Eh, vašar...

Nikada do sada nisam bila na vašaru. Kao gradsko dete, bez babe i dede na selu, mogla sam videti vašar samo na TV ekranu. U detinjstvu, najbliži doživljaj tome je bio novosadski sajam, na koji me je tata vodio više u edukativne svrhe, objašnjavajući upotrebu mašina i proizvoda, a zaobilazeći primamljive tezge sa hranom i sve druge zabavne, šarene i primamljive stvari.

"Melodium" do sada nije nastupao u okviru manifestacije "Grožđebal" u Sremskim Karlovcima. Karlovci su divno mesto za šetnju u svakoj prilici, te sam rado prihvatila poziv za nastup. Za decu je vrlo važno da steknu izvođačko iskustvo, na različitim binama i u različitim okolnostima. Za "Melodium SHOW hor", koji je uvek izvođački pripremljen, poziva ima i previše, ali je to bila lepa prilika da se družimo, svi zajedno, van Novog Sada. Pa još na vašaru.

"Melodium klince", odnosno naše mališane od 5 do 7 godina ne vodim toliko često na nastupe iz više razloga. Kao prvo, na časovima radimo mnoge (druge) aktivnosti koje nisu izvođačkog karaktera, te se usresređujemo na sam vaspitno-obrazovni proces. Dalje - mnoge bine i organizacija nastupa nisu prilagođeni za decu tog uzrasta, te postoji problem fizičko-tehničke bezbednosti. I poslednje, ali ne manje važno - svaki nastup je izlaganje javnosti što može predstavljati mali stres za dete, te je uzrast od 5 godina donja granica do koje bi pedagozi trebali ići (drugačije je u vrtićima, odnosno u poznatom prostoru, sa roditeljima u publici). Dakle, to je bila divna prilika za provod najmlađih. Neko je na času spomenuo da tamo ima i ringišpila, te su klinci brojali dane i noći do polaska. Eh, vašar...

Nakon što smo se parkirali, prva slika, a time i utisak, koji me je dočekao je utisak veselja prethodnih noći i dana. O tome govore razbacani papiri i polupane flaše koje su radnici počeli da skupljaju uoči našeg dolaska. Uhvatila me tuga kada sam videla karlovački kanal ispunjen smećem. Raspoloženje je popravljeno šetnjom kroz šarene tezge sa autentičnom robom, ručno rađenim đinđuvama i đakonijama. Prodavci su lagano iznosili robu, šetači nisu nigde žurili, nije bilo buke. Ljudi su ispijali kafu natenane. Da sam napravila fotografiju, naslovila bih je sa "Dan posle". Očigledno je da je noć bila burna. Eh, vašar...

Činilo mi se da sam se dobro razumela sa organizatorima da ćemo nastupiti na pozornici na trgu, u centru, jer u dogovorima nije bilo pomena o drugoj bini. Trudila sam se da prethodno temeljno proverim datum i vreme nastupa, kao i najvažniju stavku - vremensku prognozu - jer su to najčešći prospusti organizatora, koji dovode do velikog zastoja u programu. To je sve odrađeno po protokolu. Ipak, tek kad smo došli kod bine u centru shvatila sam da to nije mesto našeg nastupa, već malo dalje, u "Ekološkom centru". Ništa strašno. Budući da su svi moji đaci došli dvadesetak minuta ranije, usmerili smo decu i roditelje ka tom mestu.

Dvorište "Ekološkog centra" su brzo ispunili (ili prepunili) mališani i njihovi roditelji, te je atmosfera bila prisna. To je prijalo našim "Melodium klinicima", koji su bili slobodni i puni energije za nastup. Jovana i ja nismo morale da brinemo da će se neko izgubiti ili povrediti. Bina je bila nisko postavljena, a dvorište omeđeno zidom tako da smo mogle da otpratimo kretanje mališana. Iako nije bilo čekanja, nije bilo ni vremena za temeljniji dogovor sa ton-majstorom oko ozvučenja, jer smo izgubili vreme u šetnji i usmeravanju roditelja sa jedne lokacije na drugu. Ton-majstor je bio vrlo susretljiv, ali tehnička oprema nije bila odgovarajuća pa je zvuk bio jako loš. Iako smo sa bine jedva čuli instrumentalnu podlogu, deci to nije smetalo da punog glasa i još punijeg srca prenesu muzičke poruke. Čini se da ni publici to nije smetalo, jer su najmlađi slušaoci vrlo brzo počeli da đuskaju i veselo pevuše sa nama, a to su prihvatili i odrasli. Sjajna publika!

