrisani na izvedbu, a da se prepuste doživljaju pesme. Da žive muziku koju izvode. To mogu samo iskusni pevači, glumci i plesači. Ma šta da rade na sceni, sva deca su iskrena i u tome slatka. Svako neiskustvo publika će razumeti i prihvatiti. Ipak, meni to nije dovoljno. Ja tražim da prevaziđu očekivanja.
Ovog puta nema p
otrebe da analiziram. Osećaj koji smo dali na sceni i koji smo poneli sa scene je teško ponoviti. Osećaj zadovoljstva, ispunjenosti. Grupne energije. Radosti. Osećaj kojim se postaje i ostaje umetnik. Naša deca su ovim koncertom postala zaražena scenskim virusom. Ma šta radila u životu, uvek će se vraćati "daskama koje život znače." BRAVO!
Sinoć je, u prepunoj sali "Pozorišta mladih" održan završni koncert učenika instrumentalnog odseka Škole muzike "Melodium". Tridesetak dece školskog uzrasta i nešto starije omladine sakupilo je muzička iskustva, ritmove i melodije raznih epoha u splet muzičkih žanrova koji smo nazvali "Instrumentalci od srca". I zaista, bilo je tako: iskreno i zdušno, predstavili su se najmlađi klaviristi i gitaristi, kao i oni koji su na pragu profesionalizma.
Iako smo na probi svi delovali opušteno, tek kad su se ugasila centralna svetla postali smo svesni prisutnosti publike. Znajući da u publici imamo jaku podršku roditelja i prijatelja koji neće zameriti na promašenim dirkama ili žicama, ipak smo imali osećaj blage nelagodnosti od nastupa pred velikim brojem ljudi. Trema je bila izražena kod onih koji su prvi put samostalno nastupali, ali nije izostala ni kod nas, nastavnika. Kažu da trema nestaje čestim, kontinuiranim nastupima u javnosti, ali je uvek pristutn
a (i dobra) alertnost, kojom se iskazuje osećaj odgovornosti. Nije lako sažeti sve ono što je naučeno tokom godine u izvođački momenat, koji može poremetiti detalj kao što je blic fotoaparata, žice koje su se raštimovale, predaleko ili preblizu postavljen mikrofon, sviranje na nepoznatom instrumentu...i mnoštvo drugih sitnica. Srećom, takvih, destabilizujućih faktora na ovom koncertu je bilo malo, iako su se gitarske žice konstantno raštimavale zbog klimatskih uslova, te se Vladan, naš instruktor gitare, trudio da što brže reši problem.
Izvođački repertoar je bio raznovrstan, od klasike, preko dečijih i starogradskih pesama, do filmske muzike i rok kompozicija. Vrhunac je bio nastup benda "Gazirane veverice", izniklog iz druženja u "Melodum"-u, koji kreće putem samostalnih muzičkih angažmana. Njihovo izvođenje je bilo propraćeno ovacijama (koje, na žalost, kamerman nije uspeo da zabeleži jer mu se u tom momentu zaustavila traka - Marfijev zakon: kad nešto može da pođe naopako, poći će naopako).
Mladi kompozitori su predstavili svoju pesmu "Leto", čije izvođenje su potpomogla sva deca - klaviristi i gitaristi, a primetili smo da je pevušila i publika.
D
obrom izvođenju je doprinelo to što su skoro svi učesnici bili stalno na pozornici, pažljivo slušajući i podržavajući jedni druge, kao što je običaj na našim druženjima i preslušavanjima. U "Melodium"-u razvijamo kooperaciju i timski rad, polazeći od toga da nivo muzičke interpretacije ne zavisi samo od soliste - izvođača, već od grupe ljudi koja zajedničkim snagama stvara umetničko delo. Tako smo, svi zajedno, izvođači, nastavnici i publika, stvorili umetničko delo, osnovu za nadogradnju muzičkog stvaralaštva naše dece.
U jednom od najt
oplijih junskih dana, "Melodium klinci" i "Melodium SHOW HOR" su osvežili ulice Novog Sada veselim pesmama. Kako je visoka tempertura naterala Novosađane da se ohlade uz Dunav ili klima uređaje, tog nedeljnog popodneva se nije mogao očekivati veliki broj posetilaca. Igrala se i fudbalska utakmica Srbija-Gana, čijim rezultatom je većina muške populacije bila razočarana.
Za razliku od Zmajevih igara, Dečije sportske igre su bile kratke, ali efektne, odlično organizovane. Bez gužve i čekanja, deca su prezentovala sportska umeća i ujedinila se u borbi protiv narkomanije, odnosno pokretu za zdrav i slobodan život. Miletićev trg je bio ispunjen raznovrsnim sportskim sadržajima koji su potakli decu na učestvovanje, te su se publika i izvođ
ači stopili u jedno. Manifestaciju je vešto vodio Ratko Kraljević, koji se nalazio u pravo vreme i na pravom mestu, obilazeći sportske poligone, podstičući takmičenja, igrajući i pevajući na bini. Muzički program je realizovan opušteno, bez žurbe, ali dobro isplaniran, podržan dobrim ozvučenjem i natkrivenom binom, što izvođačima mnogo znači za kvalitetan nastup.
Nakon podele besplatnih "Nestle" sladoleda, "Melodium klinci" su se popeli na binu, te "Pesmom oko sveta" pozdravili publiku na raznim jezicima. Izveli su i dramatizaciju muzičke priče "Idemo u lov", a zatim im se pridružio "Melodium SHOW HOR" sa pesmom "Hleba, masti, paprike". Horisti su zatim, uz dobro izvedenu koreografiju, pevali pesmu Arsena Dedića "Pustite decu nek' rastu", nakon koje su se ređale melodije iz našeg standardnog pop/rok repertoara. Premijerno smo izveli tek uvežbanu pesmu "Knockin' on Heaven's Door" koju je solistički predvodila Zorana, ubravši ovacije publike. Naš nastup, koji je počeo sa samo stotinak roditelja i prisutnih sportskih izvođača u publici, privlačio je sve više prolaznika. Miletićev trg je bivao sve ispunjeniji zainteresovanim posetiocima, među kojima smo primetili i oduševljene turiste. Sve u svemu - lepo organizovano i u dobre svrhe, te smo se svi (izvođači i publika) osećali veoma prijatno, uprkos letnjoj vrelini koja je zahtevala veći napor.
Ove školske godine, horistima je to bio dvadeseti javni nastup, a "Melodium klincima", koji se tek pripremaju za muzičko izvođenje, šesti. Očekuje nas još tri samostalna koncerta u Pozorištu mladih, nastup hora na manifestaciji "Futoško leto", a tokom jula redovni letnji programi za najmlađe, kao i muzički trening "Istražujem-stvaram". Tokom jula, Škola muzike "Melodium" će pripremati nove muzičke materijale koji će se naći na CD-ima, bogativši stvaralaštvo za decu.
Iako je školski raspust odavno počeo, "Melodium SHOW HOR" se odazvao pozivu organizatora iz Kulturno-informativnog centra "Mladost" u Futogu da se to i zvanično obeleži, kao i da se proslavi Svetski dan muzike, 21. jun. Mislila sam da ću teško okupiti moje horiste koji su nekoliko dana pre toga imali završni koncert u "Pozorištu mladih" pa su neki već otputovali iz Novog Sada. Ipak, većina ih je bila spremna na još jedno druženje, kojim smo završili sezonu nastupa u ovoj školskoj godini.
rogram u kojem je, pored horskih pesama, bilo plesa, akrobacija i skečeva. Uživali smo u izvođenju mališana iz vrtića "Kockica", plesnog kluba MBM i dece iz doma u Veterniku. Iako je najveću pažnju privukao nastup dvojice malih brejkdensera (svaka čast, momci!), lično mi je bilo najdraže izvođenje dece ometene u razvoju. Deca su deca, sa posebnim potrebama ili ne, i neophodno je omogućiti im što češća istupanja u javnosti, kojima se podiže samopouzdanje, osećaj vrednosti i prihvatanja u društvu. Drago mi je što organizatori futoškog centra "Mladost" imaju sluha za to i vidno brinu o svojoj zajednici. 