Budući da je "Melodium SHOW hor" prošao i sito i rešeto u raznim uslovima, nije se dao zbuniti nejasnim razglasom. Svaki nastup je novo učenje, snalaženje u drugačijim okolnostima. Deca su bila vedra i dala maksimum, kao pravi profesionalci. Žao mi je što bina i prostor nisu bili ukrašeni, jer bi to svakako doprinelo osećaju veselja i šarenila kojim je prožet "Grožđebal". Repertoar hora je bio prilagođen očekivanoj publici - mlađoj deci, te smo ovog puta pevali pesme samo na srpskom jeziku.

Nakon našeg mini-koncerta, neki su ostali da gledaju predstavu za decu, a neki su se prošetali ulicama koje su vrcale od primamljivih stvarčica, od slatkiša i šareniša do, naravno - vina. Puna šaka radosti. Eh, vašar...

I ja bih da letim kao Duška!

Krajem avgusta, u "Melodium" je sa mamom došla naša "stara" četvorogodišnja učenica da se upiše u sledeću školsku godinu. Prošle godine je bila u grupi kod naše nastavnice Duške. Mama me upita gde je Duška, te objasnih da je baš u tom trenutku u avionu, stiže iz Grčke.
Obratih se devojčici i rekoh: "Duška upravo leti do nas."
Nakon izvesnog vremena, devojčica kaže mami: "Mama, i ja bih da letim kao Duška!"

*********************
U našoj čekaonici, zapodenuo se razgovor između roditelja i dece - šta će ko biti kad poraste. Pitali jednu klincezu, a ona nikako da smisli.
"Ja ću da budem... ja ću da budem...Duška!"

*********************
Jednog dana, Duška se razbolela pa ju je Sandra zamenila na času sa najmlađima. Sledeće nedelje, Duška se vratila. Pita dvogodišnji mališan tatu: "A gde je ona druga Duška?"

*********************

Koncert hora "Perpetuum Jazzile" u Novom Sadu

Novosađani koji sinoć nisu bili na koncertu hora Perpetuum Jazzile su propustili retku priliku za muzički doživljaj u iskrenoj, sjedinjenoj emociji izvođača i publike.

Slovenački jazz hor, koji ove godine slavi 25. rođendan, postao je svestski poznat i veoma popularan tek poslednjih nekoliko godina, pod umetničkim rukovodstvom Tomaža Kozlevčara. Fanovi širom sveta su zadobijeni vrtoglavom brzinom nakon puštanja i širenja video- hita Africa na Youtube-u.

PJ hor nas je počastio pregrštom stilova u vokalnom izvođenju, a cappella (ne, nije u kapeli, acapela, ili o capela, kako su neki novinari pisali ili lektori prevideli: treba dva "p" i dva "l"), od jazz-a, kao osnove, preko bossa nova-e, swing-a, funk-a, gospel-a i pop-a, čak i rap-a. Guste harmonije u preciznom ritmičkom izvođenju (koje publici zvuči i izgleda ležerno otpevano), bile su propraćene zvucima tela i odmerenom koreografijom. Maestro Kozlevčar, ne samo da je fantastično vodio hor, već i kompletan show - sjajno se snalazeći na (nekadašnjem) srpskohrvatskom jeziku i animirajući publiku. Ni humor nije izostao, naročito u "duelu" između izuzetnog vokalnog perkusioniste, Sašo Vrabiča, i tenora beogradskog porekla, Vanje Dizdarevića (mada po govoru on pomalo "vuče" na lalinski).

Vrhunac koncerta je, naravno, bila Afrika, zatim evropska himna na temu Betovenove Ode radosti (Joyful, joyful) i južnoafrička himna Nkosi Sikelel' iAfrika. Sa kojom pesmom je završen koncert? Verovatno Bee Gees Medley. Ne mogu da se setim. Vreme je stalo.

Nisam pogledom mogla obuhvatiti koliko je koncert bio posećen, ali mi je poznato da su ljudi dolazili iz Zrenjanina, Subotice, Beograda i udaljenijih gradova u Srbiji. Gužva je bila sasvim prihvatljiva, ljudi se nisu gurali, a publika je rado prihvatala instrukcije dirigenta. Kako se tik pred koncert igrala važna košarkaška utakmica, bilo je i nekih tipova koji su zalutali na koncert, pa su pod uticajem alkohola mislili da su na utakmici. Kad vidim takve ispade, bude me sramota što smo u istom gradu. Srećom, nije bilo strašno i nije remetilo tok koncerta. Sa druge strane, obradovalo me je to što sam videla mnoga, mnoga mlada lica, čak i mališane (iako je bilo jako kasno). Osim roditelja, neki od učenika Melodium-a su takođe bili u publici (bravo!).

Postalo je sasvim uobičajeno da muzičari sami izdaju, a zatim na koncertima prodaju svoje CD-ove, kako bi iole isplatili uložen trud i mogli da se samofinansiraju. Nadam da su Novosađani kupovali CD i DVD "Perpetuum Jazzile" nakon koncerta kako bi se zahvalili tim muzičarima za besplatan, a fantastičan doživljaj. Ako 1000 dinara za CD zvuči mnogo...to je 10E. Ili tura pića za društvo. Ako CD niste kupili na koncertu, možete naručiti preko PJ sajta www.perpetuumjazzile.si/en. Zahvalite im se. Zaslužili su. (Ne, niko me ne plaća za reklamu, radi se o kolegijalnosti i isticanju vrednosti.)

Bravo i za Centar Za Kulturnu Animaciju koji nam je doveo Slovence. Svaka čast! Ozvučenje i rasveta - Jan Audio, sjajno!

Perpetuum Jazzile i maestro Kozlevčar - hvala za doživljaj. Moj duboki naklon!

Sandra.

Izveštaj o upisu 2010/11 godine

Kao što smo i očekivali, većina naših "starih" đaka je nastavila školovanje, a najverniji i najvredniji polaznici originalnih "Melodium" programa (Melodium 1, 2, 3, 4, Nivo 1, Nivo 2) su dobili ZLATNE KARTICE.

Interesovanje za najmlađu grupu, Melodium 1, je veliko, tako da su te grupe uglavnom popunjene - ostalo je još jedno-dva mesta za termine tokom radnih dana. Pravimo listu za subotnju grupu od 10h, koja će krenuti sa radom čim se bude prijavio dovoljan broj polaznika. Zainteresovani koji se naknadno jave će biti na listi čekanja, te ćemo voditi računa o tome da ih obavestimo čim se ukaže slobodno mesto.

Kasniji termini za grupe Melodium 2 su uglavnom popunjeni, a ostalo je mesta u terminima od 16:30.

U dva večernja termina za grupe Melodium 3 su se već prvih dana upisali naši stari članovi, deca koja su napunila 5 godina, a primili smo i nekolicinu novih drugara. Interesovanje za taj uzrast je veće nego što smo očekivali, tako da smo otvorili upis za još jednu grupu, ponedeljkom i petkom od 16:30 i nazvali je "Melodium 2/3. Tu ćemo primiti i one koji su na granici da dostignu petu godinu (4,5). To su naši najstariji predškolci, koji već vežbaju muzičko izvođaštvo na sceni i na manifestacijama za decu nastupaju kao "Melodium klinci". Sredinom godine sa tim grupama počinjemo upoznavanje sa klavijaturom, a kad deca dostignu sedmu godinu (ili krenu u školu) napreduju u programu Melodium 4.

Prošle godine smo imali veoma talentovane đake u grupama Melodium 3, koji su sazreli za učenje sviranja instrumenta - klavira, sintisajzera i gitare. Tako je naša grupa Melodium 4 popunjena već na samom početku upisa. Pored toga što u tom programu deca prave početne korake kao instrumentalci (na individualnim časovima), nastavljaju uvežbavanje lepog i pravilnog pevanja na grupnim časovima, nastupaju kao "Melodium klinci" i kroz igru i zabavu se upoznaju sa muzičkom notacijom. Tu trenutno nemamo mesta, i mislimo da će tako ostati do kraja godine, jer deca vrlo rado pohađaju nastavu kod naših sjajnih nastavnika. Vladan, instruktor gitare, i Andrea, nastavnica klavira, inspirišu učenike prijateljskim stavom i savremenim pristupom.

Nivo 1 čine deca od 8-10 godina, uglavnom izrasla iz grupa Melodium 4, ili drugi instrumentalni početnici. U toj grupi imamo još samo dva mesta. Pored individualne nastave instrumenta, deca na grupnim časovima uče osnove muzičke pismenosti. Iako to jesu osnove predmeta poznatog kao "Solfeđo" i "Muzička teorija" u tradicionalnim školama, (koji, moramo primetiti, nisu među omiljenima), naša nastavnica Jovana, uz pažljivo pripreman program rada, čini nastavu kreativnom i aktivnom, te te se usvajanje znanja primenjuje na muzičke veštine: sviranje, pevanje, komponovanje. Da deca rado uče sa Jovanom, dovoljno govori predložak koji su joj sama deca nadenula: "vesela" Jovana.
U Nivo 2 se upisuju deca koja su uspešno završila naš program Nivo-a 1, ili instrumentalci od 9-12 godina sa osnovnim muzičkim predznanjem. Princip je isti kao u Nivo-u 1, sa novim muzičkim saznanjima i veštinama. Kako taj program po prvi put kreće ove godine, imamo otvorenih 5 mesta.

Svi ostali učenici su kod nas klasifikovani kao "instrumentalci", odnosno pohađaju program klavira, sintisajzera ili gitare, jednom ili dva puta nedeljno (uz osnove solfeđa i muzičke teorije svake druge nedelje). Primamo decu starijeg školskog uzrasta, srednjoškolce, pa i odrasle. Za sada, za gitaru više nemamo mesta, a za klavir i sintisajzer imamo još nekoliko.

"Melodium SHOW HOR" je već krenuo sa probama - upisali su se skoro svi stari članovi, osim najstarijih devojaka koje smo uputili na solističko vokalno izvođaštvo. Upis je i dalje otvoren za decu školskog uzrasta, do 14 godina, a imamo slobodnih 5 mesta. Za razliku od drugih programa, gde je presudan afinitet učenika a ne stepen muzikalnosti, za pristup horskoj grupi je potreban određen vokalni nivo koji se utvrđuje na audiciji. Probe i nastupi su zahtevni, ponekad naporni, ali uvek zabavni (bar tako misli Sandra, koja se trudi da bude stroga, ali joj ne uspeva).

"Musical English" je program sa kojim prvi put krećemo, od ove godine. Iako je eksperimentalan po sadržaju (upoznavanje engleskog jezika kroz muziku i obrnuto - muzike kroz engleski jezik), zadržali smo formu programa Melodium 2 i 3. Kako u našim "muzičkim" programima pevamo pesme na jezicima iz celog sveta, tako ćemo u ovom "engleskom" programu pevati "samo" pesme na engleskom jeziku, kroz koje ćemo obrađivati osnovne pojmove u datom kontekstu. Interesantno zamišljen, taj program tek treba da se dokaže, sa našom Duškom kao predvodnicom koju deca neizmerno vole. Stoga nije ni čudno što su se grupe popunile već prva dva dana upisa.

Dakle, upis je bio veoma aktivan. Trudili smo se da odgovorimo na želje naših starih i novih polaznika. A, sad, svi na radne zadatke - treba da opravdamo poverenje naših učenika i roditelja. Želimo svima uspešnu muzičku 2010/11 godinu!

Renoviranje

Dok su se mnogi odmarali kraj morskih talasa, "Melodium" tim se tokom letnjeg raspusta pretvorio u tim raspevanih majstora. Ne samo da smo majstorski snimili novi CD, već smo naše prostorije u Milovana Glišića prevrnuli, izvrnuli i tip-top sredili kako bismo novu školsku godinu dočekali u novom ruhu.

Iako nikad ranije to nismo radili, naučili smo da tapaciramo, molerišemo i skidamo staru boju sa drvenarije. Atmosferu je održavala, pričama i pesmama, naša vesela Jovana, koja se izborila sa bojama kao pravi profesionalac, dok je Andrea proračunavala odnos premaza i hvatala se u koštac sa lepljenjem zaštitnih traka. Najviše muke nam je zadavala svetlo žuta boja, a najviše nam se dopada kako, u kombinaciji sa ostalim, izgleda bordo.

Oleg i Vladan su uspešno tapacirali sva vrata. Toliko im se dopao rezultat da su zamalo promenili profesiju. Sandri je molerisanje predstavljalo odmor i zabavu, u poređenju sa pripremanjem knjiga, udžbenika, radnih sveski i ostalih materijala koji su zahtevali dugotrajno sedenje pred kompjuterom tokom celog avgusta. Duška nas je moralno podržavala iz daljine, bodreći i navijajući, uz opravdan izostanak. Oduševljena je onim što ju je dočekalo.

Rezultati su očigledni! Obzirom da sažimamo dva prostora u jedan (oprostili smo se od prostora u Grčkoškolskoj 6), osvežili smo i drugu prostoriju ("Nasmejanu" učionicu) za programe Melodium 2 i Musical English. U WC i kupatilo smo stavili nove uređaje za održavanje higijene, a u čekaonii postavili laminat i displej fotografija na zidu. Klavirska soba je živnula postavljanjem tapeta i gumenog poda. Preostalo nam je da sredimo pokretni studio za snimanje audio materijala, kojim bi beležili dostignuća naših učenika i svih onih koji žele da se okušaju kao pevači.

Prezadovoljni smo što smo poboljšali uslove za rad, ne samo estetski, već i organizaciono, ali najvažnije su nam reakcije dece i roditelja. Oni koji su se prvi upisali su promene ocenili veoma pozitivno. Kako se vama dopada?

Čekamo vas na upisu, svakog radnog dana od 16h do 20h, u našim renoviranim prostorijam u Milovana Glišića 8. Časovi startuju 1. septembra.

Muzički pozdrav od nastavničkog tima: Sandre, Jovane, Andree, Duške i Vladana!